Čovek po Božijem srcu

Mi živimo u veoma privilegovanom vremenu jer nam je dostupna kompletna Božija Reč. Gospod Isus je rekao svojim učenicima da su mnogi proroci i pravednici želeli da vide i slušaju ono što su oni gledali i slušali, ali nisu videli i čuli (Mat.13:16,17). Mnogi starozavetni vernici su žudno iščekivali dolazak Mesije, ali Ga nisu dočekali. Želeli su da znaju više o tom spasenju koje će Mesija doneti. Ispitivali su vreme i prilike koje im je Božiji Duh pokazivao u vezi Hristovog stradanja i slavi koja će nakon toga nastupiti (1.Pet.1:10,11).

Sa druge strane, mi živimo upravo u tom vremenu milosti, nakon dovršenog dela Isusa Hrista za spasenje čovečanstva. Imamo mogućnost da razumemo kompletan Božiji plan jer živimo u poslednjem vremenu. Dostupan nam je ceo istorijat Božijeg postupanja sa ljudima i celokupna Biblija. Sve što se događalo ljudima u prošlosti jeste primer za nas. To je sve zapisano nama za nauku i upozorenje. (1.Kor.10:11).

Danas želim da razmišljamo o Davidu, Izraelskom caru za koga Reč Gospodnja svedoči da je bio čovek po Božijem srcu. David je bio veliki Božiji čovek i ratnik koji je pobeđivao neprijatelje. Bog ga je moćno upotrebio kao cara u Izraelu. Tokom Njegove vladavine Izrael je doživeo ogroman uspon kao Božija nacija. Iznad svega, David je imao srce i unutrašnji karakter koji je Bog jako voleo.

Po Davidovom životu vidimo da Bog bira ponizne, skrivene i neprimetne, ali verne ljude za velike službe. Možda imaš osećaj da si neupotrebljiv u Hristovom telu, ali Bog posmatra tvoju vernost u privatnom životu i ako prođeš Božije testove, On će ti dati službu kojom ćeš ispuniti Njegov plan za tvoj život. David je bio najmlađi Jesejev sin. Bio je veliki junak, pametan mladić lepih očiju i stasa. Međutim, bio je toliko prezren unutar svoje porodice da na njega nisu ni računali kada je prorok Samuilo trebao da dođe da pomaže jednog Jesejevog sina za cara. Nisu ga ni pozvali! On je pasao ovce svoga oca. (1.Sam. 16:11). Radio je dosta ponižavajuć posao, ali je bio apsolutno veran u tome. Bio je dosta usamljen, ali ono što je bilo daleko od očiju javnosti, bilo je vrlo blizu Božijem pogledu! Bog ga je dobro video i izabrao ga je za cara.

David je kao mladić bio pomazan za cara, ali Saul nije prepuštao svoju poziciju. Bog je nastavio testiranje Davidove poniznosti. Duh Gospodnji je odstupio od Saula zbog njegove neposlušnosti i napadao ga je zao duh. David je bio izuzetno muzički obdaren, znao je dobro da udara u gusle i zato ga je car izabrao da mu sviranjem olakšava napade zlog duha. Saul je veoma zavoleo Davida i postavio ga da mu nosi oružje (1.Sam.16:21). To znači da je Saul brzo stekao veliko poverenje u Davida, a to nam pokazuje veliko Davidovo poštovanje i odanost prema Saulu.

Kada je izbio rat sa Filistejima, Saul je poslao Davida u Vitlejem da čuva i pase očevo stado (1.Sam.17:15). To nam pokazuje da je David još uvek imao ispod 20 godina, jer nije bio sposoban za vojsku. Međutim, David je bio mladić vere! Naučio je od mladosti da se pouzdaje u Boga. Otac ga je poslao braći, i kada je ceo Izrael drhtao od glasa Golijata, David je verovao Bogu i doneo veličanstvenu pobedu Božijem narodu! (1.Sam.17:50-54). Ovaj događaj je veliko ohrabrenje za sve mladiće. Bog i danas može umesto starijih i iskusnijih ljudi koristiti mladiće ispod dvadeset godina za velike pobede vere!

Saul je postavio Davida nad svojom vojskom pošto je video njegovu junačku hrabrost i ratnu sposobnost. David je brzo počeo da uživa popularnost celog naroda i Saul je počeo da ga posmatra kao svog konkurenta na poziciji cara. Počeo je da kuje planove za njegovo ubistvo. Tri puta je pokušao da ga kopljem prikuje za zid, ali David je bio srećan u svemu što je činio jer je Bog bio sa njim (1.Sam.18:14). Sa druge strane, Saul ga se veoma plašio jer je video da je srećan. Božija prisutnost donosi istinsku sreću u životu Božijeg čoveka, a njegovim neprijateljima strah.

David je mnogo puta bio vrlo blizu smrti. Saul mu je želeo smrt i mnogi njegovi ratni neprijatelji. Jednom su hteli da ga kamenuju. Često je bio primoran da beži i da se potuca po šumama, pećinama i pustinjama. Iako je bio u teškim spoljašnjim okolnostima, mnogi iz naroda su prepoznali Božije pomazanje na njemu i sledili su ga.

Bio je darežljiv čovek. Nakon jedne pobede nad neprijateljima slao je svojim prijateljima ratni plen (1.Sam.30:26). Dva puta je poštedio Saulov život, iako mu ga je Bog dao u ruke. Nije želeo da digne ruku na Božijeg pomazanika! Nije bio častoljubav nego je čekao da Bog ukloni Saula. Tek nakon Saulove smrti zvanično je pomazan za cara nad Judom, a kasnije i nad Izrailom.

Vrlo je važno napomenuti da je David bio samo nesavršen čovek. Pravio je greške i upadao u velike grehe (preljuba sa Vitsavejom, naručivanje ubistva Urije, prebrojavanje naroda), ali je srcem voleo Boga i iskreno Ga je tražio! Njegova ljubav prema Bogu, slavljenje i traženje Boga je primer na koji treba da se ugledamo! Pored svih njegovih grešaka, on je ostao čovek po Božijem srcu. Njegovo ime se spominje na više od deset mesta u Novom zavetu.

Hvala Ti Gospode za primere Tvojih vernih ljudi koji su Te voleli i živeli za Tebe. Hvala Ti što možemo biti ohrabreni videći da su i svi oni bili samo nesavršeni ljudi koji su pogrešivali. Pomozi nam da Te volimo i da živimo u skladu sa svetlom koje nam daješ svojim Duhom. Amin.