Prihvatanje drugih ljudi – 1

Danas nastavljamo temu koju smo započeli prošle sedmice. Videli smo da je želja Božijeg srca da budemo otvoreni, topli ljudi, spremni da prihvatimo svoje bližnje. To ne znači da prihvatimo njihove grešne puteve. Isus je savršeno odbacio grešne puteve, ali je došao, ne da odbaci, nego da prihvati izgubljene grešnike. Takođe smo videli da Bog želi da se unutar Njegove Crkve članovi međusobno prihvataju.

Bog želi da u nama razvije duhovnu zrelost da bismo mogli da budemo međusobno složni, da sarađujemo jedni sa drugima, baš kao što Isus sa svima nama sarađuje. Danas postoji mnogo individualnih hrišćana koji imaju svet život, posmatrano od spolja. Međutim, oni ne mogu da se uklope ni u jednu lokalnu hrišćansku zajednicu. Ne mogu da uđu u bliskije zajedništvo sa drugim vernicima i da sa njima sarađuju i zajedno rade. Oni kao da zaboravljaju da hrišćanstvo nije stvar pojedinca. Hrišćanstvo je stvar zajedništva. Ako primećujemo da nemamo ili ne možemo da imamo nikakvu saradnju ni sa kim, veliki je znak pitanja na tom našem hrišćanstvu. Isus je stalno bio okružen ljudima, sarađujući sa njima. Božii cilj za Njegovu crkvu jeste da svi jednodušno slavimo Njega! To će se desiti jedino kada Gospod u nama dostignu tu zrelost da možemo međusobno sarađivati. Tada ćemo biti hor, ne samo glasova, nego će naši životi pevati u harmoniji jednu predivnu himnu Bogu, Ocu našeg Gospoda Isusa Hrista.

Božija zamisao za Njegovu Crkvu je jedinstvo, sloga i ljubav! To je čežnja svakog istinskog vernika. Ako si deo Hristove crkve, tvoje srce mora kucati za to da Crkva bude jedinstvena, složna, da bude svedočanstvo ljudima kako bez obzira na nacionalnost, socijalni status i sve druge različitosti, kada su ljudi u Isusu Hristu, povezani Njime, oni su jedno u ljubavi, slozi i jedinstvu! To nećete naći u svetu. U svetu ćete naći jedinstvo koje je zasnovano na interesu i ličnoj koristi. Dok imam neke koristi, dotle se družim sa tobom. Kada više nemam koristi od tebe, doviđenja! Međutim, jedinstvo koje je zasnovano na ljubavi prema Bogu, jeste večno održivo jedinstvo, zato što je večan Onaj koji ga daje!

Dakle, “primajte jedan drugoga, kao što je Hristos primio vas!” Setimo se kako nas je Gospod prihvatio. Nismo bili posebni. Nismo bili neko i nešto. Bili smo prljavi, smrdljivi grešnici, ali Gospod nas je prihvatio, uzeo je naš život u svoje ruke i promenio ga. Tako nas je Gospod prihvatio! Zaista sada nemamo nijedan razlog da se uzoholimo i počnemo da odbacujemo braću. To narano ne znači da treba da budemo slepi i da ne primećujemo greške drugih ljudi.

Sada želimo videti šta Bog želi da odbacimo. Bog kao da želi da nam kaže: “Umesto da usredsredite vašu pažnju na odbacivanje ovog čoveka koji je drugačiji od vas ili onih ljudi koji su iz druge religiozne grupe, postoje stvari koje su unutar vas koje treba da odbacite. Ne stvari koje su izvan vas, nego stvari koje su u vama!”

“Odbacite svako breme i greh koji je za vas prionuo”, kaže Jevr.12:1. Breme samo po sebi nije greh, ali prestavlja teret, teg i smetnju za naše trčanje u duhovnoj bitki. Svaki iskreni vernik zna koje su to konkretne stvari koje su prionule za njega i koje ga usporavaju u duhovnoj trci. Bog želi da odbacimo te stvari!

“Odbacite dakle svaku pakost i svaku prevaru i licemerje i zavist i sva opadanja.” (1.Pet.2:1). Umesto da odbacujemo ljude oko nas, odbacimo licemerje u našem srcu. Odbacimo tu želju da se pred drugima predstavimo u drugačijem svetlu nego što je naše realno unutrašnje stanje. Odbacimo tu želju da pred drugima glumimo spoljašnju svetost koja ne izvire iz naših iskrenih srca. Odbacimo opadanje! Odbacimo svaki loš govor o drugima. Odbacimo gnjev, ljutinu, pakost, huljenje i sramotne reči iz svojih usta (Kol.3:8). Odbacimo starog čoveka koji se raspada u prevarnim željama i svaku laž (Ef.4:22-25). Odbacimo sva dela tamna (Rim.13:12). Odbacimo svaku nečistotu i ostatak zlobe (Jakov 1:21).

Dakle, jasno je da nismo pozvani da odbacujemo ljude, ali Božija Reč nas poziva da sa određenim ljudima nemamo zajednicu. 1.Kor.5:9-11 kaže da se ne mešamo i ne jedemo sa onima koji nose ime brat, a žive u kurvarstvu, tvrdičluku, idolopoklonstvu, pijanstvu i svađi. Dakle, ljude koji predstavljaju sebe braćom, a žive u tim gadostima treba odbaciti samo u smislu oštrog ukora, ali ih ne treba smatrati neprijateljima, nego ih savetovati kao braću (2.Sol.3:14,15).

Znači, Hristova poruka nije tolerantnost prema svemu i svačemu! Treba da imamo ispravnu sliku o našem Bogu. Bog je Bog pun ljubavi, ali usto vreme veoma striktan Bog. On je pravedan Bog koji kažnjava greh i koji će ostati dosledan svojoj Reči. On takođe odbacuje ljude koji ogreznu u svojoj odluci da Mu budu neposlušni. Zbog greha cara Manasije, Bog je rekao: “I Judu ću odbaciti od sebe kao što sam odbacio Izrailja, i grad ću ovaj odbaciti, koji sam izabrao, Jerusalim, i dom, za koji rekoh: tu će biti ime moje.” Iako je ranije rekao da će Njegova prisutnost biti u hramu u Jerusalimu, iako je On izabrao Izrailja mimo svih naroda na zemlji, zbog velike bezbožnosti i neposlušnosti Njegovog naroda Bog je odlučio da sve to odbaci! (Jer.7:13-15)

Nemojmo dakle živeti u zabludi da će nas Bog prihvatati bez obzira na sve! Bog će i nas odbaciti ako svesno budemo kršili Njegove zakone i ako otvrdnemo u ličnom stavu neposlušnosti. Neće pomoći neko naše iskustvo sa Bogom iz prošlosti, ako u sadašnjosti nismo poslušni Božijem glasu!

Pomozi nam Oče da shvatimo savršenu ravnotežu Tvojeg karaktera. Pomozi nam da razumemo Tvoju ljubav, ali i Tvoju pravednost i mržnju prema grehu. Učini da živimo po Tvojoj volji odbacujući sve što se suproti Tebi i prihvatajući sve što je Tvoja volja. U Hristovo ime, amin.