Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Napravi žrtvenik za paljenje kâda; napravi ga od bagremovog drveta.“
(2.Mojsijeva 30:1)
Kadioni oltar predstavlja molitvu u Isusovo ime (Otkrivenje 5:8). Molitva je izražaj naše zavisnosti od Boga. Molitva u Isusovo ime (poput tog kâda), mora se stalno dizati iz naših srca ka Bogu (2.Mojs.30:8, Luka 18:1). Bog je specifično zapovedio Mojsiju da se taj kâd treba napraviti po određenom receptu samo za Gospoda i da se nikada ne sme koristiti za bilo kojeg čoveka (2.Mojs.30:37). To simboliše dve stvari.
Najpre, to simboliše da se ne možemo moliti Bogu na osnovu naše zasluge. Isusovo ime nije magična reč (ili mantra) koju koristimo kada dolazimo pred Boga, već podrazumeva da dolazimo samo po zasluzi Gospoda Isusa. Ako se molimo kao oni koji zaslužuju da dobiju odgovore od Boga zbog neke umišljene zasluge u nama, tada takve molitve nisu prinešene u Isusovo ime. Molitva u Isusovo ime podrazumeva da jedini položaj koji imamo pred Bogom jeste ono što imamo u Hristu. Oni koji sebe smatraju boljima od drugih, shvatiće da Bog ne odgovara na njihove molitve, već na molitve onih koje oni smatraju lošijima od sebe, zato što takvi dolaze Bogu sa svesnošću da nemaju ličnih zasluga.
Drugo, to simboliše da se nikada ni za šta ne molimo za našu ličnu dobit. Šta god činimo, treba sve da činimo samo na slavu Božiju (1.Kor.10:31). Svaku molitvu koju molimo za sebe takođe treba da prinosimo za slavu Božiju. Iz tog razloga je molitva pravednika snažna – zato što pravednik traži samo slavu Božiju u svemu (Jakov 5:16).