Milenko Isakov
koji je podneo toliko suprotstavljanje grešnika,
da ne malakšete i ne klonete duhom.”
(Jevrejima 12:3 – SSP)
Prošli put smo videli da uzrok naše klonulosti jeste breme koje nosimo ili greh koji nas zapliće. Način da budemo oslobođeni od toga jeste da gledamo na Isusa Hrista i da razmišljamo o Njemu! Možda se nekoma ova konstatacija čini čudnom, jer ne vidi neku povezanost razmišljanja o Hristu sa oslobođenjem od klonulosti i umora. Neko bi rekao da je rešenje da se više borimo, trudimo i radimo, da jače “stisnemo zube”. Drugi bi rekli da se više molimo! Međutim, uvodni stih nam govori da treba da razmišljamo o Hristu! Mnogo puta ne vidimo jednostavnost Božije Reči zato što je ne čitamo pažljivo. Kako možemo izbeći malaksalost i klonulost duhom? Razmišljanjem o Isusu!
Zašto? Šta je On učinio? Znajući za radost koja Ga očekuje sa desne strane Božijeg prestola nakon dovršenog dela otkupljenja čovečanstva, Isus je podneo krst ne mareći za svoju sramotu. Hristov krst je simbol stradanja, sramote i poniženja. U svetlu dolazeće slave i radosti Isus je podneo krst. Naravno, krst nije bila stvar u kojoj je Isus uživao. Prilikom Hristovog raspeća se pokazala sva ružnoća i vrhunac čovečije zlobe, buntovništva i greha. Raspeće je svakako bilo teško i neprijatno, ali Isus je gledao na Boga i znao je da je to Njegova volja i zato je podneo krst. Biblija kaže da koji gledaju u Boga prosvetljuju se i njihova lica se neće postideti (Psalam 34:5). Isus se nije stidio da visi na krstu i nije Mu bilo žao što je ponižen i prezren, jer je tvorio Božiju volju.
Da li si razmišljao nekada kroz kakva sve stradanja je Isus prolazio tokom zemaljskog života? Šta su naša iskušenja i nezgode naspram njegove agonije? Da li razmišljamo o tome? Šta je naše stradanje naspram nevolja i stradanja mnogih? Šta je naš krst u odnosu na Njegov? Da li razmišljamo o tome? U nama postoji sklonost da klonemo i da pokleknemo u iskušenjima i nevoljama, a to se dešava zbog nedostatka razmišljanja o Hristu! Nije krivica u Bogu, On je dovoljno bogat u blagodati koja je nama potrebna, ali mi nismo dovoljno ponizni da bismo je primili.
Slediti Hrista podrazumeva nošenje krsta. Isus je rekao da ne možemo biti Njegovi učenici ako ne uzmemo svoj krst (Marko 8:34). Svaki hrišćanin ima svoj krst. Krst nikada nije nešto prijatno. Krst je nešto u čemu nema uživanja. Krst u tvom životu su upravo te neprijatne okolnosti koje ti smetaju i koje u određenom smislu ne zavise od tebe, ali kroz koje Bog želi da lomi tvoju volju i da je potčini Njegovoj! Nemoj bežati od svog krsta. Nemoj bežati od okolnosti koje ne možeš da promeniš, nego uperi svoj pogled u Isusa. Nemoj klonuti pod svojim krstom, nego razmišljaj o Hristu koji je podneo mnogo veće neprijateljstvo i suprotstavljanje od drugih ljudi nego što mi ikada možemo imati, i u svetlu dolazeće slave i svih obećanja koje imaš kao Božije dete, strpljivo nosi svoj krst i prihvataj Božije disciplinovanje u svom životu. “Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite, i staze poravnite nogama svojim, da ne svrne što je hromo, nego još da se isceli” (stihovi 12 i 13).
Ako kloneš u nevolji, skratiće ti se sila (Priče 24:10). Drugi prevod kaže da klonulost usled pritisaka pokazuje da je naša snaga suviše mala. “Što si klonula dušo moja? Uzdaj se u Gospoda!” On je naša snaga! Amin.