Ponos

Zac Poonen

Želimo još malo razgledati šta je zapravo greh. Greh je nešto što nas upropašćuje više nego bilo koja bolest. Greh je doneo haos i konfuziju na svet. Odgovor za sve naše probleme leži prventveno u tome da budemo izbavljeni od greha, više nego čak biti izlečen od svojih bolesti.

Da li shvataš da je greh mnogo ozbiljniji nego bolest? Ako bi čuo poruku da Isus može da izleči sve tvoje bolesti sa jedne strane, i da te može osloboditi od svih tvojih greha sa druge strane, koja poruka bi ti se više dopala? Ako bi trebao da izabereš, recimo da se Isus pojavi ispred tebe i kaže: „Mogu te osloboditi ili od svih tvojih greha, ili da te izlečim od svih tvojih bolesti“, šta bi izabrao? Mislim da bi većina ljudi u svetu izabrala izlečenje od svojih bolesti. Čak i mnogi vernici. Razlog je što nikada nisu shvatili koliko je greh ozbiljan.

Propast koju greh proizvodi u našoj duši je nevidljiva i zbog toga ne shvatamo koliko je loš. To je kao kada pušač puši cigarete i njegova pluća stradaju, a on to ne vidi. Ako bi zapravo mogao videti svoja pluća, prestao bi da puši. Isto je sa grehom. Ne vidimo ozbiljnost greha i štetu koju pravi dok nas potpuno ne uništi. Zato poruka Novog Zaveta nije da te Isus prvenstveno može izlečiti od svih tvojih bolesti, nego da te Isus može izbaviti od svih tvojih greha. U suštini, značenje Isusovog imena iz Mateja 1:21 nije „iscelitelj“ nego „spasitelj“. On je došao da nas izbavi od svih naših greha. Naravno, On i leči bolesne, ali to je sekundarno. Prvenstveno je došao da nas izbavi od naših greha. Ako želimo da budemo izbavljeni od naših greha, treba prvo da razumemo šta je greh i od čega treba da budemo izbavljeni. Bolest obično razumemo.

U prošlom proučavanju videli smo da su postojali gresi koje je Isus osudio. Ti gresi su bili daleko izbiljniji nego bilo koja stvar navedena u deset zapovesti. Unutrašnji gresi! Mi smo razmatrali licemerstvo, kao jedan od tih greha.

Danas želimo da razgledamo još jedan greh o kojem je Isus govorio. Taj greh je daleko ozbiljniji od mnogih greha koji su nabrojani u deset zapovesti, a to je greh ponosa. U Evanđelju po Luci 18, Isus je ispričao priču o dva čoveka koja su otišla u hram da se pomole Bogu. Jedan je bio farisej, a drugi je bio carinik. Carinici su u to vreme, kao i u svako drugo vreme, bili prevaranti. Zarađivali su od drugih ljudi. Svi su znali da su carinici grešnici. Međutim, fariseji su bili ljudi koji su od spolja izgledali jako sveti. Taj farisej je stojao i molio se u Luci 18:11: „Bože. Hvalim te što nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci, ili kao ovaj carinik…“ i on je nabrojao dela koja je činio: postio je dva puta nedeljno, davao je desetak itd. Ali, carinik je stajao podalje od njega i govorio: „Bože, budi milostiv meni grešnome“ i Isus je rekao da je taj čovek otišao svojoj kući opravdan – taj grešnik, pre nego farisej! Šta nije bilo uredu sa farisejem? Šta je ovde bio njegov greh koji je doprineo da ga Bog osudi? Ponos!

Ponos je ono što je Sotonu učinilo Sotonom! On je bio anđeo – savršeni anđeo, ali čim je ponos došao u njegovo srce, postao je đavo. To nije trajalo čak ni jednu sekundu. Bilo je trenutno! Čim je takva misao došla u njegovo srce, Bog ga je zbacio dole. Biblija kaže u 1.Pet.5:5 da se Bog suproti ponosnima. Bog se uvek bori protiv ponosnih ljudi! Gde god pronađe ponos, gde god pronađe ponosne ljude, On im se suproti, bori se protiv njih i protivi im se, zato što je ponos suprotnost u odnosu na Božiju prirodu, isto kao kada si čista, uredna osoba, pa mrziš prljavštinu, smeće i otpatke. Ako svinja ne mrzi prljavu vodu, zašto je ti mrziš? Zašto se odmah buniš protiv prljavštine i smeća, kada se svinja ne buni? To je stvar prirode! Mi se ne bunimo protiv ponosa zato što je ponos deo naše prirode. Ne vidimo ponos kao prljavu stvar i onda smo upravo kao ta svinja koja se valja u brlji misleći u sebi: „To je u redu.“ Ali, Božija priroda je suprotna tome – On mrzi ponos!

Biblija kaže da se Isus ponizio. On je došao sa neba na zemlju, postao je sluga i time pokazao kakva je Božija priroda: skromna i ponizna. Time je pokazao kakav čovek treba da bude. Bog je stvorio čoveka da bi bio ponizan. Kada je čovek ponosan, ono što ima jeste priroda Sotone – stvar koju Bog mrzi, stvar kojoj se Bog protivi. Greh je kada si ponoson na bilo čega! Ako si ponosan na svoj izgled, to je greh! Isus je došao da te izbavi od toga – da više nikada ne bi bio ponosan na svoj izgled. Možeš biti lep – nema ništa loše u tome, ali biti ponosan zbog toga je potpuno loše! Šta ćemo u vezi tvoje inteligencije? Nema ništa loše u tome kada je čovek inteligentan! Možeš biti najinteligentnija osoba na svetu, sa najvišim IQ. To nije greh, ali ako si ponosan zbog toga, čak samo malo, to je greh! Ako si ponosan na kuću u kojoj živiš, ponosan zbog nečega što si ostvario u svom životu, ponosan na svoju poziciju u društvu, ponosan možda na porodicu kojoj pripadaš, sve to je greh! Ako te Isus nije izbavio od toga, moram da ti kažem da On nije postao tvoj Spasitelj! Od čega te je spasao?

Puno ljudi želi da bude spašeno od pakla, a da li znate da Biblija skoro nikada ne govori o spasenju od pakla? Ona mnogo više govori o spasenju od greha i Božijeg suda protiv greha. Ali, gde si našao stih u Bibliji koji govori o spasenju od pakla? Skoro nigde. Većina stihova o spasenju govori o tome šta znači biti spasen od greha. Prvo obećanje Novog Zaveta: „…I nadeni mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod (ne od pakla ili od njihovih bolesti, nego) od greha njihovih.“ Spasenje od pakla je krajnji rezultat spasenja od greha! Ako si izbavljen od greha, automatski si spašen od pakla, isto kao kada bi rekli: „Ako si spašen od bolesti, bićeš spašen od smrti.“ Moraš prvo biti spašen od bolesti i onda ćeš biti spašen od smrti. To je automatski. Dakle, ako si spašen od greha, bićeš spašen od pakla, to je automatski. I zato, kao što sam rekao na početku, treba da razumemo šta je zapravo greh. Ponos – traženje ljudske časti, hvalisanje u vezi onoga što nam je Bog dao kao besplatan dar!

Biblija kaže u 1.Kor.4:7 – „Šta li imaš što nisi primio?“ Pomislite na trenutak o tome. Pomislite na sve stvari koje posedujete u svom životu: zdravlje, dobar izgled, inteligencija, kuća, posao, pozicija u društvui. Nisi izabrao ništa od toga! Ništa to nisi dobio bez da ti Bog prethodno nije dao sposobnost. Možda si rođen sa određenom iteligencijom, možda si rođen u određenoj porodici? Nisi ti to izabrao! Zašto si ponosan zbog toga? Šta imaš što nisi primio? Kažeš da si učinio mnogo, a to je zato što ti je Bog davao zdravlje toliko mnogo godina. Pomisli na drugu osobu koja je paralizovana ili slepa ili gluva. Da si ti bio u takvom stanju, ne bi mogao to uraditi. Dakle, šta imaš što nisi primio?

Šta ćemo sa duhovnim darovima? Tvoje poznanje Biblije, možda. Ljudi mogu da se ponose zbog biblijskog znanja. To je greh! Biblijsko znanje nije greh, ali biti ponosan zbog toga… Propovednik koji ustane i bude ponosan zbog činjenice da je tako odličan propovednik – prihvaćen i svugde dobrodošao, on je veći grešnik od svih! Ne zbog svog propovedanja, nego zbog svog ponosa, pošto kada se vraća sa propovedanja čestita sebi što ga toliko puno ljudi ceni.

Možda imaš veliku crkvu i jako si ponosan što je tvoja crkva jedna od najvećih u gradu i što tvoja crkva raste više od drugih? Nema ništa loše u tome, ali ako si ponosan zbog toga, ti si zao! Isus je došao da nas izbavi od ponosa! Ponos nije naveden u deset zapovesti, baš kao što ni licemerje nije navedeno, ali to je greh radi kojeg je Isus došao da nas izbavi.

Isus je govorio o onima koji traže slavu od ljudi kada daju milostinju, kada se mole, kada poste. Šta je to? To je sve ponos! Isus je rekao svojim učenicima: „Ne budite takvi.“ Kada god prezremo druge…pomislite na priču o izgubljenom sinu. Koji je problem starijeg sina u toj priči? On je prezreo svog mlađeg brata! On je rekao: „Vidi kakav je on, a vidi kakav sam ja!“ Uvek kada upoređuješ sebe sa drugom osobom i misliš u sebi kako si divna osoba i kako si bolji, možda čistiji ili svetiji…Možeš biti ponosan na svoju svetost! Možda jesi svetiji od nekog i ponosan si zbog toga. Možda kažeš: „Gospode, hvala ti što nisam kao ljudi u toj denominaciji!“ Ako si ponosan na denominaciju kojoj pripadaš, to je greh! Nema ništa pogrešno u tome ako pripadaš dobroj skupštini, ali ako si ponosan zbog toga, to je greh! Vidite, postoji puno greha u mnogim, mnogim dobrim stvarima koje radimo ili koje imamo, a taj greh je ponos – greh u našim najreligioznijim i takozvanim duhovnim aktivnostima, greh koji nije prepoznat, a Isus ga mrzi!

Zamisli, imaš nešto u svom životu što Isus mrzi! Zar ne želiš biti izbavljen od toga? Traži od Boga da ti baš sada pokaže sfere u tvom životu gde si ponosan. Ponos te uništava i zato traži od Isusa upravo sada da te izbavi od toga!

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: