PETNAESTA LEKCIJA

„A kažem vam i ovo: što god dvoje od vas na zemlji složno zamole, moj nebeski Otac će im to dati. Jer, gde su dvoje ili troje okupljeni u moje ime, onde sam ja među njima.“ (Matej 18:19,20)

U Gospodnjoj školi molitve jedna od prvih lekcija bila je da te ne vide ljudi. Uđi u svoju sobu i budi nasamo sa Ocem. Kada nas je prvo naučio da je smisao molitve lični, individualni kontakt sa Bogom, došla je druga lekcija: pored potrebe za tajnom, usamljenom molitvom, potrebna je i javna ujedinjena molitva. On nam daje jedno posebno obećanje za ujedinjenu molitvu, za šta god se dvoje ili troje uzmole. Kao što drvo ima svoj koren sakriven u zemlji i stablo koje raste na suncu, tako je i molitvi za njen potpuni razvoj potrebna skrivena tajnost u kojoj duša susreće samog Boga, kao i javno zajedništvo sa onima koji se sastaju u Isusovo ime.

Razlog zašto je ovo potrebno je potpuno jasan. Veza koja spaja čoveka sa drugima nije manje realna i bliska od one koja ga spaja sa Bogom. Blagodat ne obnavlja samo naš odnos prema Bogu, nego i prema ljudima. Mi ne učimo samo da se molimo: „Oče moj“ nego i „Oče naš“. Ništa ne bi bilo čudnije nego da se deca jedne porodice uvek susreću nasamo sa ocem, a nikad u zajedničkom izražavanju njihove želje i ljubavi. Vernici nisu samo članovi jedne porodice, nego čak jednog tela. Kao što svaki ud na telu zavisi od drugog i život u telu zavisi od jedinstva i saradnje svih udova, tako isto i hrišćani ne mogu postići potpuni blagoslov koji je Bog spreman da im podari posredstvom Svetog Duha, ako to ne traže i ne primaju u zajedništvu jedni sa drugima. U jedinstvu i zajedništvu vernika Duh može manifestovati svoju potpunu silu. Kada su njih sto dvadeset ostajali u zajedništvu i jednodušno se molili, tada je sišao Duh sa trona proslavljenog Gospoda.

Obeležja prave ujedinjene molitve su nam data u rečima našeg Gospoda. Prva stvar je složnost u onome što tražimo. Ne treba da postoji samo uopšteni pristanak na nešto što drugi moli, već mora postojati ujedinjena čežnja za neku posebnu stvar. Složnost mora biti kao i sva molitva, u duhu i istini. U takvoj složnosti će nam postati veoma jasno šta zapravo tražimo, da li možemo sa pouzdanjem tražiti prema Božijoj volji, i da li smo spremni da verujemo da smo primili ono što smo tražili.

Drugo obeležje je okupljanje u Isusovo ime. Od sada ćemo trebati mnogo više da naučimo o potrebi i sili Isusovog imena u molitvi. Ovde nas Gospod uči da Ime mora biti centar jedinstva vernika, veza jednistva koja ih čini da su jedno, kao što dom sadržava i ujedinjuje sve koji su u njemu. „Ime Gospodnje je čvrsta kula, ka njoj će uteći pravednik i naći će utočište.“ To Ime je takva stvarnost onima koji to razumeju i veruju, da će susret u Njegovo ime podrazumevati Njegovu prisutnost. Ljubav i jednistvo Njegovih učenika je beskonačna privlačnost Isusu: „Gde su dvoje ili troje skupljeni u moje ime, tamo sam ja među njima.” Živa Isusova prisutnost u zajedništvu Njegovih učenika daje silu ujedinjenoj molitvi.

Treće obeležje je siguran odgovor: „Daće im moj Otac koji je na nebesima“. Molitveni sastanak samo radi održavanja verskog zajedništva može imati svoje koristi, ali to nije ono što je Spasitelj prvenstveno mislio. On je mislio da to bude sredstvo obezbeđivanja posebnog odgovora na molitvu. Molitveni sastanak bez prepoznavanja odgovora na molitvu trebao bi da bude neuobičajen. Kada neko od nas ima posebnu čežnju u pogledu koje se ne oseća da ima potrebnu veru, treba da traži snagu u pomoći drugoga. U jedinstvu vere, ljubavi i Duha sila Isusovog imena i prisustva deluje slobodnije i odgovor sigurnije dolazi. Dokaz prave ujedinjene molitve će biti plod, odgovor, primanje stvari koje smo tražili: „Kažem vam, daće im Otac moj koji je na nebesima“.

Kako je neizreciva privilegija ujedinjene molitve, i kakva to može biti sila! Ako verujući muž i žena znaju da su spojeni u Isusovo ime da bi iskusili Njegovu prisutnost i silu u ujedinjenoj molitvi (1. Petrova). Ako prijatelji veruju kakvu veliku pomoć mogu pružiti jedan drugome kada se dvoje ili troje zajedno mole. Ako u svakom molitvenom sastanku očekujemo odgovor dolazeći zajedno u Ime i verom u Njegovu prisutnost. Ako se u svakoj crkvi ujedinjena efektivna molitva smatra glavnom svrhom zašto su spojeni zajedno, nauzvišenija vežba njihove sile kao crkve. Ako je u crkvi neprestan ujedinjeni vapaj Bogu za dolazak carstva, za dolazak samog Cara, prvo u moćnom izlivanju Svetoga Duha a zatim u Njegovoj slavnoj osobi. O, ko može izreći kakav to blagoslov može doneti, onima koji su složni da dokažu da Bog ispunjava svoje obećanje.

Kod apostola Pavla jasno vidimo koliko je on stvarno imao veru u silu ujedinjene molitve. Rimljanima 15:30 on piše: „Molim vas, braćo, ljubavlju Duha borite se zajedno sa mnom u molitvi Bogu za mene.“ On u odgovoru očekuje da bude oslobođen od neprijatelja i da napreduje u svom radu. Korinćanima (2. Kor. 1:10-11) kaže: „Bog će nas još osloboditi uz pomoć vaše molitve za nas.“ Njihova molitva je trebala da ima stvarni udeo u njegovom izbavljenju. Efescima on piše: „Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu svakom prilikom, i radi toga bdijte u svakoj istrajnosti i moljenju za sve svete, i za mene da mi se da reč da sa slobodom objavim tajnu evanđelja.“ Njegova snaga i uspeh u službi je zavisila od njihovih molitvi. Od Filibljana (1:19) on očekuje da se nevolje preokrenu na njegovo spasenje i napredak evanđelja, posredstvom vaših molitvi i uz pomoć Duha Isusa Hrista. Kološanima 4:3 on daje nalog da nastave postojano u molitvi: „Moleći se za nas, da nam Bog otvori vrata reči.“ 2. Solunjanima 3:1 piše: „Na kraju braćo, molite se za nas, da reč Gospodnja trči i da se slavi, i da se izbavimo od nerazumnih ljudi.“ Svuda je evidentno da se Pavle osećao udom na Telu od čije saradnje je bio zavistan, i on je računao na molitve tih crkava da zadobijaju za njega, što se inače ne bi desilo. Molitve Crkve su njemu bile stvaran faktor u radu za carstvo, kao sila Božija.

Ko može izreći koju silu Crkva može razviti i vežbati, ako sebe preda delu molitve danonoćno za dolazak carstva, za Božiju silu na Njegovim slugama i Njegovoj reči, za proslavljanje Boga u spasavanju duša? Mnoge crkve misle da su njihovi članovi skupljeni u jedno samo da bi se jednostavno brinuli i izgrađivali jedni druge. Oni ne znaju da Bog vlada svetom molitvama Njegovih svetih, da je molitva sila kojom je Sotona nadvladan, da molitvom Crkva na zemlji ima na raspolaganju sile nebeskog sveta. Oni se ne opominju da je Isus po svom obećanju osveštao svako mesto okupljanja u Njegovo ime da budu vrata neba, gde će se Njegova prisutnost osetiti, i iskusiti Njegova sila u Očevom ispunjavanju njihovih čežnji.

Ne možemo dovoljno zahvaliti Bogu za blagoslovenu sedmicu ujedinjene molitve kojom hrišćanstvo u naše vreme započinje svaku godinu. To je od neizrecive vrednosti, kao dokaz našeg jedinistva i vere u silu ujedinjene molitve, kao škola za proširenje naših srca da se uključe u potrebe univerzalne Crkve, kao pomoć ujedinjenoj istrajnoj molitvi, ali posebno je bio veliki blagoslov kao podsticaj za nastavak ujedinjenja u molitvi u manjim krugovima. Postaće još i veći blagoslov kada Božiji narod prepozna šta je to, da se svi sastanemo kao jedno u Isusovo ime, da imamo njegovu prisutnost u telu svih ujedinjenih u Svetom Duhu, i da hrabro prisvojimo obećanje da će Otac ispuniti šta god ga složno zamolimo.

GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO

Molitva

Blagosloveni Gospode, koji si u svojoj prvosvešteničkoj molitvi toliko žarko molio za jedinstvo Tvog naroda, nauči nas tome kako si nas pozvao i podsticao na ovo jedinstvo tvojim dragocenim obećanjem koje si dao u vezi ujedinjenje molitve. Kada smo jedno u ljubavi i čežnji tada naša vera ima Tvoju prisutnost i Očev odgovor.

O, Oče! Molimo te za Tvoj narod, i za svaki manji krug onih koji se okupljaju zajedno, da bi bili jedno. Molimo te, odstrani svaku sebičnost i lični interes, svu ograničenost i otuđenje srca čime je jedinstvo sputano. Ukloni duh sveta i tela kroz koje tvoje obećanje gubi svu svoju silu. O, neka misao o Tvom prisustvu i Očevoj naklonosti privuče sve nas bliže jedan drugome.

Posebno nam podari, blagosloveni Gospode, da tvoja Crkva može verovati da silom ujedinjene molitve može vezati i razrešiti u nebu, da Sotona može biti oteran, da duše mogu biti spašene, da se planine mogu ukloniti, da se carstvo može požuriti. I daj, dobri Gospode da u krugu vernika sa kojima se molim, molitva Crkve može zaista biti sila kroz koju su Tvoje ime i Tvoja Reč proslavljeni. Amin!