H.C.Spurgeon
“…vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plata za vaš trud.” (2 Dnevnika 15:7)
Bog je uradio velike stvari za cara Asu i njegov narod, Judu, ali je narod ipak ostao veoma slab; njihovi koraci su bili nesigurni na putevima Gospodnjim, i njihova srca se nisu pouzdavala u Boga. Njima je bilo potrebno da znaju da će Večni biti sa njima sve dok oni budu sa Njim; a ako bi oni Njega ostavili i On bi njih ostavio. Mogli su da nauče od svog suseda Izraela videvši tužne posledice njihove pobune i način na koji je Bog izlivao svoju blagodat čim se oni pokaju. Božiji plan je bio da ih ojača na njihovim putevima i u pobožnosti.
Tako treba da bude i sa nama. Bog je dostojan da mu služimo svom našom snagom koju imamo. On je dostojan svih naših napora. Imali bi najbolju nagradu u radu za Njegovo ime kad bi radili sa odlučnošću i revnošću. Naš trud u Gospodu nije uzalud, znamo to. Nećemo imati nikakvu nagradu, ako radimo olako; ali ako uložimo celo naše srce u službu za Njega, srce će nam procvetati. Ovaj stih sam dobio jednog dana u oluji tako da sam bio primoran da ubrzam brod da bi stigao sigurno u luku, sa tovarom slavnih blagoslova.