H.C.Spurgeon
“ Mučio sam te, neću te više mučiti.” (Naum 1:12)
U kušanju postoji granica. Bog dopusti kušanje i On ga uklanja. Možda uzdišete govoreći: “Kad će kraj?” Podsetite se da će se vaše nevolje završiti zajedno sa ovim životom ovde na zemlji, i to sigurno i zauvek. Podsetite se dakle da prihvatite sa strpljenjem volju Božiju.
Otac naš nebeski će zaustaviti prut kada Njegov cilj bude potpuno ispunjen. Kada On bude pobedio našu ludost nećemo više dobijati udarce. Ako je neka nevolja naše kušanje, da bi naša pokornost proslavila Boga, nevolja će prestati čim bude On proslavljen našim svedočanstvom. Dakle, nemojmo želeti da prestane kušanje pre nego što On bude potpuno proslavljen i dok On ne dobije plod našeg stradanja. Možda će baš danas biti mir. Ko zna hoće li ovi veliki talasi napraviti mesta mirnom moru, iznad čijih će se mirnih talasa ptice nebeske odmarati? Tek nakon dobro izrešetanog klasa mogu se pokupiti čista zrna. Možda ćemo posle nevolja biti isto tako srećni koliko smo bili nesrećni u nevolji. Onaj koji šalje oblake može isto tako da ih i rastera. Budimo dakle hrabri i unapred uskliknimo veselo: “Aliluja”.