PETA LEKCIJA

“Molite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se. Jer ko god moli, dobija, i ko traži nalazi, i otvoriće se onome ko kuca” – Matej 7:7-8

“Molite, ali ne dobijate jer iz rđavih pobuda molite” – Jakov 4:3

Ovde u propovedi na gori naš Gospod se drugi put vraća na temu molitve. Prvi put je govorio o Ocu koji se nalazi u tajnosti i koji javno nagrađuje, i dao nam je model molitve (Matej 6:15). Ovde želi da nas uči o tome šta se u celom Pismu smatra glavnom stvari u molitvi: uverenje da će molitva biti saslušana i odgovorena. Zapazite kako On koristi reči koje imaju gotovo isto značenje i svaki put tako jasno ponavlja obećanje: primićete, naćićete, otvoriće vam se, i zatim nam daje zakon carstva kao osnov za takvo uverenje: „Onaj koji moli prima, koji traži nalazi, i koji kuca otvara mu se.“ U ovom šestostrukom ponavljanju osećamo kako On želi da duboko usadi u naše umove ovu jednu istinu, da možemo i moramo sa velikom sigurnošću očekivati odgovor na našu molitvu. Pored otkrivenja Očeve ljubavi, u celom kursu škole molitve ne postoji važnija lekcija od ove: svaki onaj koji traži, prima.

U tri reči koje Gospod koristi, molite, tražite, kucajte, tražila se razlika u značenju. Ako je to zaista bila Njegova svrha, onda prvo, MOLITE, odnosi se na darove za koje se molimo. Ali ja mogu moliti i primiti dar bez Darodavca. TRAŽITE je reč u Pismu koja se koristi za samog Boga, Hrist me uverava da Ga mogu pronaći. Ali nije dovoljno pronaći Boga u vreme potrebe, bez da ostaješ u zajedništvu sa Njim. KUCANJE govori o pristupanju da prebivaš sa Njim i u Njemu. Molenje i primanje darova bi zatim vodilo do traženja i pronalaženja Darodavca, i onda do kucanja i otvaranja vrata Očevog doma i ljubavi. Jedna stvar je sigurna: Gospod želi da računamo sigurno na to, da molenje, traženje i kucanje ne može biti uzalud: primanje odgovora, pronalaženje Boga, otvoreno srce i dom Božiji su sigurni plod molitve.

To što je Gospod mislio da je potrebno da u mnogim oblicima ponovi istinu podrazumeva da je to lekcija dubokog značaja. To dokazuje da On poznaje naše srce, kako nam je prirodno da sumnjamo i da nemamo poverenje u Boga, i kako smo lako skloni da počivamo u molitvi kao religioznom poslu bez odgovora. On takođe zna, čak i kada verujemo da je Bog Slušalac molitve, verujuća molitva koja se hvata za obećanja je nešto duhovno, toliko visoko i teško za učenika sa podeljenim srcem. Dakle, na samom početku Njegovih instrukcija onima koji bi da nauče da se mole, On nastoji da smesti duboko u njihova srca ovu istinu: molitva mnogo pomaže, molite i primićete, svaki onaj koji moli, prima. Ovo je nepromenljiv, večni zakon carstva: ako moliš i ne primaš, onda je nešto pogrešno ili nedostaje u molitvi. Čekaj, neka te Reč i Duh uče da se ispravno moliš, ali ne odbacuj poverenje koje On želi da probudi: Svaki onaj koji moli, prima.

„Molite i daće vam se.” U svojoj školi Hrist nema jači podsticaj na istrajnu molitvu od ovoga. Kao što dete treba da dokaže da je razultat ispravan, tako isto dokaz da smo se ispravno molili je odgovor. Ako molimo a ne primamo, to je iz razloga što nismo naučili da se ispravno molimo. Zato neka svaki učenik u Hristovoj školi prihvati Gospodnje reči u svoj jednostavnosti: Svaki onaj koji moli, prima. On ima dobre razloge da govori toliko bezuslovno. Čuvajmo se da ne oslabljavamo Reč našom ljudskom mudrošću. Kada nam On govori nebeske stvari, hajde da Mu verujemo: Njegova Reč će sama sebe objasniti onome koji to potpuno veruje. Ako se pojave pitanja i teškoće, nemojmo tražiti da ih rešavamo pre nego što prihvatimo Reč. Ne, poverimo sve to Njemu, Njegovo je da ih reši. Naše je da prvo i potpuno prihvatimo i držimo Njegovo obećanje. Neka u našoj unutrašnjoj komori, u unutrašnjoj komori našeg srca takođe bude upisana Reč slovima svetla: svaki onaj koji moli, prima.

Prema ovom Gospodnjem učenju, molitva se sastoji od dva dela, ima dve strane, ljudsku i Božansku. Ljudska je moliti, Božanska je davati. Ili, ako gledamo na obe sa ljudske strane, postoji molenje i primanje, dve polovine koje čine celinu. To je isto kao kada bi nam rekao da ne treba da počivamo bez odgovora, zato što je to volja Božija, pravilo u Očevoj porodici: svaka dečija molba sa verom je uslišena. Ako odgovor ne dolazi, ne treba da sednemo u lenjosti koja se naziva ostavkom, i pretpostavljati da nije Božija volja da nam da odgovor. Ne, mora da postoji nešto u molitvi što nije kako bi Bog želeo, slično detetu i sa verom, moramo tražiti blagodat da se molimo tako da odgovor dođe. Daleko je lakše telu da podnese da nema odgovora, nego da se preda da bude pretraženo i pročišćeno Duhom dok ne nauči da moli molitvu vere.

To je jedan od užasnih znakova bolesnog stanja Hrišćanskog života danas, da toliko mnogo njih zadovoljno počivaju bez jasnog iskustva odgovora na molitvu. Oni se mole svakodnevno, mole mnoge stvari, i veruju da će nešto od toga biti saslušano, ali znaju malo o direktnom, određenom odgovoru na molitvu kao pravilom svakodnevnog života. I to je Očeva volja: On traži svakodnevni odnos sa svojom decom u slušanju i ispunjavanju njihovih molbi. Njegova je volja da Mu dan za danom dolazim sa jasnim zahtevima, On dan za danom želi da čini za mene ono što molim. U Njegovom odgovoru na molitvu su sveti u prošlosti naučili da upoznaju Boga kao Živoga, i bili podstaknuti na slavljenje i ljubav (Psalam 34; 66:19; 116:1). Naš Učitelj čeka da ovo ureže u naše umove: molitva i odgovor na nju, dečije molenje i Očevo davanje pripadaju jedno drugom.

Mogu postojati slučajevi u kojima je odgovor odbijen, zato što zahtev nije po Božijoj Reči, kao kada je Mojsije tražio da uđe u Kanan. Ali još uvek je postojao odgovor: Bog nije ostavio svog slugu u neizvesnosti u vezi Njegove volje. Paganski bogovi su nemi i ne mogu govoriti. Naš Otac omogućava svom detetu da zna kada On ne može da mu pruži ono što moli i on povlači svoju molbu, kao što je Sin učinio u Getsimaniji. I sluga Mojsije, i Isus Sin su znali da ono što su se molili nije u skladu sa onim što je Gospod rekao: njihova molitva je bila ponizno molenje iako nije bilo moguće da se odluka promeni. One koji se daju učiti i koji Mu daju vreme, Bog će ih svojom Rečju i Duhom učiti da li je njihov zahtev po Njegovoj volji ili ne. Povucimo zahtev ako nije prema Božijem umu ili istrajmo dok ne dođe odgovor. Molitva je određena da zadobije odgovor. U molitvi i odgovoru na nju se odvija razmena ljubavi između Oca i Njegovog deteta.

Koliko duboko mora biti otuđeno naše srce od Boga kada nam je toliko teško da shvatimo takva obećanja. Čak i dok prihvatamo reči i verujemo njihovu istinu, vera srca koja ih potpuno poseduje i raduje se u njima dolazi tako sporo. To je zbog toga što je naš duhovni život još uvek toliko slab i slab je kapacitet za primanje Božjih misli. Ali usmerimo pogled prema Isusu da nas uči kao što nas niko osim Njega ne može učiti. Ako prihvatimo Njegove reči u jednostavnosti i verujemo Njemu da ih Svojim Duhom učini u nama životom i silom, one će toliko ući u naše unutrašnje biće, tako da duhovna Božanska realnost istine koje sadrže će nas zaista zaposesti i nećemo zadovoljno počivati dok svaka molba koju prinesemo bude nošena nebu na Isusovim sopstvenim rečima: „Molite i daće vam se.”

Voljene kolege-učenici u Isusovoj školi! Usmerimo se na to da naučimo ovu lekciju dobro. Prihvatimo ove reči baš tako kako su izgovorene. Nemojmo dozvoliti da naš ljudski razum umanji njihovu silu. Prihvatimo ih kao što nam Isus daje i verujmo ih. On će nas u dogledno vreme naučiti da ih potpuno razumemo: počnimo bez pogovora da ih verujemo. Uvek kada se molimo uzmimo vreme da slušamo Njegov glas: svaki onaj koji moli, prima. Neka slaba iskustva naše nevere ne budu merilo onoga što naša vera može očekivati. Tražimo, ne samo u posebnom vremenu molitve, nego uvek da se držimo radosnog uverenja: ljudska molitva na zemlji i Božiji odgovor u nebu su namenjeni jedan drugome. Pouzdajmo se u Isusa da nas tako uči da se molimo da bismo mogli dobiti odgovor. On će to učiniti, ako se budemo držali reči koje nam je danas dao: „Molite i daće vam se.”

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO!”

Molitva

O, Gospode Isuse! Nauči me da razumem i verujem ono što si mi sada obećao. O moj Gospode, od Tebe nije sakriveno sa kakvim zaključcima moje srce želi da se zadovolji kada odgovor ne dolazi. Postoji pomisao da moja molitva nije u skladu sa Očevom tajnom namerom, da možda postoji nešto bolje što hoćeš da mi daš, ili da je molitva kao zajedništvo sa Bogom dovoljan blagoslov i bez odgovora. A ipak, moj blagosloveni Gospode, u tvojim učenjima o molitvi ne nalazim da si Ti govorio o tim stvarima, nego si toliko jasno govorio da molitva može i mora očekivati odgovor. Ti si nas uveravao da je to zajedništvo deteta sa Ocem: dete moli i Otac daje.

Blagosloveni Gospode! Tvoje reči su verne i istinite. Mora da moje iskustvo odgovorene molitve nije jasnije zbog toga što se molim pogrešno. Mora da je moja molitva toliko malo u Duhu zato što živim toliko malo u Duhu i sila za molitvu vere nedostaje.

Gospode, uči me da se molim! Gospode Isuse! Pouzdajem se u Tebe za to, uči me da se molim u veri. Gospode, uči me ovu današnju lekciju: svaki koji moli, prima! Amin.