Milenko Isakov
i ukazujte im poštovanje kao slabijem polu
i sunaslednicama milosnog dara života,
da ništa ne ometa vaše molitve.”
(1.Petrova 3:7)
Biti uviđavan prema nekome znači primetiti njegovo stanje i njegova osećanja i reagovati u skladu sa tim. Ovo sigurno nije nešto što ljudi prirodno poseduju. Svi mi najviše vidimo svoje potrebe i najlakše opravdavamo sebe i svoja razna stanja. Ipak, Bog zapoveda muževima, kao što vidimo iz uvodnog stiha, da budu uviđavni prema svojim ženama.
Bog je muškarca i ženu stvorio sasvim različitim: fizički, mentalno i emotivno. U sve tri sfere muškarac je jači, a žena slabija. Odatle proizilazi velika potreba nas, muževa, da budemo uviđavni prema svojim ženama. Ja sam u braku skoro devet godina i ovo je još uvek ogroman izazov za mene. Vrlo je lako biti neuviđavan prema ženi. Lako je ljutiti se na nju. Lako je postati isfrustriran zbog neke ‘sitnice’. Međutim, Bog nam govori da žena sve stvari drugačije poima i doživljava. Ona je jednostavno slabija posuda, ali to ne znači da je manje vredna u Božijim očima. Žene su, kao slabiji pol, vredne da im ukazujemo poštovanje! To znači da treba da poštujemo ženinu ‘slabost’ – fizičku, mentalnu i emotivnu! Ona je sunaslednica milosnog dara života. Ona je osoba koja zajedno sa mnom uživa milosni dar života. Ona je moj saputnik u trenutnom, zemaljskom životu, ali i u večnom životu koji dolazi.
Teško je snažnom čoveku da razume slabića. Teško je inteligentnom čoveku da razume glupavog. Teško je oštroumnom čoveku da shvati naivnog. Ipak, Bog zapoveda ‘jakim’ muževima da žive sa svojim ‘slabim’ ženama po razumu, odnosno da budu prema njima uviđavni. Duh Sveti nam želi pomoći da ne posmatramo stvari samo iz naše perspektive, nego i iz perspektive naše žene.
U nastavku ću citirati jednu priču na ovu temu koju sam nedavno pročitao.
Sin je došao kod oca.
– Razvodim se. Umoran sam! Majka je prava, dok je moja žena lenja. Dokle da sebe povređujem?
– Oprosti mi, sine – odgovori mu na to otac.
– Za šta?
– Zato što nisam uvek bio dobar prema tvojoj majci. Moja je krivica što je u tebi tamni kutak sa mišlju o razvodu.
– Da se ne razvodim?
– Ne razvodi se. I više o tome i ne razmišljaj.
– Da trpim do kraja života?
– Ne treba trpeti… Nju ne možeš da trpiš, a šta je sa tvojim lošim ponašanjem prema njoj? Promeni sebe – promeniće se sve.
– Kako će se promeniti?
– Pazi na svoju ženu onako kako Gospod uči. Ona je dar tebi… Tvoja radost… Tvoja pomoćnica… Majka tvoje dece… Nemoćni sasud, koji je Bog dao tebi u ruke, da bi je držao nežno, pažljivo i brižno… Sve ostalo je – sitnica! Ako danas ne ume nešto – naučiće. Ti i sam ne umeš sve što si dužan znati…Ako joj nešto i ne pođe za rukom – pokrij tu slabost svojom snagom i ljubavlju. Ako nešto ne zna, popričaj sa njom u večernjim satima uz čašu čaja, nežno joj grleći ramena. Vaš put je samo vaš. Vaša je ljubav samo vaša. Ko na vas pogleda očima zavisti – neprijatelj je vašeg doma, pa bila to tvoja majka, tvoj brat, ili najbolji drug.. Ne sudi im za to. Praštaj! I svakome od njih stavi do znanja da ćeš za svoju ženu, za svoju ljubav, ti, ako treba, umreti bez oklevanja, ali nećete dozvoliti nikome da pravi pukotinu u porodici.
– Da li si i ti želeo da se razvedeš od majke?
– Mi smo se i bez „pomoćnika“ ponekad jako svađali. Bili smo glupi, gordi. Vi imate svoj život. Vas od Boga niko ne tera. Molite u Njega mudrost. Međusobno se ispomažite. Požalite i utešite jedno drugo. Ljubav, ako ne znaš, raste. Njenu punu i pravu vrednost videćeš u starosti: kad je nežno zagrliš s večeri i kad ti pritom ne budu bile potrebne reči.
Neka Bog bude milostiv svim muževima da bismo bili uviđavni prema svojim ženama! Amin!