Više zahvalnosti, manje nezadovoljstva

Pošto smo ušli u novu godinu, dobro je da pogledamo vreme koje je ostalo iza nas i da zamolimo Gospoda da nam pomogne da razumemo Njegovo mišljenje o našem životu. Vreme koje je prošlo ne možemo vratiti, ali možemo i trebamo naučiti lekcije iz prošlosti da bismo imali bolju sadašnjost i budućnost.

Razmišljajući o svom životu došao sam do jasnog zaključka da Bog od mene očekuje i želi mnogo više zahvalnosti i mnogo manje nezadovoljstva. Bio sam posebno dotaknut jednim svedočanstvom koje želim sada da prepričam.

Dan pre obeležavanja Božića jedna žena je otišla u veliku prodavnicu da kupi još neke poklone. U prodavnici je bila ogromna gužva i odmah je počela da gunđa i da se nervira. Kako je posmatrala igračke koje je htela da kupi, ljutila se kako su visoke cene i bila je u dilemi da li će deca zaista znati da se pažljivo igraju sa njima.

Iznenada je primetila malog dečaka od pet godina koji je grlio jednu lutku u prodavnici. Mazio joj je kosu i bio je veoma, veoma tužan. Obratio se svojoj baki: “Bako, da li si sigurna da nemam dovoljno novca za ovu lutku?” Odgovorila je: “Dragi moj, znaš da nemaš dovoljno novca.” Zatim ga je zamolila da se tu zadrži pet minuta dok ona ode da pogleda neke druge stvari. On je i dalje držao tu lutku. Konačno, žena koja priča ovaj događaj mu je prišla i pitala zašto bi voleo da ima tu lutku. Odgovorio je: “To je lutka koju je moja sestra najviše volela i bila je sigurna da će je dobiti na poklon za ovaj Božić.” Rekla mu je: “Možda ‘Deda mraz’ može da joj donese”, ali dečak je rekao da ne može, nego da je jedina mogućnost da on dâ lutku svojoj majci, jer će ona moći da je dâ njegovoj sestri kada ode kod nje. Bio je vrlo tužan dok je to govorio. Rekao je: “Moja sestra je otišla kod Boga, a tata mi je rekao da će i mama uskoro otići, pa sam mislio da po njoj pošaljem lutku sestri. Imam i jednu moju lepu fotografiju koju bih hteo da pošaljem po mami da me sestra ne zaboravi. Jako volim moju mamu i jako bih želeo da ne mora da me napusti, ali tata je rekao da mora da ide da bude sa mojom malom sestrom.” Tada je opet tužno gledao u lutku. Žena je pitala dečaka: “Hoćeš li da prebrojimo tvoj novac? Možda ćeš ipak imati dovoljno”, zatim je krišom dodala svoj novac i počeli su zajedno da broje. Kada su izbrojali videli su da ima dovoljno novca za lutku. Čak je malo i preteklo. Dečak je tada rekao: “Hvala Ti Bože što si mi dao dovoljno novca”, zatim je pogledao u ženu i dodao: “Juče pre spavanja sam se molio Bogu da mi pomogne da imam dovoljno novca da kupim ovu lutku, da bi mama mogla da odnese sestri. Hteo sam isto da kupim buket belih ruža za moju mamu, ali nisam se usudio da tražim od Boga i za to. Ipak, Bog mi je sada dao da mogu da kupim i jedno i drugo. Znate, moja mama jako voli bele ruže.” Posle nekoliko minuta dečakova baka se vratila, a žena je potpuno drugačijeg raspoloženja završila svoj pazar.

Nije mogla da izbije iz glave sliku ovog dečaka. Iznenada se setila da je pre dva dana u novinama pročitala kako je pijani čovek izazvao udes u kojem je poginula mala devojčica, a njena majka ostala živa, ali u vrlo kritičnom stanju. Njena porodica je morala da odluči da li da je isključe sa aparata koji su je održavali u životu, jer mlada majka svakako ne bi mogla da ustane iz kome.

“Zar je to zaista porodica dečaka kojeg sam srela?” upitala se žena. Dva dana nakon tog susreta novinski članak je izvestio da je majka preminula. Žena nije mogla da izdrži da ne ode da kupi buket belih ruža i ode u kapelu gde je dečakova majka bila izložena kao poslednji oproštaj rodbini i prijateljima pre sahrane. Ležala je u sanduku držeći buket belih ruža, dok je dečakova fotografija i lutka ležala na njenim grudima…

Dragi prijatelji, iako u ovom svedočanstvu vidimo primesu nebiblijskog tradicionalnog obeležavanja Hristovog rođenja (‘deda Mrazovih’ poklona), puno možemo naučiti. Teško je opisati patnju kroz koju je ovaj dečak prolazio i ljubav koju je imao za svoju sestru i majku. Bio sam vrlo dotaknut njegovim primerom. Njegova molitva je bila toliko nesebična. Njegova misao nije bila šta će on dobiti za Božić, nego šta će pokloniti svojoj sestri i majci.

Kada sam nakon tog svedočanstva pogledao svoja dva zdrava sina, Bog je slomio moje srce i ispunio ga zahvalnošću koju nisam do tada u tolikoj meri osećao. Bog je izbavio mene i moju porodicu od zla i tragedije koju su doživele majka i sestra ovog dečaka, a ja to nikada i ničime nisam mogao, niti mogu zaslužiti. Bog je svakoga od nas mnogo puta sačuvao od zla! Budimo zahvalni i zahvaljujmo jedni za druge!

Zamislite kako bi drugačije današnja crkva izgledala ako bi svi počeli da izražavamo zahvalnost umesto nezadovoljstva našom braćom i sestrama! Da li znaš da postoje tvoja braća i sestre u Hristu zbog kojih si bio nezadovoljan ili si na neki način zbog njih negodovao, a nikada nisi zahvalio Bogu za njih?! Apostol Pavle je rekao da smo dužni da zahvaljujemo Bogu za braću!

Živimo u ovoj godini sa mnogo više zahvalnosti. Tražimo to od Gospoda! On je obećao da će svaki koji ište primiti i svaki koji traži naći!

Hvala Ti Gospode što činiš sebi hvalu od male dece. Daj nam mnogo više duha zahvalnosti. Odstrani duh nezadovoljstva, gunđanja i negodovanja iz naših srca! Hvala Ti za svakog našeg brata i sestru! Amin.