Milenko Isakov
„Jer sin čovečiji nije došao da mu služe nego da služi
(Matej 20:28)
Danas nastavljamo sa temom koju smo započeli prošle sedmice. Videli smo kako je Isus, znajući da mu je Otac sve predao u ruke, odlučio da uradi posao roba i opere noge svojim učenicima. Kompletan Isusov zemaljski život možemo sumirati jednom rečju – sluga! Prošli put smo videli da stav sluge dolazi od duboke svesnosti našeg identiteta! Isus je služio, znajući da je sin Božiji.
U Filbljanima 2:6,7 piše da Isus, iako je bio jednak Božijem obličju, nije smatrao plenom svoju jednakost sa Bogom, nego je samoga sebe učinio ništavnim uzevši obličje sluge i postavši sličan ljudima. Kako je Isusov stav u potpunosti drugačiji od stava ljudi! Ljudi danas ne propuštaju priliku da zauzmu poziciju časti i slave. Grabe taj plen celim srcem i čvrsto se drže na ‘tronu’. Žele titule i čast od drugih. Isus je bio Bog u telu, ali to nije smatrao svojim tronom, već prilikom da se ponizi više od svih i da svima služi!
Pogledajmo još jednom kako je prao noge učenicima. Isus ustaje od večere. Isus napušta udobno mesto. Obrok je prijatna stvar. Sedeti sa svojim najboljim prijateljima na zajedničkom obroku je zaista privlačno, prijatno i opuštajuće. Isus ustaje od večere! Služiti drugima podrazumeva odricanje od udobnosti ovog života i prijatnosti našem telu. Ako želiš biti sluga, moraš biti spreman da se odrekneš svoje lične udobnosti i onoga što jako prija tvom telu. Služenje podrazumeva žrtvu! Isus skida svoju dostojanstvenu odeću i zapreže se. Uzima peškir i lavor sa vodom kao sredstva službe. On sve to čini sâm. Nije rekao: „Petre, uspi vodu u lavor. Jovane, zaveži mi ovde peškir…“ Ne, od početka do kraja, Isus sâm završavao posao. Imati stav sluge znači ne biti zanovetalo, ne biti džandrljiv ili ‘gnjavator’ drugih ljudi!
Na kraju Isus pita učenike da li su razumeli šta je učinio. „Vi mene zovete učiteljem i Gospodom i dobro kažete jer to jesam. Pa, ako sam ja, učitelj i Gospod, oprao noge vama, onda ste i vi dužni prati noge jedan drugome. Jer, ja sam vam dao ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13:12-15). Neki vernici shvataju ove reči doslovno i praktikuju s vremena na vreme da na fizički način jedni drugima peru noge. Ne smatram da je to pogrešno, ali verujem da je srž ovih reči da postanemo svesni da smo dužni služiti braći i sestrama. U određenom smislu je jednostavnije nekome fizički oprati noge, a ipak ne gajiti u srcu stav sluge prema njemu!
Zaključak ove poruke je sledeći. Isus je kao Gospod nad svim gospodarima zauzeo stav sluge. Mi smo, dakle, dužni da služimo jedni drugima, a ne da živimo u očekivanju da drugi služe nama. Verovatno ste imali priliku da čujete: „Bio sam bolestan i niko me nije posetio! Nisu mi uradili ovo. Nisu mi uradili ono. Hajde, skuvaj mi kafu! Donesi mi ovo. Dodaj mi ono!…“ Sve te izjave su odjek vapaja naše grešne prirode koja traži da joj se služi!
Dragi brate i sestro, da li si spreman da služiš ili ti je udobno među braćom i sestrama koji tebi služe? To je pitanje koje nam Gospod danas postavlja! Sluga nije na višem rangu od svog gospodara, niti je zaposleni taj koji daje radne naloge svog poslodavcu. Ako smo ovo razumeli, činimo tako i imajmo taj blagosloven život – život u stavu sluge!
Svrha ove poruke nije da nam samo pokaže našu potrebu da služimo drugima, već da nas u duhu podigne na obožavanje Onoga koji je došao sa neba da nam služi i da svoj život položi za nas!
Slava Ti Gospode Isuse što si ostavio slavu neba i ponizio se došavši na zemlju. Hvala Ti što si položio svoj život za nas! Pomozi nam da i mi sada budemo sluge kao što si bio Ti! Amin.