“Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar:
staro prođe, gle, sve novo postade”
2.Korinćanima 5:17
Prve stvari na prvom mestu, amin? Dok počinjemo da sagledavamo temu pobožnog doma i dece koja dolaze iz njega, bilo bi dobro da se podsetimo stare američke izreke: “Nemoj staviti kola ispred konja.” Iako je ovim rečima predstavljena dosta čudna ilustracija, to se stalno dešava u mnogim sferama života.
Ako kreneš na putovanje podizanja svoje dece za Gospoda Isusa Hrista bez poznavanja Njega – bez vitalnog zajedništva sa Njim – tada postavljaš kola ispred konja. Tako nećeš otići jako daleko. Mnogi roditelji se nalaze u takvoj uznemirenoj poziciji i pitaju se zašto imaju toliko problema.
Nedavno sam radio sa jednim bračnim parom. Muž i žena su bili na ivici zajedničkog života. Pokušavali da imaju pobožan dom bez Boga. O, mislili su da su u pravu sve dok nisu iskreno počeli da se preispituju. Njihov zaključak? “Nikada nismo bili nanovo rođeni.” Koja preneražavajuća misao! Da li bi to mogao biti i tvoj slučaj?
Znam da bih sada trebao da postupam malo blaže, ali osećam da je nužno da se pozabavimo baš sa tim. Znam da većina onih koji čitaju ovu knjigu jesu istiniti, iskreni Hrišćani. Međutim, kada posmatramo današnju mešavinu hrišćanstva nećemo se usuditi da preskočimo tu stvar.
Mnogi se sa nesigurnošću osvrću na svoje ‘obraćenje’. Možda si baš ti jedan od njih. Kao mladić, možda si prisustvovao bogosluženju kada je propovednik rekao: “Ako želiš da budeš spašen, ustani”. Ustao si na svoje noge i onda opet seo. Svi oko tebe su se radovali i rekli su ti da si sada spašen. Molim te, nemoj me pogrešno razumeti. Postoji mnogo različitih načina na koje nas Bog može spasiti. Poznajem čoveka koji je doživeo jako presvedočenje upravo dok je stajao na svojim nogama, a njegov kompletan život se zauvek promenio. Ali i mnogi drugi su ustali i ništa se nije promenulo. Ispitajmo sami sebe.
Dolazimo iz različitih prošlosti i pozadina. Možda si odgovorio na poziv sa oltara i došao napred. Propovednik je došao i pitao te da li želiš da budeš spašen. Rekao si: “Da”. Pokazao ti je nekoliko stihova i vodio te u molitvi. Svi su bili radosni zbog tebe. Čak i ti si se dobro osećao zbog toga. Ali, kada posmatraš svoje godine nakon toga, život ti se vrlo malo promenuo. Zbog toga sam zabrinut. Moramo imati ispravan temelj da bi započeli pobožan dom. Sâm Isus Hrist je temelj ispravnog hrišćanskog života.
Možda si jedan od onih koji su čuli propoved o paklu kada su imali pet-šest godina. Uplašio si se jer nisi želeo tamo da ideš. Nijedno dete ne želi da ide u pakao. Odazvao si se pozivu i postavljeno ti je pitanje da li želiš da ideš u nebo kada umreš. I naravno, želeo si. Pitao te je da li shvataš da si grešnik. Znao si da jesi zato što si napravio mnogo grešaka u svojoj kući. Onda ti je rekao: “Pozovi Isusa da uđe u tvoje srce”. Učinio si to i svi su bili radosni zbog tebe. Međutim, godine su prolazile i kada sad posmatraš svoj život imaš osećaj nesigurnosti zato što je to bila vrlo mala promena. Mnoštvo religioznih ljudi se krštenjem u svojoj mladosti pripojilo različitim crkvama, a u njihovom srcu se nikada nije desila promena.
Danas mnogi ljudi sa takvim iskustvima spasenja ispovedaju da su Hrišćani, ali pokazuju vrlo malo ploda u svojim životima. To nije spasenje koje je otkriveno u Bibliji. Prema Bibliji, ništa manje od ličnog susreta sa Gospodom Isusom Hristom neće doprineti tvom spasenju. Pavle je izazvao Korintsku crkvu rečima koje odgovaraju i današnjim hrišćanima: “Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte” (2.Kor.13:5). Živimo u doba kada mnogi pokušavaju da žive hrišćanski život bez Hrista. To je nemoguće. Zapravo, jako je težak život kada pokušavamo da radimo celokupan kućni posao bez Njega, koji želi i čini da nam Njegove zapovesti budu na radost.
Ove reči se mogu primeniti samo na neke ljude. Ipak, to je dobar temelj za sve nas ako želimo da se vratimo na osnovu. Kako možemo očekivati da ćemo vršiti jedan od najsvetijih i najizvanrednijih zadataka sa ove strane slave, koje je vaspitanje dece za Gospoda, bez Njega koji nam daje blagodat? Kako da uđemo u taj posao bez živog odnosa sa Isusom Hristom? Neki roditelji pokušavaju da to čine, ali zajedno posrću. Oni možda čuju neke kasete ili odu na seminar i primenjuju nešto od toga što su naučili. Kada dođu kući, naprave neke promene. Te promene utiču na njihov dom. Sve je to dobro za decu, ali tamo duboko, na dnu cele stvari jednostavno ne ide na dobro.
Pre određenog vremena sam propovedao na nekim skupovima. Bila je to interesantna kombinacija sastanaka. Probuđenje, misije i dom su bile tri glavne teme. Bračni par koji sam ranije spomenuo je došao na te sastanke sa željom da ojača stanje svog doma. Muž i žena su još ranije slušali kasete “Pobožan dom”. Bili su ohrabreni time, ali u njihovom domu stvari nisu išle kako treba. Tako su mislili: “Idemo na ove sastanke, pa ćemo sigurno postati jači dom”.
Na tim sastancima, svaki dan je bila propoved na temu doma, sa porukom za probuđenje svake večeri. Brat koji je propovedao poruku probuđenja bio je tako vođen od Boga da govori na temu spasenja. U toj poruci je govorio o lažnim, prevarnim i ponekad slabim obraćenjima u Americi. Na kraju poruke žena je plačući došla do oltara. Kada je muž video da plače nije znao šta nije u redu, ali je išao za njom i kleknuo pored nje. Mislio je: “Nešto nije uredu sa mojom ženom. Ostaću sa njom”.
U prostoriji za molitvu, propovednik je pitao: “Ima li nekog ko nije siguran da je nanovo rođen?” Žena je brzo podigla ruku, a njen muž ju je pogledao u šoku. Desilo se da sam baš ja bio na redu kao savetnik, pa smo zajedno izašli. Našli smo drugu prostoriju i počeli da razgovaramo.
Ona je slomljeno plakala i rekla: “To ne funkcioniše. Umorna sam od pokušavanja. Umorna sam od pumpanja sebe”. Nastavila je: “Umorna sam od mrtvih bogosluženja. Umorna sam od molitava posle kojih se ništa ne dešava. Cela stvar jednostavno ne funkcioniše. Ja nisam nanovo rođena”.
Govorila je te reči u totalnoj žalosti. Mogao sam da vidim kako breme licemerstva spada sa njenih pleća i konačno je postala iskrena pa je podelila sa mnom prava osećanja njenog srca.
Njen muž joj je rekao: “Draga, zar se ne sećaš da si se krstila prilikom onog seminara kada se propovednik molio sa nama i kada si se ti molila?” Pokušao je da je uteši i da učini nešto da bi se ona bolje osećala. Međutim, ta stvar je opet okupirala njeno srce. Rekla je: “Rešila sam da sredim tu stvar”.
Pomalo smo se doticali i ovog i onog. Tada sam rekao njenom mužu: “Prijatelju, mislim da tvoja supruga treba da doživi nanovo rođenje. Da li bi mogao da mi veruješ i da sačekaš, pa ćemo kasnije popričati o tome?”
“Važi, važi”, rekao je: “Sačekaću”.
Počeo sam da radim sa njom. Pitao sam je: “Da li osećaš da treba da se nanovo rodiš?”
Njen odgovor je bio dubok osećaj: “Da”.
Tada sam je pitao: “Da li želiš da se predaš Gospodu i da se više ne igraš?”
“O, želim”, rekla je. “Šta treba da učinim da bih se spasila?”
Kleknula je na svoja kolena i počeo sam malo da je vodim. Rekao sam: “Najpre želim da ispovediš svoje grehe. Nemoj da kažeš Bogu da si samo grešnica. Predaj sve Bogu. Reci mu stanje svog života, stanje svog srca. Vrati se u svoju prošlost. Reci mu stvari koje si učinila, a koje želiš da niko ne zna”.
Ona je bila vrlo zrela i spremna. Jednostavno je slomila svoje srce i počela da očišća svoju savest, priznajući jednu stvar za drugom. Plakala je. Molila se i priznavala, tražeći u pokajanju oproštenje od Boga.
Ta draga žena je bila u takom stanju za određeno vreme i onda se smirila. Pitao sam je: “Da li je sve čisto u tvom srcu?” Sa znakom olakšanja, na kraju je potvrdila da oseća da je čista.
Dok je bila na svom licu pred Bogom, rekao sam joj: “Želim da baš sada sa zatvorenim očima zamisliš Gospoda Isusa kako visi na krstu. Da li ga vidiš tamo na krstu?”
Ona je opet počela da plače. Slava Bogu. Imala je tako nežno srce. Divni trenuci kada gledamo na krst, zar ne? Rekao sam joj: “Sada prizovi Gospoda. Zazovi Ga i traži od Njega da te spase. Traži da opere tvoje grehe svojom dragocenom krvlju”.
Nisam ni trebao ništa da joj govorim. Ona se otvorila i molila se iz srca, prizivajući Gospoda da je spasi i očisti. Kada je završila, pitao sam je: “Dobro, da li te je Gospod spasao?”
Odgovorila je sa radošću: “O jeste, jeste.”
Ohrabrio sam je da zahvali Bogu za ono što je učinio u njenom srcu.
Preplavljeno je govorila: “Gospode, o Gospode, hvala ti što si mi spasao dušu.”
Plakala je još malo i slavila Gospoda kada su zvona radosti počela da zvone u njenom srcu.
Tada sam joj rekao: “O, to je divno, ali još nisi gotova. Želim da još malo ostaneš na svom licu. Rekao sam joj tada da preda svoj život Gospodu Isusu. “To je naša razumna služba, zar ne? Daj mu sve. Ne zadrži ništa. Reci mu da ćeš ići gde god On poželi da ideš i raditi ono što On zaželi od tebe. Položi sve na oltar.” To je bilo sve što sam joj rekao i ona je opet počela da se moli. Ta draga žena je sve položila na oltar ne igrajući se više. Tada se opet smirila.
Zatim sam joj rekao: “Uredu, želim da se moliš još jednom.” Otišli smo u Luku 11:13 gde je Isus učio svoje učenike da se mole. Ovo im je rekao: “Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu u njega?” Dao sam joj taj stih i rekao: “Sada želim da od svog novog Oca tražiš Duha Svetog, zato što ne možeš raditi tu stvar sama po sebi.”
O, ona je bila dobrovoljan učenik i brzo je počela da se moli. Nije joj bilo teško da se iz srca moli i za to, jer je već dugo vremena pokušavala da to uradi sama.
Molila se: “Gospode, ja to ne mogu učiniti. Molim te Gospode Isuse, ispuni me Duhom Svetim i daj mi tu snagu koju ja ne mogu imati u sebi.” Molila je slatku molitvu poput ove. Tada sam položio ruke na njenu glavu, pomolio se za nju sličnom molitvom i bili smo gotovi.
Voleo bih da si imao priliku da je vidiš kada je ustala sa svojih kolena. Cvetala je. Pojavilo se blještavilo na njenom licu i radost koja se nije mogla sakriti. Bilo je tako divno!
Dobro, ne kažem da se svako obraćenje dešava na ovakav način i nemoj da se osećaš osuđen ako nisi imao iskustvo kao ova sestra. Izabrao sam ovaj slučaj da bi svi jednostavno mogli da vide kako treba da se doživi spasenje. Bilo je predivno. Njeno srce je bilo puno radosti. Njeno lice je izražavalo realnost čistog srca.
Prorok Jezekilj opisuje šta se desilo toj dragoj ženi. U tom opisu Bog je obećavao buduće blagoslovene dane za zarobljeni Izrael. Međutim, proroštvo takođe definiše obećanje promenjenog života kroz Evanđelje. To je priroda proročkih reči. Pogledajte prorokove reči.
“I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I Duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. I nastavaćete u zemlji koju sam dao ocima vašim, i bićete mi narod i ja ću vam biti Bog” Jezekilj 36:25-28
Božija reč je ovde vrlo jasna. Spasenje je novo srce, a ne samo reformacija starog. To je obnavljanje, koje bukvalno znači nov početak. Jako je žalosno kada neko pokušava da živi hrišćanski život bez novog srca. To je ova draga sestra pokušavala da radi. Dok smo tamo zajedno stojali u radosti, iznenada sam se setio njenog muža i pogledao sam ga. On baš nije bio srećan. Dao sam mu priliku da govori. Da li znaš šta je rekao?
Rekao je: “Brat Denny i ja želim to.” Izgledalo mi je da je ljut dok je nastavio sa govorom: “Prevarili su me. Niko mi nikad nije pričao o ovim stvarima. Želim da učinim ono što je učinila i moja žena.” Želeo je da dobije priliku da sredi svoj odnos sa Bogom.
Rekao sam mu da sačeka i da provede dan u razmišljanju u vezi toga šta treba da uradi pred Gospodom. Ohrabrio sam ga da se odazove na poziv prema oltaru sledećeg večera, ako i dalje bude osećao da treba da sredi svoj odnos sa Bogom. Pomolili smo se za njega i poslali smo ih kući.
Sledeće večeri, on je prvi došao do oltara i prošao kroz isti proces kao njegova draga supruga. Slava Gospodu za Njegovu dobrotu prema sinovima ljudskim. U nedelju ujutro su dali svoje svedočanstvo: “Mi smo došli na ove sastanke pošto smo želeli da ujedinimo naš dom. Ali shvatili smo da nikada nismo ni bili nanovo rođeni. Kako je moguće sjediniti svoj dom bez nanovog rođenja? Sada smo spremni da se vratimo kući i uspostavimo red u našoj porodici.”
Braćo i sestre, ovo je tačka odakle vaš pobožan dom mora početi – sa pravim obraćenjem. Možda ćeš reći: “Ja nisam doživeo takvo obraćenje.” Dobro, mnogi nisu doživeli obraćenje kao ova žena. Ni ja nisam. Voleo bih da je pre trideset godina bilo nekog da tako radi sa mnom. To bi me spasilo od mnogih borbi u mojem hrišćanskom životu. Ipak, Bog je bio veran i doveo me je u isto stanje kao tu sestru: u totalno predanje Bogu, bez želje da bilo šta zadržim za sebe.
Hajde da za trenutak razmislimo zajedno. Nije bitno da li si imao iskustvo poput ovog o kojem smo maločas govorili. Međutim, jako je važno da imaš takvo očišćenje i predanje u svom životu. To je ono što ti je potrebno ako želiš da pođeš na putovanje podizanja pobožne dece. Treba da doživiš ono što je doživela ta draga sestra kada je ustala sa svojih kolena. Potrebno ti je to divno, radosno očišćenje i predanje svog srca Bogu. Jako ti je to potrebno. Moraš to imati. Potreban ti je blagoslov koji dođe u život kada se to desi. Neće biti dobro ako ne staviš prve stvari na prvo mesto. A ovo je mesto odakle moraš krenuti: ili sa pravim obraćenjem u kojem se nanovo rađaš Duhom Božijim, ili probuđenjem tvog ohlađenog srca prema kome se nebo opet otvorilo.
Dok zaključujemo ovo poglavlje, hajde da još jednom zajedno razmislimo. Bog kaže: “Ako Gospod neće graditi doma, uzalud se muče koji ga grade” (Ps.127:1a). Bog ovde ne govori o bukvalnoj kućnoj zgradi. On govori o našim domovima, našim porodicama. Ako nećemo da sredimo naš odnos sa Bogom i da živimo u ispravnom odnosu sa Njim, konstantno mu se predavajući, tada On neće moći da nam pomogne da podižemo naše porodice. Tada smo određeni za pad. Taj put će nas dovesti u nemir i obeshrabrenje. U narednim poglavljima se nalaze mnoge stvari koje bi mogle zauvek promenuti tvoj dom. Međutim, ako ne prihvatiš istine iz ovog poglavlja, shvatićeš da je teško da ih praktikuješ. Bog nas je doveo u ćošak. Dobro je što želimo pobožnu porodicu. Ali, moramo raditi na tome na Božiji način. On je napisao uputstva i neće odstupiti od njih. On je Gospodar, Gospod Bog Svemoćni!
Razmisli o životu pravednog Noja. On je savršen primer onoga što govorim u ovom poglavlju. Biblija govori predivne stvari o ovom čoveku i njegovom domu u Jevrejima 11:7: “Verom Noje…načini kovčeg za spasenje doma svojega.” Ali, kako je Noje spasao svoj dom? Da li je naterao svoju porodicu da uđe u kovčeg ili je iskoristio neka druga sredstva da ih presvedoči da uđu? Znamo da ih nije naterao. Deca su voljno ušla u kovčeg sa istom željom koju su imali Noje i njegova žena. Božija reč jasno opisuje kako se to desilo: “Ali Noje nađe milost pred Bogom” (1.Mojs.6:b). Takođe: “Noje beše čovek pravedan i bezazlen svojega veka; po volji Božijoj svagda življaše Noje” (1.Mojs.6:9). Zato što je Noje bio u veri, mogao je dovesti svoju porodicu u veru. Blagoslovi njegove vere su pali na sledeću generaciju i oni su dobrovoljno izabrali da uđu u kovčeg spasenja na dan suda. Tako je Bog rekao Noju: “Uđi u kovčeg ti i sam dom tvoj; jer te nađoh pravedna pred sobom ovoga veka” (1.Mojs.7:1). Isto tako će biti i za sve roditelje između nas.
Da li si nanovo rođen Duhom Božijim? Imaš li svedočanstvo Duha u svom srcu koje ti kaže da si dete Božije, prihvaćeno u Njegovu porodicu? Ima li pobede u tvom ličnom životu? Da li je Bog za tebe živa realnost? To su obeležja istinskog Hrišćanina. Možda ćeš misliti da sam suviše konkretan ovim pitanjima, međutim moram biti otvoren. Ove stvari su važnije i od tvoje porodice. Ako se ne osećaš prijatno dok čitaš ove reči, dopusti mi da ti dam dobar savet. Ostavi knjigu i padni na svoja kolena. Prizovi Gospoda iskrenim srcem i pitaj ga: “Gospode, da li sam nanovo rođen, obnovljen Hristovom silom?” Moli se tako sa otvorenim, iskrenim srcem. Tada Ga čekaj u tišini nekoliko minuta i slušaj. Otac u nebu te voli i On će ti verno pokazati kako stojiš pred Njim. Ako nisi nanovo rođen, sve što treba da učiniš jeste da prizoveš Boga isto kao bračni par koji je spomenut u ovom poglavlju. Bog će te spasiti. On je obećao da hoće: “Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se” (Rim.10:13)
Molitva
Dragi nebeski Oče, dolazimo Ti u ime Isusa Hrista. Molimo te, otvori naše oči i pomozi nam da rešimo ovu jako važnu stvar. Želimo da budemo na mestu odakle ćemo zaista moći da Te ljubimo celim svojim srcem. Živimo u vrlo izmešanom, tmurnom hrišćanstvu. Ukloni maglu sa naših srca. Kako da stojimo pred Tobom? Gde je potrebno, pošalji baš sada presvedočenje, radi naše dece koja stradaju zbog nedostatka realnosti u našem životu. U dostojno ime Sina Božijeg. Amin.