Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“A Javis beše slavniji od svoje braće,
a majka mu dade ime Javis,
govoreći: rodih ga s bolom.”
(1. Dnevnika 4:9)
Želim da istaknem nekoliko stihova iz 4.poglavlja. Tu čitamo o čoveku po imenu Javis (1.Dn.4:9) – “Javis je uživao veću čast od svoje braće.” Da li primetite da kada Bog beleži istoriju različitih ljudi, On ističe činjenicu da su neki bili ugledniji od drugih!? Kada apostol Pavle beleži listu svojih saradnika (Rimlj.16), on takođe tvrdi da su neki od njih bili svesrdniji od ostalih. Iako smo mnogi Božija deca, Bog ipak beleži napomenu kod onih koji “uživaju veću čast” od ostalih.
On je dobio ime Javis zato što ga je majka rodila uz mnogo muke. Tu kaže da je On zavapio Izraelovom Bogu (1.Dn.4:10). On se molio: “Gospode, blagoslovi me, uvećaj moje područje, neka Tvoja ruka bude sa mnom i sačuva me od zla, da se ne mučim.” Bog je dao Javisu ono što je tražio.
Možemo i mi primeniti u svom životu ovu molitvu u duhovnom smislu. Najpre, uživati veću čast od drugih ima blisku povezanost sa veličinom bola i stradanja kroz koje smo voljni da prolazimo. Onaj koji je prošao kroz bol i stradanje i trijumfalno izašao iz njih poseduje veći ugled u Božijim očima od drugih. Iz tog razloga ne trebamo omalovažavati bol. Trebamo težiti za Božijim blagoslovom u našem životu i stalno tražiti da povećava naše duhovno područje. Nikada se ne smemo zadovoljiti svojim duhovnim dostignućima. Trebamo tražiti od Boga da Njegova ruka, Njegova sila bude uvek sa nama. Moramo od Njega tražiti da nas zaštiti od zla i od zlih ljudi, da se ne bismo ozledili, i u duhovnom i u fizičkom smislu.
Bog je dao Javisu ono što je tražio. On će uslišiti i naše molitve.