Rođenje iz vode i Duha

U Jovanu 3 zabeležen je razgovor između Isusa i jevrejskog starešine Nikodima. Nikodim je bio vrlo religiozan, pobožan čovek. Ako bi ga danas sreli, mnogi bi mislili da je on jako blizu Boga i da je veliki primer duhovnog čoveka. Nikodim je bio poštovan čovek u Izraelu. Došao je do pozicije starešine. Jako dobro je poznavao Božiji starozavetni zakon i puno se bavio istraživanjem starozavetnih spisa. On je ustvari bio učitelj zakona. Ne samo da je dobro poznavao zakon, nego je učio druge tom zakonu. On je bio veoma revnostan u želji da služi Bogu. Njegov život je od spolja izgledao veoma pravedno. On je sigurno činio mnoga dobra dela, postio je i davao desetak od svega Bogu. Drugi ljudi su imali jako dobro svedočanstvo o njemu.

Nikodim je želeo da vidi Isusa, ali je postojao problem što su Fariseji imali negativan stav prema Hristu. Isus je zadobio ljubav velikog broja ljudi i zato su Mu Fariseji zavideli. Doneli su čak odluku da svako ko javno prizna Hrista za Mesiju bude izbačen iz njihove sinagoge. Nikodim je sve to znao, ali je želeo da vidi Isusa. Znao je da će biti odbačen i eliminisan iz farisejskog društva ukoliko javno prizna Hrista. Znao je da će izgubiti sve to poverenje koje je imao od jevrejskog naroda. Znao je da će izgubiti godinama sticanu reputaciju u društvu i da će se ceo njegov religiozni sistem jednostavno srušiti.

Iz tog razloga je Nikodim došao Isusu noću. Želeo je da njegov sastanak sa Isusom bude tajan. Nikodim je došao noću i dao je divno svedočanstvo o Hristu. On priznaje da je Isus od Boga pomazan učitelj. On priznaje da niko ne može da radi ono što Isus radi. Praktično, Nikodim priznaje Hrista za Mesiju. Njegovo svedočastvo se svodi na sledeće reči: “Isuse, Ti si iznad svih.”

Međutim, Isus mu odgovara da niko ne može videti Božije Carstvo ako se nanovo ne rodi. Iako je Nikodim imao od spolja veoma pravedan život, iako je imao dobro svedočanstvo od mnogih ljudi, iako je priznao da je Isus iznad svih, on je još uvek bio izvan Božijeg carstva. On nije bio nanovo rođen.

Isus kaže da ko ne bude rođen ponovo ne može postati sudeonik u Božijem Carstvu. Ulazak u Božije Carstvo se ne postiže pokušavanjem popravljanja našeg života. Ne vredi pokušavati prati našu prljavu haljinu greha. Ne vredi krpiti poderana mesta. Nama je potrebna nova haljina. Mi smo po rođenju grešni, i zato ne vredi pokušavati popravljati našu zlu prirodu. Ne, naš stari čovek treba da bude razapet, da bi se naša grešna priroda obesnažila i da više ne bi služili grehu (Rim.6:6).

Svi koji jesu deo Božijeg Carstva nikako drugačije nisu rođeni, nego od Boga! (Jovan 1:13). Sami po sebi nemamo kapacitet da proizvedemo taj novi život. Bog je inicijator novog rođenja.

Kako se u praktičnom smislu dešava da jedan grešan čovek dobije novu prirodu, Svetog Duha? To se događa posredstvom Reči Evanđelja. Vera u ljudima se javlja propovedanjem radosne vesti o Isusu Hristu, a Duh Sveti nosi svedočanstvo da je Evanđelje istina.

Iz uvodnog stiha smo razumeli da novo rođenje uključuje rođenje iz vode i Duha. Petar piše u prvoj poslanici da su vernici “prerođeni ne od semena koje trune, nego od onog koje ne trune, rečju živog Boga, koja ostaje doveka” (1:23). Bog nas je porodio Rečju istine (Jakov 1:18). Reč Božija igra jako važnu ulogu u novom rođenju. Rođenje iz vode uključuje vodeno krštenje koje je Hristova zapovest za sve koji uzveruju Reči Evanđelja. Vodeno krštenje je deo Hristove uredbe novog rođenja. Titu 4:5 kaže da nas je Bog po svojoj milosti spasao banjom prerođenja (vodenim krštenjem) i obnovljenjem Svetog Duha. Takođe, Petar kaže da nas sada spasava krštenje – obećanje dobre savesti Bogu (1.Pet.3:21).

Naravno, vernik nije spašen zato što je kršten, nego se krštava zato što je spašen. Dakle, ne možemo da kažemo da bez krštenja nema spasenja. Razbojnik na krstu je bio spašen, a nije bio kršten. Ipak, Bog želi da razumemo vodeno krštenje kao zapovest za sve koji su uzverovali. Krštenje spada u početak Hristove nauke. Krštenjem izlazimo iz ovog sveta koji je osuđen pred Bogom i zvanično pristupamo Njegovoj crkvi. To su praktikovali apostoli i svi verni Božiji ljudi. Kada je neko ispovedio veru u Hrista i imao svedočanstvo promenjenog života, bio je kršten u vodi. Jako je važno to naglasiti. Isus je rekao: “Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje osudiće se” (Marko 16:16). Dakle, ne samo ko uzveruje, nego ko uzveruje i pokrsti se, spašće se. Sa druge strane, ako se neko samo krsti u vodi, a nije doživeo unutrašnju promenu srca, neće krštenjem biti spašen. Krštenje nije čarobna formula za hrišćanski život, ono je samo slika i javno svedočanstvo onoga što se desilo u srcu osobe koja se srela sa Bogom.

Rođenje Duhom Svetim podrazumeva da je čovek doživeo delovanje Svetog Duha koji je promenio njegovo srce, želje i kompletno životni pravac. Duh Sveti je jednostavno dao novi život. Duh Sveti nas je oživio i pripojio Hristovom telu (1.Kor.12:13). Naš stari čovek koji je želeo da greši je sada razapet sa Hristom i mi više ne služimo grehu. Naši gresi su ispoveđeni i očišćeni Hristovom krvlju. Bog se nastanio u naša srca Svetim Duhom koji nas sada vodi u svaku istinu i koji nas presvedočava o grehu i uobličava u karakter Isusa Hrista.

Nebeski Oče, hvala Ti što si omogućio da svaki čovek koji je upropastio svoj život grehom može da počne život iz početka tako što ćeš se Ti useliti Svetim Duhom u Njegovo srce i dati Mu novo srce i nove želje. Hvala za to novo rođenje kojim smo postali Tvoja deca i sudeonici Tvog veličanstvenog Carstva. U ime Hristovo, amin.