“I biće u poslednje dane, govori Gospod,
Izliću od Duha svojega na svako telo,
I proreći će sinovi vaši i kćeri vaše,
I mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove;
Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svojeu te dane
izliti od Duha svojega,
i proreći će”
Dela 2:17,18
Dok čitate ove snažne stihove, vi kao roditelji nalazite se u različitim nivioma roditeljstva. Neki od vas možda još nemaju dete u rukama. Neki možda tek počinju i njihova srca su puna snova. Možda se nalaziš baš usred celog tog procesa pitajući se kako će sve to funkcionisati. Gde god se nalazili, ovi stihovi su baš za vas u ovom trenutku. Ovo su vanvremenska obećanja koja su data svetima iz ranijih vekova, a ipak važe i za vas.
Želim da uzmeš malo vremena, zatvoriš svoje oči i sanjaš sa mnom. Zamisli svoju decu da se nalaze negde u svetu i služe Bogu. Ona imaju oko dvadeset godina, puna su Svetog Duha i služe Bogu celim srcem. Otvaraju svoja usta sa smelošću i pomazano objavljuju Božiju volju i razum. Njihov život i služba je takva da su poznati među neznabošcima i među svim ljudima. “Ko ih god vidi poznaće ih da su seme koje je blagoslovio Gospod” (Isaija 61:9). Njihovo svedočanstvo je jasno i svi mogu da vide da je Božiji blagoslov na njima.
Ovo je Božija žudnja i Njegova volja za vašu decu. Setite se, On je Bog koji “zove ono što nije kao ono što jeste” (Rim.4:17b). On je Bog koji nas poziva da gledamo, verujemo i hodamo prema onome što je Njegova volja. Bog posmatra tvoje seme koje je pomazano Duhom Svetim i koje jeste živi svedok Njegove sile koja menja život.
Iako ovo treba da bude naša vizija tokom svih godina vaspitanja dece, postoji poseban period kada se ta vizija o posvećenoj mladeži mora aktivno potraživati. Mi smo videli izvanrednu realnost kako Bog prebiva u našoj deci. Razmotrili smo ogroman blagoslov koji dolazi na njih kada ih čuvamo od zla i vodimo pravom stazom. U ovom poglavlju razmatraću proces sazrevanja koji se dešava kod mladih od trenutka kada oni kažu: “Ja sam Gospodnji” do trenutka kada postanu kao ti mladići i devojke koje sam malo pre opisao – radost i uteha svakog roditeljskog srca.
Imati Bogom ispunjene mlade jeste veliko preimućstvo za svaki dom. Imati mlade koji uče da hodaju sa Bogom jeste osvežavajući dodatak za svaku porodicu. To je cilj. Ubeđujem vas, to je jako vredna težnja koju trebamo imati.
Sećam se kada sam prvi put shvatio da je duhovni nivo u mojoj kući porastao zbog naših mladih. Starija deca su ulazila u taj “posvećeni nivo učenika” i plamen probuđenja je stalno goreo. To je promenilo atmosferu našeg doma. Za vreme porodičnih bogosluženja počeli su da goru plamenovi probuđenja. Bili su to kao prvi plodovi žetve koja je tek dolazila. Realnost onoga što sam ranije opisao počelo je jednostavno da raste. Jackie i ja smo bili prijatno iznenađeni tom dodatnom korišću koja je došla u naš dom. Time smo bili ohrabreni da se bacimo na posao sa svakim detetom i vidimo da svi hodaju u čvrstom odnosu sa Bogom. Nismo se razočarali zbog svog truda.
Dragi roditelji, to je preloman period u životu deteta. Mnogi roditelji su kratkovidi za tu tačku. Nekako imaju ideju da je posao završen čim se dete jednom ispravno obrati Bogu. To je smrtna greška koju su mnogi nemudri roditelji napravili. Radio sam sa mnogo mladih koji su nakon svog obraćenja bili prepušteni sami sebi. Kada su imali sedamnaest godina doveli smo ih u sobu na molitvu. Shvatili smo da su totalno izgubili svoj put. Bili su u konfuziji pošto su sumnjali u svoje ranije iskustvo. Ovo poglavlje obuhvata kompletan proces podizanja duhovnih mladih koji su pomazani učenici Isusa Hrista.
Načiniti učenika
Isus je rekao svojim učenicima da idu i načine učenike, isto kako su i oni bili vaspitavani. To je ono što i mi moramo da radimo. Od svakog obraćenog mladića ili devojke treba da se formira učenik Isusa Hrista. Moramo pažljivo uzeti našu novoobraćenu bebu u Hristu i učiti je da hoda sa Bogom.
Kao roditelji, prema našem novoobraćenom Hrišćaninu u domu treba da imamo isti stav kao prema obraćenicima u crkvi. Ne znam zašto odvajamo stvari kada su naša deca u pitanju, ali često to činimo. U crkvi se brinemo za sve nove bebe u Hristu. Proveravamo ih. Postavljamo im pitanja. Provodimo vreme u molitvi sa njima i mnoge druge stvari. Zašto ovo radimo? Zato što su to bebe i zato što znamo da trebaju da se utvrde u veri. Isto je i sa našom decom. Treba da se naoružamo tom istom mišlju u vezi naše dece. Taj kompletan proces treba da bude naš glavni fokus u nekoliko sledećih godina dok ne budemo jasno videli da naše dete hoda u Božijoj blagodati.
Ti moraš biti duhovan
Duhovna osoba je ona koja je naučila da hoda sa Bogom i koja hoda Njegovim putevima. Ne možemo vršiti zadatak formiranja učenika ako sami nismo postali učenici. Ovo ne kažem zato da bi se povukao i prepustio taj posao starešini. Zapravo, želim da te izazovem da iskreno tražiš Boga. Kao što sam spomenuo ranije, mnogi roditelji zanemaruju odgovornost formiranja učenika u svojoj kući. Plašim se da je razlog upravo to što roditelji ne mogu formirati učenike ako oni sami nisu učenici. Vrlo je jadno stanje kada imaš dete koje je predalo svoje srce Gospodu, a ti nisi sposoban da mu pomogneš na njegovom putu. Pavle je rekao Timotiju: “Radin koji se trudi najpre treba da okusi od roda” (2.Tim.2:6). Svoju decu možemo dovesti samo dotle dokle smo mi stigli u Gospodu.
Verovatno se pitaš kada ću rasteretiti tvoja leđa. Žao mi je ako te ovo uznemiruje, ali tvoja dragocena deca su u opasnosti. Ne pišem ovo da bih te osudio već da bih te izazvao da tražiš Gospoda. Video sam mnogo suza kod mladih koji su započeli u veri sa velikom nadom, a kasnije ipak pali u mnoge štetne grehe. Sada nose te ožiljke u svim svojim danima.
Moramo biti duhovni. Mnogo vremena sam proveo da bih te presvedočio koliko je to važno za tvoje mališane. To je još duplo važnije za tvoju mladež. Ako imaš mladu osobu koja je došla do vere u Hrista uprkos tvom slabom predanju, sada je vreme da se uozbiljiš u svom odnosu sa Bogom. “Budi ugled vernima” bio je Pavlov izazov Timotiju (1.Tim4:12). Tvoje duhovno vođsto je jako potrebno tvojoj deci.
Zrela mladež
Tvoji mladići i devojke više nisu deca. To je nešto što vidimo svojim očima, ali ne shvatamo uvek u našem odnosu sa njima. Volim izraz “zrela mladež”. Pomaže mi da se setim da sada ulazim u drugačiji nivo odnosa. Oni više nisu deca. Oni su mladež koja cveta. Tvoje dete je sada tvoj brat ili sestra u Hristu. To zahteva promenu tvog odnosa prema njemu ili njoj. Kada komuniciraš sa bratom u crkvi, ne govoriš mu sa osećanjem nervoze u svom srcu, zar ne?
Mi kao roditelji trebamo početi da razmišljamo drugačije. Kada su deca bila mala i nemudra mogli smo drugačije da se ponašamo. Ali ona sada proniču u to ko smo mi zaista. To menja sve. Ako ih tretiraš bez ljubavi to će ih povrediti, jer će znati da si bio neljubazan. Sada moramo ispravljati te stvari, inače ćemo ih ometati u njihovom rastu. Takvo ponašanje nije bilo uredu ni kada su deca bila mala, ali ona to sada jasnije vide. Moramo se suočiti sa tim.
Već sam podelio sa vama neke moje padove u vezi toga. Kada smo Jackie i ja seli da čujemo srca naše mladeži, izneli su nam upravo te stvari. Povređivali smo ih zato što smo ih tretirali kao malu decu. Polako smo počeli da shvatamo da nije bilo dobro što smo im tako zapovedali. Trebali smo da ih tretiramo sa poštovanjem i trebali su da znaju da je uredu ako imaju pitanja u vezi nečega. Tada smo prešli sa zapovedanja u vođenje – od brzih reči do razgovora i objašnjavanja. Počeli smo da se učimo u tom novom odnosu sa našom mladeži. Bilo je nekoliko puta kada smo trebali da se vratimo i kažemo: “Pogrešili smo, molimo oprostite nam.”
Pomoći im da održavaju svoju savest čistom
Sada moramo pomoći našim mladima da pređu na lekcije gde će učiti da hodaju sa Bogom koji ih je spasao od greha i očistio njihova srca svojom krvlju. Kompletna svrha spasenja jeste dovesti čoveka u ispravan odnos sa Bogom, da bi on mogao da hoda sa Njim. Dakle, to treba da bude naš glavni prioritet. To je najvažniji aspekat učeništva. Učenik mora biti, bukvalno i lično, sledbenik Isusa Hrista. Naš posao jeste da posmatramo kako se ta bliska veza gaji.
Naš sin Joshua nedavno je doživeo nanovo rođenje. Kako je bilo divno vreme za celu porodicu kada se njegovo srce očistilo i promenilo krvlju! Ne dugo posle toga on je načinio neku grešku. Znao sam da će ga savest uznemiravati zbog toga, pa sam ga uzeo na stranu i imali smo lekciju očišćenja savesti. Objasnio sam mu da sada ima odgovornost da održava svoju savest čistom. To je bilo oko nedelju dana nakon njegovog obraćenja i tokom cele te nedelje bio je pun radosti. Ali njegova savest se zamračila i nestalo je radosti. Nije znao šta da radi, pa sam ga poučio. Zajedno smo se spustili na kolena i on se pokajao za svoj greh. Voleo bih da si video tu radost na njegovom licu kada je ustao sa molitve. Vrlo dobro je razumeo lekciju. Posle toga sam još nekoliko puta bio sa njim da bih ga podsetio da je potrebno da rešava te stvari u svom srcu.
Bilo je divno posmatrati taj potpuno novi odnos između mene i mog sina. Vidiš, on je Hrišćanin koji želi učiti da hoda pod Božijim blagoslovom, a ja sam njegov otac koji zna kako da mu pomogne da to zadobije. On često dolazi kod mene da se savetuje u vezi nekih stvari koje se dešavaju u njegovom novom srcu. Volim to. Nisam osoba koja ga opominje kad god učini nešto pogrešno. Ja sam čovek koji zna kako da ohrabri njegovu veru i pomogne njegovoj radosti. Postali smo vrlo specijalni prijatelji, kao nikad to tada.
Utvrditi njihov život posvećenja
Ovo je sfera u kojoj smo brzi da obuhvatimo novog obraćenika. Ako nova beba u Hristu provodi vreme u Reči i molitvi, znamo da će rastiti. I mi želimo da raste. To je od vrhovne važnosti i zato proveravamo novog obraćenika i gledamo kako mu to ide.
Sve ove stvari treba da primenjuješ na svojoj deci. Njima je potreban roditelj koji će ih nadgledati i pomagati da stanu na svoje noge (u duhovnom smislu). Ako tvoje dete nema svaki dan regularno vreme kada traži Boga pomozi mu da to uspostavi. Sada je vreme da krene za tim. To je prirodno. Ono očekuje da mu kažeš o tome. Pomozi mu da se probudi ujutro i proveravaj kako to ide kod njega.
Ja uvek ujutro krstarim kućom proveravajući svoje male jaganjce. Gledam kako im prolazi jutro. Pitam ih šta čitaju. Zatražim od njih da podele sa mnom šta su dobili od Boga. Pitam ih kako im ide molitva. Oni sve to i očekuju, tako da se ne osećaju ugroženo. Oni vole kada ih ja to pitam. Pošto održavam takav kontakt sa njima imam konstantan uvid u njihov hod sa Bogom. Kolika je to radost kada vidim kako rastu i kako radosno izražavaju svoje ispunjenje u poznavanju Boga!
Vreme za razgovor i odgovornost
Mladi treba da pričaju. Komunikacija jeste jedna od tvojih ključnih metoda da bi ih vodio i imao uvid u njihov napredak. Ponekad to mogu biti ozbiljni razgovori, a ponekad dobri stari porodični razgovor. Sve to ne treba da bude teško. Prirodan humor se uvek ceni u porodici. Nedeljom uveče mi često zajedno jedemo kokice. Tada zajedno sedimo i imamo diskusiju u vezi jutarnje propovedi i kako se to odnosi na svakoga od nas. Ovde je suština da ti kao roditelj držiš svoju ruku na pulsu njegovog mladog srca. Godine mladosti su godine formiranja. Mladići i devojke pronalaze put svojim ličnim presvedočenjima. Njima je potrebno da o svemu tome pričaju sa nekim, a najbolje je ako je taj neko baš ti.
Takva vrsta komunikacije prirodno obuhvata njihovu odgovornost prema tebi. Ako je odnos uredu ta odgovornost se smatra ljubaznom zaštitom. A ona upravo to i jeste. Možda tvoji mladići i devojke idu na posebne skupove za mlade. Treba da imaš slobodu da ih pitaš kako je prošlo to veče i o čemu su razgovarali. Treba da budeš jedan od njihovih prijatelja i da ih pitaš u kakvom su stanju po pitanju morala. Sve to treba da bude voljan i slobodan tok informacija da bi mogao da im pomogneš u bitkama kroz koje dolaze u zrelost.
Video sam mnoštvo mladih koji su napredovali i zadobijali velike duhovne pobede samo zbog toga što su bili odgovorni svojoj mami i tati. Komunikacija otvara vrata da deca na sve dublji način dele određene stvari sa tobom. Ništa ne može više zakržljati njihov rast u blagodati nego te moralne borbe. Suprotno je takođe istina. Ako mladić u tim sferama može hodati pobedonosno, Bog će ga koristiti na razne načine u njegovoj mladosti.
Blagoslov ljudskog autoriteta
Ja sam i kao mlad bio u službi, a sada polako starim. Posmatrao sam živote mnogih mladića u poslednjih dvadeset i pet godina. Oni koji su zaista u svemu napredovali imali su u svojim životima blagosloven ljudski autoritet za vreme odrastanja u Gospodu. U hrišćanskom smislu ne postoji veća dostupna sila koja će formirati tvog mladog učenika u zrelu osobu.
Pomisli za trenutak o tome. Kako uopšte može biti učeništva ako ne postoji pokornost autoritetu? Roditelj najbolje poznaje svoje dete. Roditelj se mnogo više brine za svoje dete od ostalih. Blagosloveni su mladi čiji roditelji nadgledaju njihove duše u godinama formiranja, usmeravaju njihove korake i čak im kažu “ne”.
Već sam pisao o tom autoritetu u prethodnom poglavlju. Međutim, to se odnosilo za malu decu. Ako uradiš svoj domaći zadatak dok je dete malo očigledno je da ćeš imati vrlo malo problema da pređeš u ovaj živi aspekat formiranja učenika. Pravila su ista jer je princip isti. A princip jeste da starija i mudrija osoba usmerava mlađu osobu na put kojim treba da ide. Pošto se pokorava starijoj osobi mlada osoba ima mnogo koristi. Kao što sam spomenuo ranije u vezi male dece, velika je potreba za tihim, mirnim autoritetom. To je najvažnije sa mladima. Oni počinju da ispituju stvari u životu. Počinju sami da donose odluke. Jako je važno da ti kao roditelj budeš čvrsto utvrđen u svom autoritetu. Ne bi trebalo da bude rasprave, debate ili podizanja glasa u vašem odnosu. To je uvek kontraproduktivno. Dok dete uči da predaje svoju volju u svojim mladim godinama postojaće trenuci kada se ono neće složiti sa tvojim upravljanjem. Jako je važno da ostaneš tih, čvrst i ljubazan. “…U miru i uzdanju biće vaša sila” (Isaija 30:15).
Mladićima i devojkama je nekad potrebno reći “ne”. To je tvoj posao. Njima je potreban neko ko će ih nadgledati dok uče da žive u stvarnom svetu. Treba da idemo zajedno sa njima i da im pomognemo da nauče da žive. Kada su dobri i kada izgleda da je sve pod kontrolom možemo malo popustiti. Ali, kada nisu dobri potrebno im je ograničenje i smernica mudrog roditelja. Seti se, cilj je mlada osoba koja čisto hoda sa Bogom. Kada dođeš do toga, saznaćeš i sve će se promenuti.
Sećam se kada je naš sin Daniel došao u to stanje. Imao je devetnaest godina. Bio je u Africi na šest meseci. Bog mu je tamo dao slatko dragoceno vreme blagodati i takođe šest jezivih nedelja hepatitisa – kada je jedva mogao nešto da jede. Usred svega toga Bog ga je doveo do tačke potpunog predanja.
Kada se Daniel vratio kući, od tog dana smo znali da se nešto promenulo. On je uvek bio dobar dečak, ali sada je tu bila poniznost i novo i sveže predanje Bogu i svojim roditeljima. Sećam se kako se moje srce polako promenulo prema mom sinu Danielu. Znao sam da je hodao po nalogu Duha. Počeo sam da govorim u svom srcu: “Njemu više nije potreban moj autoritet”. U isto vreme dok sam se ja tako osećao Daniel je razmišljao: “Želim da budem pod autoritetom svojih roditelja u svemu što radim”. To je savršena ravnoteža. Od tada je sve bilo dobro u domu. To je bio dobar temelj za njegov budući brak.
Pobožni drugovi
Ovih dana dosta slušamo o pritisku koje društvo ima na jednu osobu i ispravno je da se o tome brinemo. Međutim, postoji takođe i pozitivan pritisak društva, ili bolje rečeno, pobožan uticaj bliskih drugova koji ljube Gospoda. Ovo je važan aspekat formiranja učenika Isusa Hrista. Dok ovo pišem, znam da neki od vas ne znaju kako da to postignu. Ne nalaziš se u idealnoj situaciji i ne znaš kako da pronađeš pravo društvo za tvoju mladež. Dozvoli mi da te ohrabrim. Dok ne pronađeš bolje društvo za svoju porodicu budi ti njihov najbolji prijatelj. Moraš im biti jako blizak i ispuniti tu prazninu. Lično verujem da treba da budeš jedan od njihovih dobrih drugova.
Kada su roditelji intimni drugovi svojoj deci, a ona takođe imaju bliske, pobožne drugove, to postaje dobitna kombinacija. Jako je dobra komplementarna pomoć – kada imaš mlade čiji drugovi će im reći prave stvari. Kada se glas njihovog društva slaže sa glasom roditelja to je veliki blagoslov. Mi smo za svoju decu uvek pronalazili starije osobe. Kada je Rebekah imala šesnaest godina imala je devetnaestogodišnju drugaricu koja joj je pomogala da prođe kroz neka teška iskustva. Naš autoritet ju je podržavao. Ta devojka je bila pozitivan pritisak društva na život Rebeke. Slava Bogu!
Bog je u svojoj mudrosti obezbedio sve to, čak i više – u svojoj crkvi. Njegova je volja da nađemo istomišljenu zajednicu za sebe i svoje porodice. “Bog samcima daje zadrugu” (Psalam 68:6). Znam da danas u mnogim hrišćanskim grupama postoji puno konfuzije i odstupanje od Reči. Ipak, u Pismu je zabeleženo da su blagoslovi, mudrost, snaga i mnoge druge stvari predviđene da teku od crkve prema individualnim članovima. To je Božiji plan. Želim da ohrabrim vas, roditelje, da u tome tražite Božiju pomoć i pravac za vašu porodicu.
Kada su deca mala lako je čuvati ih kod kuće i ostaviti ih same, ali kada odrastu to više nije lako. Nije dobro da budu dugo usamljena. Mnoge porodice su propustile živa hrišćanska iskustva zato što su suviše dugo bile usamljene. Božija volja jeste da u crkvi imamo porodice koje sačinjavaju osobe koje ljube Gospoda celim svojim srcem. Dobro je ostati usamljen u svetu, ali Bog želi da u crkvi budemo zajedno, a u svetu usamljeni.
Moje srce saoseća sa vama koji ste posetili i po dvadeset crkava pre nego što ste se predali i počeli “kućnu crkvu”. Ne želim nikoga da osuđujem. To nije moja namera dok pišem o ovoj delikatnoj temi.
Ja nisam usamljen u svojoj brizi. Primam mnogo časopisa od različitih verujućih denominacija. Vođe svih tih grupa se jadaju sa tugom zbog crkava koje odstupaju od Reči i zbog rasutog stada bez pastira. Moramo iskreno tražiti Boga da učini veliko probuđenje. Neka Bog dâ mudrosti svakom ocu da tako vodi svoju porodicu u ovom teškom vremenu.
Starački domovi
Mladež može da ide u staračke domove da služi starima. Tamo postoji mnogo divnih prilika pomoću kojih se mogu oblikovati životi tvoje dece. Mladi tamo mogu imati službu pevanja ili čak propovedanja ljudima. Mogu stupiti u kontakt sa različitim dušama i onda se vratiti da služe u dubljim potrebama. Mogu podeliti Evanđelje sa njima. Mogu ići i hraniti pacijente kojima je potrebna intenzivnija nega. Ah! Postoji mnogo toga što može da se radi u staračkim domovima, a većini tih domova potrebne su osobe koje hoće da dođu i služe ljudima. Ti stari su zaboravljena grupa ljudi.
Dečija gradska služba
Ova služba je bila iskustvo koje je promenilo živote mnogih naših mladih. Oni odu u centar grada i služe siromašnoj deci koja tamo žive. To je dobro za našu mladež. Oni stiču lična iskustva dok rade sa zaista potrebnima i odbačenima. Izgrađuju odnos sa njima, uče ih Biblijske lekcije i dođu u kontakt čak i sa njihovim roditeljima. Mnogo mladića i devojaka iz Charity (naziv autorove skupštine, prim.prev.) dali su svedočanstvo kako je njihov život bio preusmeren zbog te službe. Oni se uključe u tu službu kada napune petnaest godina, za vreme tih godina formiranja.
Zadobijanje duša
Dobro je obezbediti prilike da naši mladići i devojke idu po ulicama, svedoče i dovode duše Hristu. Ništa neće više razgoreti njihov žar od ovoga. Zadobijanje ljudi jeste najuzbudljiviji posao. Prevazilazi i pecanje i lov. Mogu ići od vrata do vrata ili jednostavno izaći na ulice i ući u razgovor sa ljudima. Kada jednom dovedu dušu Hristu oni će dobiti volju i ta radost zbog duša nosiće ih kroz mnoge teške stvari u ovoj službi.
Služba invalidima
Divna je prilika doneti svetlost onima koji ne mogu izaći napolje. Naša mladež obično nedeljom popodne ide od kuće do kuće. Oni pevaju i posećuju ljude koji nisu u stanju da dođu u skupštinu. Nije bitno koje osobe posećuju. Te ljude ne zanima koja si ti denominacija – oni su usamljeni.
Putovanja za New York City
Ovo smo radili mnogo godina. Iznajmimo nekoliko autobusa i uđemo u grad da svedočimo ili održimo službu na otvorenom. Kako divan dan imamo! I koji blagoslov za mladež! Idemo svi zajedno, roditelji i mladi. Dan je pun blagoslova: tri sata pojanja i zajedništva u autobusu dok putujemo. Tada se rašitimo po parku da bi radili svoj posao. Imamo tri otvorena sastanka gde nam je dopušteno da pevamo, dajemo svedočanstva, citiramo pesme ili čak propovedamo. Mnogi naši ljudi su tako naučili da propovedaju.
Kratkotrajna misijska putovanja
Dva puta godišnje neko preuzme tim od deset mladih osoba za šestonedeljno misionarsko putovanje u siromašnu zemlju. To su iskustva koja menjaju život. Nisam video nijednog mladića ili devojku čiji život nije bio radikalno promenjen posle tih šest nedelja rata na frontu. Ova putovanja nisu turistička; mi nismo u tome. Nego, mladi zaista daju sebe u službi Bogu. Oni imaju evangelizacije po selima, propovedaju na otvorenom, zadobijaju duša i još mnogo toga. Mi vođe smo isplanirali takva putovanja da bi omogućili našim mladima punovremenu službu od šest nedelja. Kada jednom iskuse Gospoda na taj način, više nikada ne ostani isti. To je ono što mi i želimo.
Postoji mnogo više ideja koje bih mogao da podelim sa vama, ali dao sam vam nekoliko da biste mogli da razumete važnost uključenosti vaše dece u službi za Boga. Te aktivnosti omogućavaju vašoj mladeži različite prilike za rast u veri. Suprotno onome što neki možda misle, služba donosi zrelost. Oni će učiti Bibliju kada budu prisiljeni da je koriste. Naučiće da se mole kada dobiju breme za dušu koja je u potrebi. Razvijaće presvedočenja dok budu tražili da odgovore na pitanja duša koje traže spasenje.
Zaključak
Dok sedim ovde i razmišljam o ovome što sam upravo napisao, mnoge druge stvari dolaze na moj um. Međutim, podelio sam sa vama dovoljno različitih ideja da bi razumeli principe koji moraju biti obuhvaćeni da bi se podigla duhovna mladež. Ako izabereš ovo breme za svoje mlade kada napune četrnaest godina i provedeš ih kroz ta iskustva za uzrastanje, oni će biti na dobrom putu da postanu pomazani učenici Isusa Hrista.
Daryl i Rebekah nalaze se na misijskom polju od 1998.godine. Rade na osnivanju crkve i evangelizaciji u plemenu Dagomba koje je najslabije dosegnuto pleme u toplom delu severne Gane. Imaju dvoje dece: Rachelle i Dwayne. Daryl trenutno nadgleda nekoliko radnika koji prenose Evanđelje u više od pedeset sela. Oni takođe osposobljavaju domaće obraćenike da postanu vođe skupština u tim selima.
Daniel i Christy su misionari u Konkomba plemenu u Gani, Severna Afrika. Ovo pleme je jedno od najslabije dosegnutih plemena u severnom delu Sahare. Žive u kući od blata sa krovom od trave, a svoj posao evangelizacije većinom obavljaju biciklom. Jedno od najvećih Danielovih bremena jeste osnivanje skupština kojima će rukovoditi lokalna braća. Započeli su svoj posao u januaru 2000. Njihovi mališani su Abigail i Nathaniel. Oboje su rođeni u Gani.
Andrew i Elisabeth (i njihova ćerka Jenny) započeli su svoj misionarski rad u januaru 2003.godine duž reke Pomeroon u Gvajani, Južna Amerika. Nalaze se u početnim fazama osnivanja crkve. Žive u drvenoj kući na štulama duž reke. Njihov jedini način transporta jeste mali čamac zato što tamo svi žive na reci. Očekuju još jednu bebu u novembru 2003.