Ljudske zabrane

Svaka istinska pobožnost ima veliku opoziciju, protivnike i neprijatelja koji svim silama želi da zabrani i spreči proslavljanje Božijeg imena. Biblija kaže da svi koji hoće da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni (2.Tim.3:12). To progonstvo se ne mora odnositi samo na fizičko protivljenje koje i danas doživljavaju naša braće i sestre u nekim delovima sveta.

Đavo je vrlo lukav neprijatelj. On ima različite načine kojima pokušava da smeta, sprečava i zabranjuje našu službu Bogu. Nekada su te zabrane otvorene i očigledne. Međutim, mnogo puta te “nevidljive i tihe zabrane” za službu Bogu mogu dolaziti od ljudi od kojih mi to najmanje očekujemo. Gospod Isus je rekao da nije došao da donese mir na zemlju, nego mač (Mat.10:34). Rekao je da je došao da rastavi čoveka od njegovog oca, ćerku od svoje majke, snahu od svekrve, i da će čoveku postati neprijatelji njegovi ukućani. To neprijateljstvo se neće možda ogledati u fizičkom progonstvu, nego u trpljenju određenih pritisaka u duhovnoj sferi koji će smetati, ograničavati i na neki način zabranjivati našu službu Bogu. U Knjizi proroka Miheja se govori o strašnom stanju u Izraelu kada je prorok savetovao ljude da ne veruju prijatelju i da se ne oslanjaju na vođe i da čuvaju svoja usta čak i od one osobe koja im leži na krilu (Mihej 7:5). To svakako znači da su svi ti ljudi bila neka vrsta “zabrane” za one koji su želeli da iskreno služe Bogu.

Naša ideja o pobožnosti i pravoj svetosti može biti iskrivljena zbog laži kojima smo bili ili još uvek jesmo izloženi ili učeni, ili zbog našeg nerazumevanja istine Pisma ili nedovoljnog razumevanja Hristovog učenja. Stoga je moguće da i mi sami budemo prepreka i neka vrsta zabrane onima koji žele da uživaju i služe Gospodu u slobodi duha! Ako neko veruje ili radi nešto što se ne uklapa u našu doktrinarnu teološku ‘kutiju’, možemo i sami postati “zabranjivači” i duhovni progonitelji onih koji zaista žele iskreno služiti Bogu. Bog želi da nas sačuva od toga!

Iz uvodnog stiga vidimo Jovana koji je želeo da uzme ulogu “zabranjivača” Božijeg rada u čoveku koji je ustvari bio njegov brat po duhu i koji je radio isto što i on. Njemu je smetalo što on nije išao sa njima za Hristom! Sâm je priznao da čovek ide za Hristom, ali problem je bio što ne ide sa njima. Današnje stanje među hrišćanima različitih denominacija je upravo taj preslikani slučaj: “Oni nisu sa nama”. Bog želi da nam otvori oči da bismo shvatili Njegovu suverenost i rešenost da voli sve ljude.

Naravno, sve što sam do sada spomenuo ne podrazumeva da biti hrišćanin znači nemati nikakva ograničenja i zabrane. Naš Bog je veoma striktan Bog. On je Bog koji zabranjuje mnoge stvari, sviđalo se to nama ili ne. Međutim, sve Njegove zabrane su radi našeg dobra. Starozavetni zakon je pun različitih Božijih zabrana. Bog je bio taj koji je dao prvu zabranu Adamu i Evi (1.Mojs.3:11).

Danas želim da razmišljamo o ljudskim zabranama, o zabranama koje smo mi ljudi skloni da postavljamo drugima, a koje nisu Bogu na slavu. Pogledaćemo primere ljudi iz Svetog Pisma koji su to činili:

Zabrana prorokovanja (4.Mojs.11). Kada je Bog odlučio da olakša Mojsiju teret i da mu dâ 70 ljudi koji će deliti sa njim teret, duh je došao na njih i počeli su da prorokuju. Dvojica (Eldad i Modad) su ostali u logoru i počeli da prorokuju među narodom i jedan momak je dotrčao da obavesti Mojsija o tome. Isus Navin je tada rekao: “Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!” (stih 28). Mojsije je odgovorio: “Zar zavidiš zbog mene? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti svoj duh na njih!” Isus Navin je zavidio tim ljudima, misleći da jedino Mojsije ima pravo da prorokuje. I danas se mnogima koji imaju dar da propovedaju i dele Reč Božiju zabranjuje da to čine, kao što je Gospod govorio preko Amosa: “Zabranjivali ste prorocima govoreći: ne prorokujte.” (Amos 2:12).

Zabrana zidanja zida i hrama (Jezdra 4). Ljudi koji su se vratili iz Vavilonskog ropstva da zidaju jerusalimski zid i hram imali su veliku opoziciju. Neprijatelji su ih zaustavili oružanom silom u tome. Danas će takođe svi koji žele da zidaju Hristovu Crkvu i zid (jasno istaknutu granicu između onoga što je sveto i što pripada Božijem Carstvu i onoga što je spolja) imati protivnike koji će pokušavati da zabranjuju i skandalizuju njihovo delo.

Zabrana prihvatanja braće (3.Jov.10). Diotref je želeo da bude najstariji među vernicima i nije primao apostola Jovana, nego ga je ružio zlim rečima. Nije primao braću i zabranjivao je onima koji su to hteli i izgonio ih je iz crkve. Kakva jasna slika današnjeg stanja mnogih crkava!

Dakle, ludost ljudskih zabrana može da ide toliko daleko da sprečava decu da dolaze Hristu (Matej 19:13,14), da zabranjuje drugima ženidbu (1.Tim.4:3), da zabranjuje drugima ulazak u Božije carstvo (Luka 11:52) i da zabranjuje drugima da se pokaravaju istini (Gal.5:7).

Sve ovo ne znači da nemamo pravo izreći zabranu onima koji se nalazi u našoj sferi autoriteta. Roditelji imaju puno pravo da daju određene zabrane svojoj deci. Ilije sveštenik je platio veliku cenu zbog toga što nije zabranio svojim sinovima da svojim nevaljalstvom navlače prokletstvo na sebe (1.Sam.3:13). Pošto Ilije nije dao zabranu svojoj deci koju je znao da treba da dâ, Bog je izrekao sud. Sinovi su mu poginuli u sledećoj bitki sa Filistejima, a Ilije je čuvši da je odnešen kovčeg zaveta pao sa stolice, slomio vrat i umro.

Čitamo još jedan pozitivan primer u vezi odnosa roditelja i dece. Jonadav sin Rihavov je zabranio svojoj deci da piju vino i oni su to striktno poštovali (Jeremija 35). Gospod koristi taj primer kao lekciju za svoj narod. Jonadavovi sinovi su striktno slušali zabranu svog oca, a Božiji narod ne poštuje zabrane koje im postavlja Bog, kao vrhovni upravitelj svega (stih 16).

Neka nam Bog pomogne i neka nas nauči kada i kome možemo dati neku zabranu, kao i kada možemo zaista verovati da su sa nama svi koji nisu protiv nas! Amin.