Istinske vođe – 2

Nastavljamo sa razmišljanjem o istinskim duhovnim vođama. Prošli put smo videli da pravi pastiri ili starešine jesu ljudi koji poznaju Boga i traže Njegovo lice. Takođe, videli smo da njihove živote karakteriše stradanje u telu. Oni svakodnevno nose svoj krst i slede Gospoda Isusa. Ne traže čast i popularnost, nego su spremni da budu nepriznati i prezreni od ljudi.

Danas ćemo pogledati još jednu karakteristiku istinskog duhovnog pastira. Istinski starešina voli stado. Kada govorim o ljubavi pastira prema stadu, onda mislim na tri stvari:

1. On napasa Božije stado. Pastir ne očekuje da ga ovce nahrane. On je taj koji se brine za potrebe ovaca za hranom. Duhovni vođa je onaj koji daje sebe stadu. On ne smatra da je stado njemu nešto dužno. On daje sebe stadu! Apostol Pavle je rekao Efeskim starešinama: „Sve sam vam pokazao da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati, nego uzimati“ (Dela 20:35). Istinski pastar daje stadu i ne uzima od stada.

2. On nadgleda stado. Ne u smislu da traži grehe u stadu, nego u smislu brige za duhovno stanje duša koje su u stadu. U Jevr.13:17 kaže da se vođe staraju za duše ljudi. Oni to rade ne zato što moraju ili što im pozicija to nalaže, već sa radošću, zato što se brinu za stado i vole svakog pojedinca u stadu. Svaki brat i sestra im je na srcu i drag im je. Stalo im je do njega. David je kao pastir bio primer toga. Nije se brinuo za svoje zdravlje kada je naišao lav ili medved. Išao je i izvlači ovcu iz lavlje čeljusti. To je zaista stav istinskog pastira.

3. On je uzor stadu. Danas u hrišćanstvu ima velikih zloupotreba u poziciji starešinsta. Ima mnogo slučajeva gde vođe manipulišu stadom, iskorišćavaju stado, vladaju strahom, prete kažnjavanjem stada… Potcenjuju, omalovažavaju i preziru vernike koji su pod njihovom brigom. Istinski pastir nema želju da gospodari nad vernicima i da vlada njihovom verom, nego želi da bude pomagač njihove radosti. On je uzor stadu.

Danas mnoge starešine kažu: “Nemojte vi gledati na nas i na naše živote. Mi smo samo ljudi i pogrešujemo. Gledajte na Gospoda.” To deluje jako duhovno i ponizno. Jeste Božija volja da svi gledamo u Gospoda, ali Božija volja je da možemo da se ugledamo na svoje vođe. Negde kaže da treba da gledamo na svršetak njihovog života i da se ugledamo na njihovu veru. Apostol Pavle je mogao da kaže: “Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.” (1.Kor.11:1). Pravi pastir je uzor stadu. Stado može i treba da gleda na primer njegovog života i da ga sledi. Ne da ga imitira, ne da kopira njegove manire, nego da gleda na primer njegove vere, posvećenosti i odanosti Gospodu. Isus je rekao: “Dao sam vam ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.” (Jovan 13:15). Predivno je imati živi primer braće koja hodaju sa Gospodom i koji mogu da ti kažu: “Dajem ti ugled. Živi kao što živim ja. Ugledaj se na mene, kao ja na Hrista.”

Dakle, istinski Pastiri traže Boga i poznaju Boga. Oni su spremni da stradaju u svom životu. Spremni su da budu nepopularni i nepriznati. Spremni su da trpe uvrede, prozivke, loše komentare i provokacije. Oni imaju ljubav prema stadu. Žele da daju sebe za stado. Imaju brigu za duhovno stanje svojih ovaca. Nisu gospodari i manipulatori stada, nego su uzor i primer svom stadu! Amin!