H.C.Spurgeon
“Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama.” (Jovan 14:18)
Gospod nas je ostavio, ali nije nas ostavio sirote. On, Uteha naša, je otišao, ali nismo bez utehe, jer će se vratiti. Gospod Isus je na putu. On je rekao: “Vratiću se”, ne može se zaustaviti Njegov dolazak, niti može zakasniti minut. Njegov dolazak je samo za njegove i ovo ih teši. Kada se desi da izgubimo osećaj Njegove prisutnosti ožalostimo se, ali ne kao da nemamo nikakvu nadu. Možda je Gospod sakrio svoje lice na određeno vreme u svom gnjevu; ali vratiće se sa svom blagodaću, ako se ponizimo i ako Ga ne ljutimo više.
O Gospode, dođi što pre! Mi uzdišemo ovde u Tvom odsustvu, za Tvojim dolaskom i Tvojim nežnim osmehom! Kad ćeš nam doći? Mi smo sigurni da dolaziš ponovo; dođi uskoro, kao košuta ili kao jelenovo mladunče. Nemoj kasniti. Bože naš!