Milenko Isakov
a poniženima daje blagodat””
(Jakov 4:6)
Danas nastavljamo gde smo stali prošle sedmice. Videli smo da je Sotona začetnik ponosa, da je ponos greh koji Bog mrzi i da je put ponosa put u propast. Međutim, Bog poziva ljude da odbace svoj ponos i da se vrate Njemu.
U Jeremiji 13:15-17 Bog kaže: “Slušajte i čujte, nemojte se ponositi, jer Gospod govori. Dajte slavu Gospodu Bogu svom dok nije spustio mrak, dokle se nisu spotakle noge vaše po gorama mračnim, da čekate svetlost, a On je obrati u sen smrtni i pretvori u tamu. Ako li ovo ne poslušate, duša će moja plakati tajno radi oholosti vaše i roniti suze, suze će teći iz oka mog, jer će se zarobiti stado Gospodnje.” Ovde vidimo stav Božijeg srca prema ponosnim ljudima. Bog poziva ljude da odbace svoj ponos i da se vrate Njemu. Kada ljudi to ne žele da poslušaju, Bog plače radi njihove oholosti. Dakle, Božiji stav prema ponosnim ljudima nije prvenstveno gnjev, nego plač i žalost. Bog je žalostan kada gleda čovečiji ponos, jer zna da je čovek u svom ponosu nesrećan, a Bog je taj koji želi večno dobro čoveku. Svaki čovek koji je zarobljen u svom ponosu, nesrećan je u svom srcu. Nezasit je i nezadovoljan.
Jedan brat je rekao da je poniznost realno sagledavanje čovečijeg stanja pred Bogom. Ponos je nerealno sagledavanje čovečijeg stanja pred Bogom. Kada shvatimo da smo samo stvorenja, a da je Bog Stvoritelj, onda u našem srcu nema ponosa pred Bogom. Međutim, u čemu god nam Bog daje uspeh, to potencijalno postaje stvar našeg ponosa. Možda je neko uspešno završio dobru školu i stekao dobro obrazovanje, on ima iskušenje da postane ponosan zbog toga. Neko je možda fizički lep i vidi oko sebe dosta onih koji su ružniji od njega. To mu postaje iskušenje za ponos. Neko možda jako dobro poznaje Božiju Reč i za njega to postaje iskušenje za ponos. Neko je uspešan u poslu, zarađuje više od ostalih, njemu je to iskušenje za ponos. Neko ima lepšu kuću ili bolji auto… To mogu biti razne, razne stvari.
Ipak, postoji stih u Božijoj Reči koji je ključ za rešenje našeg ponosa. 1.Kor.4:7 “Ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, zašto se hvališ kao da nisi primio?” Duboko presvedočenje u istinu ovih reči rešava enigmu našeg ponosa. Sve što imamo i jesmo, imamo i jesmo po Božijoj blagodati! Tada ne pripisujemo sebi nikakvu zaslugu, niti sebe smatramo boljim, većim ili važnijim od drugih. Sve što jesmo i imamo, Bogu pripada zasluga, slava i čast! Ko ti daje pravo da budeš ponosan? Šta imaš, a da to nisi primio? A, ako si primio, zašto bi bio ponosan kao da to nisi primio?
Glavni problem ponosa je u tome što smatramo da imamo određenu zaslugu u vezi toga ko smo ili šta smo. To nas čini ponosnima. Ne bismo ništa postigli da nam Bog nije dao zdravlje. Ne možemo napraviti jedan treptaj okom, ili jedan korak nogom bez Božije milosti i ljubavi. Bog je mogao učiniti da budemo slepi, gluvi ili invalidi u kolicima. Da li bismo tada postigli ono za čega smo sada ponosni? Jako je dobro da se uvek podsećamo toga da sve što imamo i sve što jesmo, primili smo od Gospoda i Njemu dugujemo zahvalnost i slavu!
U Rim.11:20 kaže “Ne ponosi se, nego se boj!” Vidite, možemo biti ponosni čak i na tu činjenicu da smo Božija deca. “Ja sam Božije dete, a on nije!” Taj ponos čini da nam se Bog suprotstavlja. To je greh! Nismo razumeli spasenje i da je Bog taj koji nas je svojom blagodaću spasao i da to nije od nas, nego je Njegov dar. Nemamo pravo da se hvalimo time što smo deca Božija, već samo Gospodom Isusom koji je naš Spasitelj, jer Njemu pripada slava zbog našeg spasenja.
Moja želja je da kroz ove dve poruke vidimo da je ponos greh koji sprečava da se Hristov život bolje pokazuje u našem životu. Ponosom gubimo Božiju blagodat u životu, a bez nje se ne može videti istinski Hristov život u nama. Neka svako ispita svoje srce. Kaži Gospodu: “Bože, Ti znaš u vezi kojih stvari imam iskušenje da se ponesem. Ti si obećao da nećemo imati veće iskušenje od onog kojeg možemo poneti. Za svako to iskušenje ćeš mi dati Tvoju blagodat da ne budem ponosan. Ti mi možeš pomoći da budem ponizan i da uvek budem svestan toga da sve što imam primio sam od Tebe i da Tebi dugujem svaku zahvalnost i slavu!”
Gospode Isuse, hvala Ti što si u svemu što si radio savršeno pokazao svoju poniznost. Pomozi nam da gledamo na Tebe i da Tvojim Duhom jasno primećujemo sfere života u kojima smo iskušavani na ponos, da bismo Tvojom blagodaću imali pobedu i hodali u poniznosti, sledeći Tvoje stope! Amin.