Milenko Isakov
(Psalam 3:8)
“Da li si spašen?” Ovo pitanje se često postavlja u evanđeoskim krugovima ljudi i to je jako važno pitanje. Užasna je činjenica da će mnogi tokom svog zemaljskog života misliti da su spašeni, a u poslednji dan Gospod će im reći: “Idite od mene, ne poznajem vas!” Dragi prijatelju, Bog ne želi da budemo u toj kategoriji ljudi. Odgovor u velikoj meri zavisi od našeg razumevanja spasenja. U mnogim hrišćanskim zajednicama propoveda se o “spasenju” koje je samo ljudska projekcija, tumačenje ili zamišljanje u odnosu na istinsko Božije spasenje objavljeno u Bibliji! Zašto je ovo važno naglasiti? Zato što živimo u doba kada se objavljuju i propovedaju razne lažne nauke, učenja i druga “evanđelja”.
U ovoj poruci bih želeo da ukratko sagledamo šta je spasenje, zašto je ljudima potrebno spasenje, ko je spašen, ko je Spasitelj i šta znači biti spašen! Potreba za spasenjem osobe postoji kada se ona nalazi u opasnosti da izgubi život, a nema mogućnost da u svojoj snazi promeni svoj položaj. Primer toga mogli bi biti čileanski rudnici koji su pre nekoliko godina ostali zatrpani na dubini preko 600 metara. Ako se poslužimo tom ilustracijom, Biblija jasno govori da je celo čovečanstvo u sasvim istom položaju pred Bogom kao ti rudnici. Iz tog razloga, možemo sa svakom sigurnošću tvrditi da je svako učenje koje govori da je čovek sposoban da se samostalno spase iz svog katastrofalnog duhovnog položaja pred Bogom lažno. Ljudska dobrota, dobra dela, humanost i sve ostale vrline su poput pokušaja rudara da svojim rukama ‘dokopaju’ do spasenja. Apsolutno nemoguća misija! Dakle, Bog je inicijator spasenja ljudi! Uvodni stih kaže: “Od Gospoda je spasenje!” Pod nebom ne postoji nijedno drugo ime po kome ljudi mogu biti spašeni osim imena Isusa Hrista (Dela 4:12). Bog je poslao svog Sina na svet da nađe i spase izgubljene ljude!
Sveštenik Simeun je imao objavu od Boga da neće umreti dok ne vidi Mesiju (Božijeg poslanika, Izbavitelja, Spasitelja). Kada je video bebu Isusa, rekao je: “Moje oči su videle Tvoje spasenje koje si pripremio svim narodima” (Luka 2:30,31). Dakle, Bog je pripremio plan spasenja za sve narode kroz Isusa Hrista. Istinsko Božije spasenje jeste u Isusu Hristu, Spasitelju sveta! Ne postoji spasenje u drugom imenu! Biblija govori o tome da je Isus poglavar (autor) našeg spasenja (Jevr.2:10). Takođe, Isus je uzrok (izvor) večnog spasenja! (Jevr.5:10) Blagodat Božija je ta koja spasava ljude (Titu 2:11). Spasenje se objavljuje rečju istine, Evanđeljem Hristovim (Ef.1:13), jer je samo ono sila Božija na spasenje svakome koji veruje (Rim.1:16).
Apostoli su objavljivali put spasenja (Dela 16:17). Dakle, spasenje nije samo iskustvo koje jednom doživimo. Spasenje je put kojim hodamo! Biblija govori o spasenju u prošlom sadašnjem i budućem vremenu. Želimo pogledati te stihove i razmišljati o njima.
Kada Biblija govori o spasenju u prošlosti, tada se ono odnosi na oslobođenje od krivice greha i Božije osude našeg položaja pred Njim. Čovek je u svom prirodnom stanju izgubljen. On je Božiji neprijatelj. Čovek je grešnik, dete gnjeva (Rim.1:18, Ef.2:3). Čovek je kriv pred Bogom zbog svog neispravnog položaja pred Njim i zbog svog greha! Međutim, Bog takvom čoveku objavljuje Reč istine. Kao što je nekada objavio Noju šta će učiniti sa svetom koji je u neispravnom položaju pred Njim i kao što mu je objavio reč spasenja – da će izgradnjom kovčega biti spašen od Božije osude (Jevr.11:7), tako se danas Rečju Evanđelja objavljuje da je Gospod Isus taj kovčeg koji će jedino opstati pred Božijom osudom. Međutim, mnogi ljudi ne veruju rečima Evanđelja i ostaju nespašeni.
Kako možemo iskusiti spasenje od krivice greha? Jednostavnim pokajanjem (okretanjem) Bogu i verom u Njegovu objavu. (Dela 16:30-33). Spasenje ne može da dođe pre pokajanja. Reč pokajanje znači promena uma ili obraćenje. Dakle, najpre nisi znao istinu, ali čuo si Reč, objavljeno ti je Evanđelje, poverovao si Bogu i okrenuo si se srcem Njemu. Poverovao si da je Isus umro za tvoje grehe i ustao za tvoje opravdanje! Tvoju veru Bog prihvata i opravdava te! Više nisi kriv, opravdan si verom i imaš mir sa Bogom kroz Isusa Hrista (Rim.4:23-5:2). Haleluja! To je tako jednostavno. “Ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod i veruješ u srcu svom da ga Bog podiže iz mrtvih bićeš spašen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje! Jer koji god prizove ime Gospodnje, spašće se” (Rim.10:9-13). Nije dovoljno da veruješ samo u glavi da je Isus vaskrsnuo, nego da veruješ srcem da je On radi tvog opravdanja vaskrsnuo i da se krstiš u vodi. Bog je bogat za sve koji priznaju svoje grehe Njemu i koji Ga prizivaju. On ih spašava!
Međutim, ovo je samo početak puta spasenja. Skidanje naše krivice i opravdanje nije cilj spasenja. Bog nas je spasao od krivice greha da bi nas spasao i od sile greha! To je spasenje u sadašnjosti. Drugi ljudi neće videti kompletno Božije spasenje ako se ovo ne desi. Jovan Krstitelj je rekao da će svako telo videti Božije spasenje kada se “sve doline ispune, bregovi slegnu, sve što je krivo postane pravo i hrapavi putevi postanu glatki” (Luka 3:4-6). Ovo se odnosi na posvećenje, na praktičnu promenu života. Kada smo primili i uzverovali u Hrista, Bog nam je dao vlast da postanemo deca Božija (Jovan 1:12). Mi smo postali novorođena deca Božija. Petar kaže da kao takvi budemo željni razumnoga i pravoga mleka (odnosi se na Reč Božiju) da o njemu uzrastemo za spasenje! (1.Pet.2:2). Zašto Petar govori da deca Božija treba da uzrastu za spasenje? Zar nisu već spašena kada su Božija deca? O kojem spasenju je ovde reč? O spasenju od sile greha! Isus nije došao samo da nam oprosti grehe, nego da nas oslobodi od sile greha. Njegovom smrću smo spašeni od krivice greha, a Njegovim životom u nama se spašavamo od sile greha (Rimlj.5:10). Iako smo nanovo rođeni, u našem telu još uvek ne živi dobro (Rim.7:18) i u našem telu ne prestaje da vlada zakon greha. U sopstvenoj sili ne možemo savladati taj zakon u svojim udima, ali slava Bogu što je zakon Duha života u Hristu Isusu jači od zakona greha i smrti! To je naša nada. Pošto je Isus pobedio greh, On će i nas sačuvati od greha! Međutim, taj novi život, naš unutrašnji čovek, Njegov život u nama (Duh Sveti) mora biti hranjen Rečju Božijom! Moramo biti poslušni Duhu Svetom. Dakle, Bog nas je izabrao za spasenje od sile greha kroz posvećenje Duhom i verom u istini (2.Sol.2:13). zato “gradimo svoje spasenje sa strahom i drhtanjem” (Fil.2:12).
Ipak, znamo da čak ni najposvećeniji i najsvetiji vernici još uvek nisu bezgrešni! Spasenje Božije dostiće svoj pun kapacitet kada Isus dođe po svoju Crkvu, uspostavi svoje večno carstvo i ukine postojanje greha! Tada ćemo biti spašeni od prisutnosti greha. Hristos je jednom predao sebe da bi uzeo naše grehe, a drugi put će se javiti, ne da opet nosi greh, nego da donese spasenje od prisutnosti greha onima koji Ga čekaju (Jevr.9:28). Haleluja!
Jednom su pitali Isusa da li je malo onih koji će biti spašeni. Rekao im je da navale da uđu na tesna vrata, jer će mnogi tražiti da uđu i neće moći (Luka 13:24). Dakle, šta znači biti spašen? Da, mi znamo da imamo večni život, jer verujemo Hristu, a taj život je u sinu Božijem. Najvažnije je hodati putem spasenja, navaljivati, tražiti, kucati, iskati…
Uska su vrata i tesan put koji vode u život i malo ih je koji ga nalaze (Matej 7:14), a to je put spasenja Božijeg! Hodaš li putem spasenja Božijeg?