H.C.Spurgeon
“Jer će te Gospod voditi vazda” (Isaija 58:11)
Šta te brine? Izgubio si svoj put? Zalutao si u mračnoj šumi i ne možeš da nađeš izlaz? Stani i pogledaj izbavljenje tvog Boga; On poznaje put i vodiće te ako Ga prizoveš.
Svaki dan nosi sa sobom svoje nedoumice. Kako je tada utešno da neprestano osećaš Njegovo vođstvo. Ako sami izaberemo put kojim da idemo, odbacujemo Božije uputstvo; ali ako se odričemo naše sopstvene volje, On će voditi svaki naš korak na našim putevima, svakog časa našeg dana, svaki dan u godini, svake godine našeg života. Samo da se želimo prepustiti tom vođstvu i bićemo vođeni; ako želimo da poverimo Njemu naš put, On će nas voditi na takav način da nikad ne zalutamo.
Ali obratimo pažnju za koga je ovo obećanje. Pogledaj jedan stih ranije. “I ako otvoriš dušu svoju gladnome.” Trebamo imati milosti za druge i da im damo ne samo ono što bi inače bacili, par suvih kora hleba, nego ono što bi sami želili da primimo. Ako pokažemo nežnost našem bližnjem koji se nalazi u nevolji, onda će se Bog brinuti za naše sopstvene potrebe i biće neprestano naš Vođa. Gospod Isus će biti nas Vođa, ne onima koji su škrti i onima koji stavljaju terete na siromašne, nego milostivima i dobrima. Takvi putnici neće nikad zalutati.