Istinske vođe – 1

Danas želim da nastavim sa onim što smo započeli prošle sedmice na temu starešinstva. Prethodni put smo posmatrali tu temu u negativnom kontekstu i videli smo kako izgledaju pastiri i vođe koje nisu po Božijem srcu. Videli smo da ima mnogo razloga razmišljati o tome zato što ceo istorijat Izraelskog naroda povrđuje činjenicu da su loše vođe odvodile narod u sasvim pogrešan pravac, u greh i odmetništvo od Boga. Takođe, Isus je rekao za religiozni vrh Njegovog vremena da su duhovni slepci koji vode slepe. Iz tog razloga je suludo staviti se pod autoritet slepog duhovnog vođe.

Sada želimo pogledati šta znači biti pastir ili vođa koji je po Božijoj volji. Staviću posebno akcenat na tri karakteristike istinskih duhovnih vođa. Prvo, oni poznaju Boga i traže Božije lice. Drugo, oni su spremni da stradaju telom. I treće, oni imaju ljubav prema stadu. Danas ćemo pogledati prve dve karakteristike, a sledeće sedmice treću.

1. Istinski starešina ili pastir jeste čovek koji poznaje Boga i koji traži Božije lice. Prošli put smo videli iz Jeremije kako su pastiri postali bezumni zato što nisu tražili Gospoda i zato im se stado raspršilo. Sa druge strane, Bog je preko Jeremije obećao svom narodu da će im dati pastire po Božijem srcu. Da bi pastir mogao biti po Božijem srcu, on mora najpre upoznati Božije srce i mora boraviti blizu Božijeg srca. U određenom smislu mora čuti otkucaje Božijeg srca da bi poznao Božije srce i da bi postepeno sticao srce koje je po Bogu. Očekivano, istinske vođe imaju bolje poznanje Božijeg srca od ostalih. Takođe, istinski vođa svakodnevno traži Božije lice.

Na jednom mestu u Psalmu kaže da je Bog objavio Izraelcima svoja dela, a Mojsiju svoje puteve. Izraelci koji nisu bili jako blizu Boga, samo su od spolja videli kako je Bog razdelio Crveno more, kako je mana padala u pustinji, kako je voda potekla iz stene itd… Međutim, Mojsije, koji je bio blizu Božijeg srca, on je lično poznavao Boga. Čak je Bog za njega rekao da nije kao prorok kome treba da govori u snu ili viziji, nego je čovek sa kojim može da govori licem k licu, kao što čovek govori sa svojim prijateljem. Takav vođa je bio Mojsije. Bio je blizu Boga i poznavao je Boga, zato mu je Bog pokazivao svoje puteve. Ne samo da od spolja prepozna Božija dela, već da poznaje kako i zašto Bog radi to što radi.

Koliko god da je neko blizu Boga, nikada neće doći do tačke da mu Božije lice više nije potrebno. Zato Reč kaže da tražimo Božije lice bez prestanka. Dakle, istinski vođa se nije zasitio svojim duhovnim uzrastom, već stalno poseduje čežnju da dublje upoznaju Božije srce.

2. Istinski vođa strada u telu. Apostol Petar je bio svedok Hristovog stradanja, Njegovog hapšenja, suđenja, raspeća… Međutim, i više od toga, Petar je bio svedok stradanja koja su se dešavala u njegovom ličnom životu zato što je živeo u Gospodu. Istinski vođa strada telom, ne u smislu da je neminovno fizički progonjen ili da je u zatvoru, nego strada telom zato što želi da ugodi Bogu. Naše telo strada svaki put kada ne poslušamo njegove želje, već hodamo po Duhu. Vernik ne može biti vođa ako nije sposoban da se nosi sa nepopularnošću i mnogim ogovaranjima i lošim komentarima o njemu. Takvi su bili apostoli. Bili su spremni da stradaju za Hrista, da budu niko i ništa, i da svi gaze po njima. Pavle kaže u 1.Kor.4 da su oni (apostoli) na poslednjem mestu, budale radi Hrista, kao smetlište (deponija) po kojoj svi gaze. To su istinske vođe koje su spremne da ih drugi pljuju, psuju, gaze…ali da uprkos svemu oni jasno znaju koja je njihova pozicija u Hristu! Oni stradaju sa Hristom, da bi se sa Njim i proslavili (Rim.8:17). Ko nije spreman da strada nema pravo da očekuje slavu! Istinske vođe znaju da umiru sebi. Oni nisu ljudi koji traže svoju slavu i čast, priznanje, poštovanje i popularnost. Ne, oni su spremni da stradaju, da svakodnevno uzimaju svoj krst i da hodaju za Gospodom.

Naredne sedmice ćemo pogledati još treću karakteristiku istinskih duhovnih vođa, a to je ljubav prema stadu!