Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Oni neka naprave kovčeg od bagremovog drveta;
dva i po lakta dug, lakat i po širok i lakat i po visok“
(2.Mojsijeva 25:10)
U svetinji nad svetinjama nalazio se zlatni kovčeg sa sedištem milosti kao poklopcem na njemu. Kovčeg zaveta i sedište milosti su slika Hrista kao Posrednika novog saveza između Boga i čoveka. Sedište milosti je bilo mesto gde se poškropila krv prilikom dana otkupljenja. Na njemu su bila dva heruvima. Heruvimi su bili ti koji su plamenim mačem čuvali drvo života u Edemu (1.Mojs.3:24). Taj mač je najpre pao na Isusa kada je umro na krstu, ali on pada i na nas, jer smo mi razapeti sa Njim (Gal.2:20). Jedini put do drveta života (Hrista) sada jeste prihvatanje tog mača i dozvoljavanje našoj volji da bude slomljena.
U kovčegu su se čuvale dve kamene ploče na kojima je bilo zapisano 10 zapovesti, zlatna posuda sa manom i Aronov štap.
Hajde najpre da pogledamo manu. Iako je mana padala sa neba, ako se čuvala preko noći, ucrvljala bi se i usmrdila. Međutim, kada se ta ista mana čuvala u Božijoj prisutnosti, nije se usmrdila u periodu od četrdeset godina u pustinji. Simbolika u ovome je sledeća: Ako se Božija istina drži samo u našim umovima, ona će se usmrditi posle određenog vremena, ali ako je držimo u poniznosti u Božijem prisustvu, ostaće sveža zauvek. Postoji pomazanje i svežina kada čovek koji živi u Božijoj prisutnosti propoveda Božiju Reč, a kada istu tu reč govori neko drugi, to može biti suvo poput suvih kostiju. Na isti način, možeš imati pomazanje sa neba i snažno propovedati jednog dana, ali ako sledećeg dana izgubiš to pomazanje i propovedaš potpuno istu propoved, ona će biti suva i mrtva. Zašto su mnoge propovedi u današnje vreme dosadne? Zato što propovednici ne žive u Božijoj prisutnosti. Njihove propovedi, poput stare mane, pune su crva i smrde. Dovoljno je samo 24 časa da srce bilo koga između nas počne da postaje tvrdo, prema Jevrejima 3:13.
“Ohrabrujte jedan drugoga svakodnevno (24 časa), da ne bi koji od vas otvrdnuo od prevare greha.”
Hajde sada da pogledamo Aronov štap. Jednom su ljudi doveli u pitanje autoritet Mojsija i Arona (4.Mojs.16). Bog je tada zatražio da svako pleme donese po jedan drveni štap. Ti štapovi su se držali preko noći u Božijoj prisutnosti. Ujutro je jedino Aronov štap napupio i proizveo rod (4.Mojs.17). Nakon toga, taj štap se držao u kovčegu kao podsetnik ljudima da Bog svedoči za svoje sluge time što proizvode život vaskrsenja od smrti. Taj štap je poput mane bio svež 40 godina, a to nas uči da autoritet ostaje validan sve dok se vrši u Božijoj prisutnoti.
Za vreme proroka Samuila, neki radoznali Izraelci su podigli poklopac da bi videli šta se nalazi u kovčegu, ali ih je Gospod odmah pogubio (1.Sam.6:19). To nam pokazuje koliko je opasno pokušati istraživati skrivene stvari koje nas se ne tiču i koje Bog nije izabrao da nam otkrije (pogledaj 5.Mojs.29:29).