Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Ima li koga da je plašljiv i malodušan?
Neka se vrati svojoj kući,
da ne bi i njegova braća klonula srcem kao on.“
(5.Mojsijeva 20:8)
U 19.poglavlju se ponavo spominju gradovi utočišta u koji su trebali da pobegnu oni koji slučajno ubiju nekoga.
U poglavlju 20:1-7 kaže da kada su Izraelci išli da ratuju trebali su da idu u savršenom pouzdanju u Boga, bez ikakvog straha. Oni koji su se plašili ili koje su više interesovale svoje žene, kuće i vinogradi nego da se bore u Gospodnjim bitkama, trebali su da se vrate svojim kućama da ne bi raslabili ostale vojnike u njihovoj posvećenosti Gospodu. Bog i danas želi samo one koji će mu svesrdno služiti – oni kojima je Njegovo ime i Njegovo carstvo važnije od ličnih interesa.
U 21.poglavlju su dati različiti zakoni u vezi bračnih stvari i kamenovanju buntovne i neposlušne dece itd.
U poglavlju 21:22,23 čitamo da svako ko visi na drvetu jeste proklet od Boga. Taj stih citira Pavle u Galatima 3:13 da bi pokazao da je Hristos postao prokletstvo za nas kada je visio na Golgoti, da bi nas oslobodio od prokletstva koje bi došlo na nas jer nismo savršeno držali Božiji zakon.
U poglavlju 22:5 Bog im daje zakone u vezi oblačenja muškaraca i žena. To je bio starozavetni zakon čija svrha je bila da nas simbolično pouči da moraju biti uspostavljene razlike koje je Bog načinio između polova i da moraju biti poštovane različite funkcije koje je Bog odredio za svaki pol.
Vidimo Božiju neizmernu brigu za životinje u zakonu koji je branio Izraelcima da uzmu majku pticu zajedno sa njenim mladima, ako ih zajedno pronađu u gnezdu (22:6,7). Božije saosećanje čak i prema životinjama uči nas jednu važnu istinu: Koliko više će se On brinuti za nas, Njegovu decu.