Zavese Šatora

Šator Prebivališta imao je četiri zavese. U sâmoj unutrašnjosti zavese su bile od finog lana na kojima su bili izvezeni heruvimi, simbolišući lepotu Hristove pravednosti. Druge zavese bile su od kozje dlake simbolišući Hrista kao jarca koji je naše grehe odneo daleko. Treće zavese bile su načinjene od ovnujskih koža obojenih u crveno simbolišući Isusa kao našu Zamenu koji je prolio svoju krv za nas. Sasvim spoljne zavese bile su od jazavčijih koža – koje su imale izgled prljavo braon boje i uvek su bile pokrivene pustinjskim peskom.

Dakle, najlepše zavese bile su vidljive iz unutrašnjosti šatora. Prava lepota hrišćanina mora biti iznutra, a ne od spolja. Psalam 45:13 kaže da je kraljeva kći sva ukrašena iznutra. Drugim rečima, više žrtve treba postojati u unutrašnjem životu hrišćanina nego što to drugi ljudi mogu videti od spolja. Sa druge strane, u svetu su stvari potpuno drugačije – ljudi izgledaju divno od spolja, ali su prljavi u svojim srcima. Šator u kojem je sva slava od spolja nije Božiji šator, nego Vavilonski šator.

Jazavčije kože od spolja simbolišu “sramotu Hristovu”. Od spolja, crkva će uvek biti pogrešno razumena i obeščašćena. Svet je odbacio i prezreo Isusa. Samo oni koji su želeli pobožnost došli su Isusu. Isto tako mora biti u slučaju crkve. Ljudi treba da budu privučeni u naše crkve, ne našom svetovnom atraktivnošću ili muzikom, nego pobožnošću našeg života i naše zajednice. Oni koji pripadaju Isusu ići će k Njemu “izvan tabora ovog sveta” i “kroz zavesu” u zajedništvo sa Bogom (Jevrejima 13:13 i 10:19,20). Međutim, većina hrišćana živi u taboru sveta i izvan zavese! Ići izvan tabora znači biti odbačen od sveta. Ako je Isus u svoje vreme bio pogrešno razumen i nazivan knezom đavolskim od strane ljudi tadašnjeg vremena, koliko više ćemo mi članovi Njegove porodice biti nazivani još gorim imenima (Matej 10:25). Razlog što su mnogi hrišćani popularni u svetu (za razliku od Isusa) jeste njihovo ugađanje ljudima i stav kompromisa i diplomatije.

Kao mladog hrišćanina, često su me privlačili određeni propovednici pošto je njihovo propovedanje bilo predivno. Međutim, kada bih im se približio, shvatio bih da su ponosni i nadmeni. Mnogi od njih su se lako iznervirali. Njihova deca nisu bila pobožna i oni su gospodarili nad svojim kolegama i saradnicima. Iznutra nije bilo slave. Sva slava je bila u spoljašnjosti. To što sam video jeste jedan od najjasnijih znakova Vavilonskog propovednika. Pravi Božiji šator je potpuno suprotan od ovoga. Unutrašnja slava je veća od onoga što se vidi od spolja.