Zac Poonen
Zbog čega želimo da vidimo poruke koje nedostaju u današnjem Hrišćanstvu? Pa, zbog toga što današnje hrišćanstvo utiče na svakoga između nas. Pre nekoliko godina mislim da bismo mogli reći da su na mnoge između nas uticale samo propovedi koje smo slušali u skupštini. Tada je bilo lakše. Ali, sada na mnoge utiče ono što čitaju u raznim hrišćanskim literaturama ili što gledaju na hrišćanskoj televiziji. Mnoge takve propovedi dolaze u vaše domove. Neke su dobre, neke loše, a neke prave kompromis sa istinom.
I ja sam otkrio da većina Hrišćana nema mudrosti da rasudi šta je dobro, a šta nije. Zašto je to tako? Oni ne poznaju svoje Biblije! Danas postoji mnoštvo hrišćana koji više gledaju hrišćansku televiziju nego što čitaju Bibliju. Šta mislite, šta bi Bog trebao da uradi tim ljudima? Reći ću vam šta ja mislim da Bog treba da uradi. On treba da im dozvoli da poveruju u laž zato što oni više vrednuju čovečije reči nego Božiju Reč. Bilo bi savršeno pravedno da Bog dozvoli takvim vernicima da potpuno zalutaju zato što oni više slušaju hrišćanske propovednike nego što čitaju svoju Bibliju. I ja se bojim da su mnogi od vas upravo u toj opasnosti. To je specifična opasnost koja se javlja zadnjih nekoliko godina. Ja verujem da je to Sotonino delo.
Vidite, postoji dobra u tome. Mislim da je to dobro zato što mnogi ljudi dođu do određene spoznaje istine, ali tužna stvar jeste u tome što se mnogi hrišćani prevare zato što bivaju izbombardovani mnoštvom propovedi. One se danas nalaze u raznim knjigama, CD-ovima i raznim drugim stvarima. To je nešto što izgleda dobro i što liči na Sveto Pismo. Ne radi se o tome da se te propovedi ne zasnivaju na Bibliji, već da su one slične toj klavijaturi koja ima mnoštvo nota, ali na kojoj određen broj dirki jednostavno ne funkcioniše. I to predstavlja problem! Kada određene note nedostaju, melodija koju slušaš nije ispravna. Ako eliminišeš neke note na klavijaturi melodija koju dobiješ neće biti ispravna. Tada ćeš pevati neku svoju melodiju. I to je upravo ono što se danas dešava mnogim Hrišćanima, ali zbog svih tih ispravnih nota na klavijaturi, oni ipak govore: “To je po Bibliji”. Jeste, ali ovde se radi o odlomcima i stihovima iz Biblije koji nedostaju i koji te sprečavaju da razumeš ravnotežu istine!
Setite se, Sotona je propovedao čak i Isusu iz Svetog Pisma! Da li misliš da Sotona tebi neće propovedati iz Svetog Pisma? On je čak propovedao i Isusu i rekao: “Pisano je! Dopusti mi da te podsetim na obećanje, Isuse. Skoči sa crkve. Evo Božijeg obećanja! On zapoveda anđelima da te čuvaju na svim tvojim putevima i da te sačuvaju da ne zapneš gde za kamen svojom nogom.”
Vidite sada, da Isus nije poznavao Sveto Pismo, kao što ne poznaju mnogi između nas, On bi skočio! Ja mislim da bi mnogi od vas skočili zato što bi rekli: “To je obećanje iz Svetog Pisma. I ja imam pravo na njega”. Ali, Isus je poznavao Pismo, pa je rekao: “Ne, ja neću skočiti jer je takođe napisano nešto drugo! I to je isto tako zapisano na nekoj drugoj stranici Biblije”. Vidite, u našim razumima mi ne znamo šta je to takođe zapisano. Mi znamo samo ono što je pisano, ali ne znamo ono što je takođe zapisano i tada nas Sotona može odvesti na pogrešan put.
Božija Reč je žižak nozi našoj i videlo stazi našoj. Bog nam je dao svoju Reč u kompletu! Ako je poznajemo, ne možemo zalutati! I zato želim da ohrabrim sve vas u ovim danima kada se približavamo samom kraju. Isus je vrlo jasno rekao da će poslednji dani biti dani ogromne prevare. Sveti Duh kaže da će svuda biti mnogo lažnih duhova, lažnih znakova i čudesa. I usred toga, ja ću vam reći da vaša jedina zaštita, ako je vrednujete, jeste poznanje Svetog Pisma!
Ja sam video u našim skupštinama, kada sredom razgovaramo o Božijoj Reči, da dosta braće koji su sa nama mnogo godina nemaju šta da nam kažu. Njihovo nepoznavanje Svetog Pisma je izvanredno! To su braća koja mnogo godina dolaze u skupštinu i koja bi do sada trebala biti već učitelji Reči. Usuđujem se da kažem da svugde postoji taj problem da su ljudi strašno lenji da čitaju Sveto Pismo i da ga ozbiljno proučavaju.
Dobro, kažem da oni zaslužuju da budu prevareni zato što im je Bog dao Sveto Pismo, a oni ga ipak ne poznaju i ne vrednuju, već gledaju i čitaju druge stvari. I tada zaslužuju da budu prevareni. Naravno!
Dakle, u ovom vremenu u kojem živimo, jako je važno da znamo poruke koje nedostaju u današnjem Hrišćanstvu – ono što je takođe zapisano! Mi slušamo o mnogim stvarima koje su napisane, većinom u Starom Zavetu. A šta je takođe zapisano?
Poruka pokajanja
Kao što sam i ranije spomenuo, jedna od glavnih poruka koje danas nedostaju jeste poruka pokajanja! To je osnovna poruka zato što su je apostoli propovedali. Prilikom prve Evanđeoske propovedi kada je apostol Petar propovedao na dan Pedesetnice, tamo kaže da je veliki broj ljudi bio presvedočen. I oni su došli Petru i pitali ga: “Šta ćemo činiti?” Prve reči koje im je Petar uputio bile su: “Pokajte se”. Setite se, u prvoj Evanđeoskoj propovedi koja je ikada bila propovedana, kada su ljudi došli i pitali Petra: “Šta ćemo raditi?” prvo što im je rekao bilo je: “Pokajte se. Okrenite se od greha”. On nije rekao: “Verujte”, nego “Pokajte se!”
Takođe, kao što smo videli ranije, u Delima Apostolskim u 20. glavi apostol Pavle je rekao da gde god je išao, svedočio je pokajanje ka Bogu i veru u Gospoda Isusa Hrista.
Pokajanje i vera su kao dva provodnika koja kada se povežu, svetlo je upali. Svaka električna naprava zahteva dva provodnika koja se nalaze u kontaktu. Kada pritisnete prekidač dve žice se spoje i naprave kontakt. Pokajanje i vera je upravo to. Ako imate samo jedno, nemate svetla! Sâmo pokajanje nije dovoljno i sâma vera nije dovoljna!
Na primer, mi imamo veoma poznato pojanje “O, nek’ ti je slava, čast, večni Spase”. I da li znate da, ako nismo pažljivi, možemo pojati neka pojanja i spontano iz njih dobiti teologiju koja nije po Svetom Pismu? Ne znam da li je neko od vas to primetio. Ovo je vrlo popularno pojanje. Na mnogim mestima se danas poji i godinama se pojalo širom sveta. I tamo kaže: “Najpodliji grešnik koji zaista uzveruje, u tom momentu prima oproštenje od Isusa” (tako stoji u engleskom prevodu, prim.prev.).
Ovde nije u pitanju učenje modernog pokreta vere. Ovo je učenje starih ljudi koji su evangelizirali dok još nije postojao moderni pokret vere i čudesa. Koja je bila njihova poruka? Najpodliji grešnik koji zaista uzveruje, u tom momentu prima oproštenje od Isusa. Da li je postojao ijedan apostol koji je ovo propovedao? Ne! Apostoli su propovedali: “Ko se zaista pokaje i tada uzveruje”. To je vrlo mala stvar – i takav je Sotona. “Zar nije pisano da moraš verovati u Gospoda Isusa i bićeš spašen?” Ali, takođe je napisano da se moraš pokajati!
Dakle, ako ne znaš šta je takođe zapisano i uzmeš samo jedan deo istine, tada je moguće da propovedaš pogrešno Evanđelje. Biblija kaže da će u poslednje dane ljudi propovedati drugo Evanđelje. Nije stvar u tome da će biti pogrešno ono što se govori, već da će ono što bude nedostajalo sprečavati da se ta dva provodnika spoje. I tada je mrak, a to je upravo cilj Sotone – da drži vernike u mraku!
Ti se držiš vere zato što to piše u Svetom Pismu i ti stalno govoriš o veri, veri, veri, a ne shvataš da postoji još nešto što je takođe potrebno da bi se dobila ravnoteža i da bi se dobilo svetlo! Ti nemaš svetla i pitaš se: “Kako to da sam i dalje u mraku. Zašto nemamo malo više svetla?”
Vidite, pokajanje je jako usko povezano sa dobijenjem duhovnog svetla. Želim da vam to pokažem na nekoliko mesta u Svetom Pismu.
Ne sudite!
Hajde najpre da pronađemo Evanđelje po Mateju 7. glavu. Znate, ovo je vrlo poznat odlomak koji kaže: “Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti.”
Ljudi koji najviše sude druge ljude jesu upravo oni koji se najmanje kaju! Oni koji se najviše kaju, ti teško da će nekoga suditi zato što već imaju dosta posla kajući se za određene stvari u njihovom sopstvenom životu.
Želim da kažem svima vama koji sedite ovde da je vrlo lako prepoznati da li si ti osoba koja se kaje ili ne. To možeš učiniti tako što ćeš pitati sâm sebe: “Koliko ja kritikujem druge ljude?” Naročito po pitanju sitnih stvari koje vidiš u drugim ljudima. Vidite, Isus je to nazvao “trun u oku”. Trun u oku je praktično najmanja moguća stvar koja nije dobra kod druge osobe. Znate, trun je kao zrnce prašine u oku – toliko mali! Isus govori o ljudima koji primećuju te sitne stvari u drugim ljudima, pa ih kritikuju i opadaju.
Da li znate šta se dešava sa tim ljudima? Kada oni to kontinualno rade, kada pronalaze trun u oku jedne osobe, pa trun u oku druge osobe, pa trun u oku treće osobe, na kraju takva osobina proizvodi brvno u njihovom sopstvenom oku!
Kako se brvno pojavilo? Bog nas nije stvorio sa brvnom u oku. Ali, kada pomislite da imate vrlo oštru pronicljivost da prepoznavate ono što je loše kod drugih ljudi, pa ih kritikujete, kritikujete i kritikujete, na kraju baš vi postajete jako slepi – sa brvnom u svom sopstvenom oku! I Gospod kaže da prvo treba da vidiš brvno u svom oku! Ono se pojavljuje jako brzo. Ali, ako hoćeš da se rešiš tog brvna u svom oku, vidite šta kaže peti stih. Isus kaže: “Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega…” I onda šta će se desiti? “…Pa ćeš onda videti…”
Da li vidite da kvalitet našeg gledanja zavisi od toga da nemamo osobinu da kritikujemo druge ljude! Drugim rečima – sudimo sebe! I to je ono što smo mi decenijama propovedali u našoj skupštini. Gledaj brvno u svom sopstvenom oku!
I ako bi me pitali: “Možeš li mi navesti jedan razlog zašto u našim skupštinama mnogi koji su čuli toliko puno istine nisu duhovno uzrasli i nemaju pobedu nad grehom?”, ja bih vam rekao da iako postoji mnogo razloga, razlog broj jedan jeste: “Oni imaju tu osobinu da kritikuju druge, a da ne sude sebe”. Znači, postoji ogromno brvno u njihovom oku i oni ne vide jasno! Postoji jako mnogo stvari koje Gospod želi da možemo jasno da vidimo, ali oni nisu u stanju da to vide zato što postoji brvno u njihovom oku. Zašto se brvno pojavilo? Zato što nisu sudili sebe, nego su sve svoje vreme provodili sudeći druge ljude.
Znate, možete sedeti u svojoj kući, muž i žena i još neki članovi vaše porodice i pričati o ovoj, onoj ili onoj porodici, ali reći ću vam nešto. Vi samo uvećavate veličinu brvna u svom oku, a naročito kod dece. Zamislite koje zlo roditelji čine svojoj deci gradeći brvno u očima te jadne dece koja nisu to imala. Zašto želite da uništavate tako svoju decu? Hoćete li prestati sa tim sada? Hoćete li prestati da ukazujete na trunje u očima drugih ljudi za vreme vaših obroka? Pustite ih na miru! Bog se može pobrinuti za njih! Vi im svakako ne pomažete. Vi samo sedite i pričate o tome pred svojom decom i stavljate brvno u njihove oči, dok deca ne postanu dovoljno mudra da u svojoj unutrašnjosti odbiju ono što vi govorite.
Sada ću reći nešto svima vama, deco! Ako vaši roditelji, čak i ako su oni odlični članovi vaše skupštine, sede za stolom i opadaju, recite u svom srcu: “Gospode, ja to ne prihvatam. Ja sam ovde dete i treba da se pokorim svojim roditeljima. Neću reći ništa. Oni će se ljutiti na mene ako nešto kažem, zato što misle da su mnogo duhovniji od mene, ali ja odbacujem to u svom srcu, Gospode! Ja ne prihvatam to što mama govori. Ja odbacujem to”. Recite to tiho Bogu: “Ja odbijam ono što tata govori. Ja odbijam to što mama govori.”
Čuvajte svoje oko čistim! Ovo vam stvarno govorim ozbiljno. Tako ćete odrastiti i postati Božiji čovek ili žena, iako su to vaši roditelji propustili. Nemojte slediti svoje roditelje ako oni zalutaju! Nemojte slediti starešine koje zalutaju! Izvadite brvno i vidićete jasno!
I da li znate šta će se desiti kada budete vidili jasno? Vaš brat će vam prići i reći: “Brate, postoji trun u mom oku. Da li bi mogao da ga izvadiš?” Koju službu možeš imati – da oni dolaze kod tebe i da nema potrebe čak da ti ideš kod njih. Ljudi će doći kod tebe da traže pomoć! Ali, ne možeš biti u toj službi ako imaš brvno u svom oku, a jedini način da se oslobodiš tog brvna jeste duh pokajanja! Nemoj suditi druge, nego sudi sebe! Postoji bliska povezanost između suđenja sebe i tog pokajničkog duha.
Luka 11:34
Imajući u vidu ono što je do sada rečeno, hajde da pronađemo Evanđelje po Luci 11. glavu. Sada ćemo malo bolje razumeti ovaj stih. Luka 11:34 je vrlo poznat stih: “Sveća je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo (to znači da si se oslobodio svog brvna), sve će telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno (što znači da imaš brvno u svom oku), i telo je tvoje tamno”. Sada slušajte ovo: “Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama”. Kako videlo koje je u tebi postaje tama? Reći ću vam kako.
Pomisli na prvi dan kada si došao u skupštinu, kada si bio niko i ništa. Tada si bio grešnik, poražen, nervozan – prvi dan kada si došao u skupštinu. Niko nije obraćao pažnju na tebe. Ti si samo došao i seo, a nije ti ni smetalo što neki nisu ni prišli da te pozdrave. Bio si radostan što možeš sedeti ovde i posle otići. I tog dana, kada si prvi put bio u skupštini, nisi nikoga kritikovao! Bio si toliko zahvalan što si mogao doći na to mesto gde si čuo tako slavnu poruku. Tog dana, tvoje oko je bilo svetlo! Tada nisi imao puno poznanja, ali tvoje oko je bilo svetlo.
Ali, sada sediš u skupštini petnaest – dvadeset godina i tvoje poznanje se jako umnožilo, a samim tim i veličina brvna. Videlo je postalo tama, iako se tvoje poznanje proširilo. I to je razlog duhovnog slepila kod mnogih ljudi.
Poruka “SUDI SEBE” nedostaje danas! Gde još čujete poruku “SUDI SEBE”? A ipak Biblija kaže… Ali pre nego što pređemo na to, stih 36 – “Jer ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamna…” To znači da nisi ovde da bi sudio ijednu osobu na svetu, nego da bi ostavio taj sud Bogu.
Ako si otac, naravno da treba da sudiš svojoj deci. Ako si starešina, treba da sudiš ljudima koji su tvojoj zajednici. Ako nisi ni otac ni starešina, nema šta da radiš po pitanju toga. Tvoj život je toliko divan! Ne treba nikog da sudiš. Ako si šef na poslu, treba da sudiš ljudima koji su pod tobom. Znate, sud treba da se vrši u krugu tvoje odgovornosti. Ako si šef na poslu, treba da budeš kao sudija između dva radnika koja možda imaju međusoban konflikt. Ti treba to da rešiš kao sudija. Ako si otac i tvoja dva sina ili ćerke imaju neki konflikt, ti treba da budeš njihov sudija. Ako si starešina i imaš ljude koji se nalaze pod tvojom brigom, treba da budeš sudija za njih. Ali, ako nisi ništa od ovoga, ti si vrlo srećna osoba! Zašto gubiš vreme? Nisi niti starešina, a nisi ni otac, ni šef. To su ljudi koji najviše sude. Ali, obično ljudi koji nisu ništa od toga najviše sude i oni ostaju u tami.
To je neverovatna taktika Sotone! On želi da uništi vernika kada vidi da je njegovo oko svetlo. On vidi da je taj pokajani grešnik došao u skupštinu sa tako svetlim okom i on kaže: “Ja želim da uništim pogled te osobe”. I tada počne da mu ukazuje na greške ove osobe, pa na greške one osobe, pa ovo, pa ono… I taj vernik postaje zauzet u posmatranju mnoštva drugih osoba. I posle dvadeset godina on zaista ima veliko poznanje, ali ne i svetlo oko. To je vrlo tužna situacija! Ko ima uši da čuje neka čuje, ali ovde kaže: “Ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamna, biće svetlo kao kad te sveća obasjava svetlošću”. I tada će mnogi ljudi moći da dođu i traže tvoju pomoć! To svetlo će postajati sve veće i veće i ljudi iz mnogih mesta dolaziće da traže tvoju pomoć, zato što će ih ono što ti budeš govorio blagosiljati!
Na primer, Isus nije osudio čak ni ženu koja je bila uhvaćena u preljubi. On je želeo da joj oprosti! Ali farisiji, njihovo oko je bilo toliko puno brvna da su čak sudili čoveka koji je nosio odar u subotu, zaboravljajući činjenicu da je čovek upravo bio izlečen. Njih nije interesovalo njegovo zdravlje, već su izabirali sitne, sitne stvari.
Mi smo imali slične situacije u našoj skupštini kada dođe neka nova osoba, na primer žena koja nosi nakit, i jedna od prvih stvari koje će joj neka bezumna sestra reći jeste: “Zašto nosiš nakit?” To su ljudi koji imaju brvno u svojim očima. Sve što oni vide jesu sitne, sitne stvari koje će primetiti u drugim ljudima.
Da, nažalost, uvek će biti tih kamenja spoticanja! Isus je rekao da nije moguće da ne dođe sablazan. Ja sam čitao to u Mateju 18 i ja razumem da će svaka crkva imati takve besmislene ljude. Bog kaže: “Teško onima koji sablazne…”
Želim da vam kažem braćo i sestre, budite sigurni da vi niste ta stena sablazni. Nikada nećete to biti ako odlučite da ćete od sada suditi samo sebe! Nije vaš posao da sudite druge. Bog vas nije odredio da budete starešine. Ne treba da pazite na kovčeg kao Uza (2.Sam.6). On je pokušao da prihvati kovčeg sa dobrim motivom ali nije shvatio svoju granicu. Bog ga je ubio! Mnogi ljudi su duhovno umrli pošto su pokušavali da prihvataju nešto što Bog uopšte nije tražio od njih. Bog kaže: “Ja se mogu pobrinuti za to. Nisu mi potrebne tvoje prljave ruke za moje delo”.
Obeležje Božije kuće
U 1. Petrovoj poslanici u 4. glavi čitamo koje je obeležje Božijeg doma. Stih 17 kaže da je to mesto gde počinje najpre sud o sebi. Ovde kaže: “Jer je vreme da se počne sud od kuće Božije; ako li se najpre od vas počne…”
Dakle, skupština je kuća Božija i mesto gde najpre počinje sud o sebi! I ja takođe želim da kažem nešto onima koji su starešine. Pošto imate odgovornost za mnoge ljude, vrlo je lako da prestanete da sudite sebe i da i vi takođe postepeno počnete da postajete slepi. Mnogo starešina postaju slepi zato što ne sude sebe. Brvno se pojavljuje i u njihovom oku. Oni ne vide jasno! Oni ne vide ono što drugi ljudi vrlo jasno mogu da vide. I ako ljudi u vašoj skupštini nemaju poverenja u vas, nemojte se ljutiti na njih. Želim da malo posavetujem sve vas koji ste starešine: ako ljudi u vašoj skupštini nemaju poverenja u vas, nemojte da se ljutite na njih! Pitajte sebe: “Zašto narod nema poverenja u mene?” Problem bi mogao biti u vama. Možda gledate trun u njihovom oku govoreći: “Oni nisu pokorni kao što Biblija uči”. Aha, Isus nikada nije išao i govorio: “Treba da budete pokorni meni! Treba da mi se pokorite”. Ne! Ljudi su spontano stekli poverenje u Isusa! I tako mora biti i sa vama.
Ako vaša deca nemaju poverenja u vas, kao njihove roditelje, problem verovatno nije u vašoj deci. Problem je u vama. Ja bih to mogao reći gotovo svakom ocu i majki. Nemojte misliti da je problem u vašoj deci. Znate ono: “O, moja deca nemaju nikakvog poštovanja prema meni”. Zašto? Zašto oni nemaju nikakvog poštovanja prema tebi? Da li si nekada razmatrao mogućnost da greška može da bude kod tebe, ili automatski misliš: “Tata je uvek u pravu. Deca uvek greše”. Ne uvek! “Starešine su uvek u pravu. Narod uvek greši”. Ne uvek! Ne, ne, ne! Ja znam gomilu slučajeva kada mama i tata nisu bili u pravu. Ja znam slučajeve kada ja nisam bio u pravu kao otac. Nisam uvek bio u pravu ni kao starešina. Dobro je za nas da se ponizimo i kažemo: “Hej, ja nisam savršen. Jedini koji je uvek savršen jeste Bog”. Dakle, treba da živim sve vreme u preispitivanju sebe, zato što ne želim da u mom oku počne da se stvara to brvno. Ne želim da se u mom oku pojavi čak ni trn, a kamoli brvno!
Vidite, ako ozbiljno shvatite ovo što sada govorim, verujem da ćete primetiti razliku u svom životu. Počećete da vidite jasnije. Počećete da jasno vidite stvari kada čitate Bibliju. Počećete jasnije da sagledavate duhovnu istinu. Počećete jasnije da sagledavate sebe! I sve to zavisi od pokajanja! Sudite sebe!
Ovde kaže da kada najpre sudimo sebe, to je obeležje Božije kuće. Dakle, ako želite da zidate crkvu koja je Božiji dom, počeći od starešine, on mora suditi sebe! Koliko često? Svaki dan! Kada treba da prestane da sudi sebe? Kada postane totalno kao Hristos! A to je jako dugačak put za sve nas. To je zasigurno jako dugačak put za mene. I Bog je moj svedok da ne prolazi dan u mom životu, a da ne sudim sebe. Nije mi potrebna druga osoba koja će mi ukazati na neke stvari kod mene zato što mi Duh Sveti sve vreme ukazuje na to, mnogo puta na dan.
Vaš život mora biti život kontinualnog pokajanja!
Očišćati se
I đavo tada kaže: “Hej, vaš život će tada biti vrlo sumoran”. Ali nije! Postoji bliska povezanost između života konstantnog pokajanja i kontinualne radosti!
Dopustite mi da vas nešto pitam. Kada ste jako prljavi, pa odete na kupanje ili tuširanje, da li se nakon toga osećate sumorno? Ili se osećate sveži? I sada zamislite da se isprljate pet puta na dan, zato što na primer radite takav posao gde je lako isprljati se i onda idete pet puta dnevno na tuširanje. Da li ćete biti u depresiji zbog toga? Ja još nisam čuo da se neko vraćao s tuširanja u depresiji! Neki pevaju za vreme tuširanja. Jako se raduju pošto će biti čisti!
Vidite sada, kupanje ili tuširanje jeste tačan ekvivalent očišćavanja sebe. Mi se osećamo jako radosno kada sva prljavština i nečistoća ode sa našeg tela. Ako je to potrebno da se vrši i nekoliko puta dnevno zbog vrste posla koji obavljamo, mi se tuširamo više puta: dva, tri, četiri puta. I svaki put smo sveži.
To je tajna svežine – očišćati se. Pokajte se, pokajte se! Molite Svetog Duha da vam pokaže stvari koje su kod vas. Videli ste dovoljno stvari kod drugih ljudi! Molite Boga da vam pokaže stvari u vezi vas lično!
Dragi brate, sestro, to je nešto što sam govorio mnogo godina i Bog je moj svedok da sam to praktikovao. Želim vam reći da mi Bog pokazaje izvanredne stvari iz Svetog Pisma zato što se očišćam. Moje oči postaju sve svetlije. Video sam izvanredne stvari u vezi sebe. Unutrašnje sfere, sitne, sitne stvari koje ne liče na Hrista – da bih mogao da se očišćam od toga.
Zar to nije slično kao kada otkrijemo da postoji neka mala mrlja na našoj ruci? Odmah uzimamo sapun i peremo to. Divno je kada to otkrijemo. Upravo na taj način, osećaš se svež! Dakle, ne dopustite da vam Sotona kaže da je taj život stalnog suđenja sebe i pokajanja sumoran život. Nije, upravo je suprotno! Sva sumornost i obeshrabrenje dolazi na ljude koji ne očišćavaju sebe! To dolazi na ljude koji druge osuđuju i kritikuju. Zato ste sumorni! Ja ne verujem da ću biti sumoran niti u jednom danu mog preostalog života zato što sam još odavno odlučio da ću suditi sebe.
Da li vidimo loše stvari kod drugih?
Kada vidim loše stvari kod drugih ljudi… Naravno da vidimo te stvari. Ne možemo hodati ovim svetom sa zatvorenim očima i začepljenim ušima. Zar mislite da Isus nije video loše stvari kod drugih ljudi? Kada se on sukobljavao sa njima? On im je rekao nešto, a ako oni nisu bili deo njegovog posla, on ih je ostavio na miru. Na primer, u Isusovo vreme je postojao čovek koji je vladao u Rimu, po imenu Cezar. Verovatno su postojale hiljade stvari koje su bile loše kod Cezara, ali Isus nije rekao ni reč u vezi toga. To jednostavno nije bio njegov posao. Da li ste videli da je Isus negde nešto rekao o Cezaru? Rekao je samo: “Podajte Cezaru Cezarevo”. On nikada nije kiritikovao Cezara! Da li zbog toga što Cezar nije imao mane? Ne. To nije bio jednostavno njegov posao. Kako se Cezar ponaša i kako vlada svim tim zemljama, uključujući i Palestinu – to nije bio njegov posao. Sa kim se Isus sukobio? Sa Petrom. “Idi od mene Sotono. Ti si zainteresovan za čovečije stvari, a ne za Božije”. Petar je bio jedan od njegovih najbliskijih kolega. Da li je On video loše stvari u Petru? Sigurno da.
Šta ćemo mi raditi? Ne treba da hodamo ovim svetom zamišljajući da ne vidimo ništa pogrešno kod drugih. Zar Pavle nije video loše stvari kod Korinćana? Naravno, on je video mnogo stvari i ispravljao ih zato što su oni bili deo njegove odgovornosti. Da li si primetio, da li je on opominjao Hrišćane iz Rima? Čitajte Rimljanima poslanicu i vidite koliko opomena im Pavle upućuje. Nula! Zašto? Da li zbog toga što je ta skupština bila savršena? Ne! Nego zato što Rimska crkva nije bila deo njegove odgovornosti. Neko drugi je nju osnovao i stoga ona nije bila deo Pavlove odgovornosti. To je isto kao u slučaju tuđe dece. Vi možete pričati sa njima, savetovati ih, ali ne možete ih opominjati pošto su to deca drugih roditelja, a ne vaša. Apostol Pavle je vrlo jasno spoznavao svoje granice. Vi čitate njegovu poslanicu Kološanima. Da li piše nešto u vezi čega ih on opominje? Nula! Zašto? Zato što on nije osnovao tu crkvu i oni nisu bili njegova deca. Ali, pogledajte kako Pavle piše Korinćanima i Galatima. On im govori jako oštro.
Dakle, ja ne govorim da treba da hodamo ovim svetom sa zatvorenim očima i začepljenim ušima, ne videći ništa loše kod svoje dece. Ne kažem da ne treba da ih opominjemo, već da je potrebno da prepoznamo sferu naše odgovornosti. Pitaj se da li si ti otac te grupe ljudi ili ne. Ako su oni tvoja deca, naravno da imaš odgovornost da ih opominješ, bilo da se radi o fizičkoj ili duhovnoj deci. Ali, ako oni nisu tvoja deca pusti ih njihovom ocu. Ako su oni pod starešinstvom neke druge osobe iz druge skupštine, ostavi ih na miru! Nemoj krenuti da pridržavaš taj kovčeg kao Uza!
To je princip! Mi sudimo unutar naše sfere odgovornosti. U ostatku vremena, treba jedino da sudimo sami sebe. To je vrlo realno. Vi možete imati određeno mišljenje o osobi i možete reći: “Dobro, to je moje mišljenje, ali to mi ne znači puno i ja joj ne želim reći ništa u vezi toga pošto je to izvan moje sfere”. Možete imati mišljenje o raznim ljudima i raznim stvarima u svetu, ali ne treba da se koncentrišemo na te stvari i da govorimo o tome jer to jednostavno nije naš posao. Treba da sudimo sebe! Dakle, to je realno, mi ćemo imati mišljenja, ali nećemo suditi ljude, niti treba da prosleđujemo svoje sudove na njih, već da sudimo sebe! Kajmo se kontinualno!
Vitsaida
Dakle, želim da vam pokažem još jedan odlomak iz Pisma. Markovo Evanđelje 8. glava. Tu vidimo vrlo interesantan slučaj. Znate, Isus nije imao standardan metod za isceljivanje ljudi. Ovde kaže: “I dođe u Vitsaidu” (22). Vidite, najpre treba da pročitamo nešto o Vitsaidi pre nego što nastavimo. Mi ćemo se ponovo vratiti na Evanđelje po Marku, ali hajde da pronađemo Evanđelje po Mateju 11:20-22 “Tada poče Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveća čudesa njegova, pa se nisu…” Šta? “…POKAJALI”. Ne da nisu verovali, nego se nisu pokajali!
Dakle, koja je bila svrha čudesa? Da ih dovede do…? Danas ljudi kažu da je svrha čudesa da ljude dovede do vere. Ali, Isus je činio čudesa da bi doveo ljude do POKAJANJA! I ja ću vam reći ovo. Danas se čini jako malo čudesa da bi se ljudi doveli u pokajanje. Siguran sam da mnogi ljudi veruju, ali se nisu pokajali. Isus je vikao na njih zato što se nisu pokajali!
Koji su to bili gradovi gde je Isus učinio najviše svojih čudesa? On kaže: “Teško tebi Horazine! Teško tebi, Vitsaido!” Aha! Dakle, Vitsaida je bila mesto gde su bila učinjena najveća Njegova čudesa i ljudi se nisu pokajali! I On kaže: “Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali”. To je ono što On očekuje! “Da su se takva čudesa dogodila u Tiru i Sidonu pre petsto godina, oni bi se pokajali, a vi se niste pokajali”.
Sada ćemo se vratiti u Evanđelje po Marku, u 8. glavu: “I dođe u Vitsaidu.” Ovo je selo u kojem se ljudi nisu pokajali. “I dovedoše k njemu slepa, i moljahu ga da ga se dotakne”. Sada slušajte šta je On uradio. “I uzevši za ruku slepoga, izvede ga napolje iz sela…” On ga je iscelio i nakon toga rekao mu je, stih 26: “Ne ulazi u selo”. Zamislite da vas Gospod izvede iz mesta u kojem živite i da vam kaže: “Ne vraćaj se više u svoje mesto”.
“Ali, Gospode, da li smem samo da odem po svoje stvari, tamo su mi odela i sve.”
“Ne, reci nekome da ti to pošalje. Ne ulazi više u to selo”.
Da li znate da mu je Isus rekao: “Nikada se više ne vraćaj u to selo”? Da li znate zašto? Zato što je tamo živela grupa ljudi koji se nisu pokajali! I ja bih vama rekao na osnovu ovog odlomka iz Pisma, nemojte nikada ići u skupštinu gde se ne propoveda pokajanje! Ja bih izveo osobu iz te skupštine gde se ljudi ne kaju i rekao bih joj: “Nikada više ne idi u tu skupštinu”. Uopšte se ne ustručavam da to kažem zato što je to Isus uradio.
Znate, postoje ljudi, čak i u našoj skupštini koji kažu: “O, mi smo svi jedno. Svi propovedaju Evanđelje”. Da li zaista mislite da svi propovedaju iste stvari? Bićete vrlo iznenađeni kada Hristos ponovo dođe.
Ja ne želim da imam bilo šta sa propovedanjem koje u sebi ne uključuje pokajanje. Nije me briga koliko je impresivan čovek za propovedaonicom u skupštini ili bilo gde i kako su divne stvari o kojima on govori. Ja želim da čujem da li on propoveda pokajanje! Ako ne propoveda pokajanje, ja ću izvesti ljude odatle i u najmanju ruku reći ću im: “Ne gubite vreme slušajući tog čoveka”.
“O, ali brate, on zadobija stotine i hiljade ljudi”. Sa čime? Sa porukom koja u sebi ne sadrži pokajanje. To je drugo Evanđelje!
Da li ste vi uzbuđeni što milioni ljudi idu za Kumb Milerom da bi se njihovi gresi oprali u reci Gang. Da li ste uzbuđeni što vidite tolike mase ljudi? Kakvo je to Evanđelje? I kakvo je ono Evanđelje bez pokajanja? To je drugo Evanđelje čak i ako koristite ime Isus. To je još prevarnije zato što Hrišćani neće biti prevareni Kumb Milerom, nego će biti prevareni propovedanjem u ime Isusa Hrista, pošto ne znaju određene odlomke iz Svetog Pisma koji se zanemaruju. Pokajanje nedostaje!
Isus je izveo tog slepca iz Vitsaide i rekao mu: “Nije me briga šta sve tamo imaš. Traži od nekoga da ti to pošalje, ali nemoj više tamo da se pojavljuješ. Ne vraćaj se više u to selo. Idi i pronađi neko drugo mesto.”
Sada želimo da to pogledamo u duhovnom smislu. Stih 23: “I uzevši za ruku slepoga, izvede ga napolje iz sela…” Zašto Isus nije mogao da ga isceli u selu? Da li zbog toga što nije imao silu? On je bilo gde mogao isceliti ljude.
Ovde je u pitanju jedan princip. On ga je izveo iz sela pošto je to bilo mesto gde je Isus učinio mnoštvo čudesa i oni su to verovali, ali se nisu pokajali. Nisu se pokajali! Danas mnogi ljudi gledaju čudesa i veruju u Isusa, ali šta nedostaje? Pokajanje! Danas je ista situacija kao u Vitsaidi i Horazinu.
Oni su verovali: “O, Isus može učiniti divne stvari. On isceljuje naše bolesti”. Da, a da li si se pokajao? Cilj čudesa jeste da te dovede u pokajanje! I On je vikao na ta mesta i te skupštine koje su videle čudesa, ali se ipak nisu pokajale. Gde su danas propovednici koji će vikati na ljude koji su videli čuda i poverovali, ali se nisu pokajali? To nije popularno. Nikada nije bilo popularno slediti Hrista. Poruka koja nedostaje hrišćanstvu!
Bez pokajanja je velika prevara verovati da si razumeo bilo šta iz Evanđelja.
Dakle, mi vidimo ovde da je On pljunuo njemu u oči i pitao ga: “Da li vidiš nešto?” Slepac je odgovorio: “Ne vidim”.
Ovo je jedini slučaj, jedini slučaj u svim Evanđeljima, gde se Isus molio i čovek nije progledao. Zar to nije izvanredno? Da li postoji ijedan slučaj u Svetom Pismu, u Evanđeljima, sličan ovome kada se Isus molio, a čovek ipak nije progledao? Taj slučaj je bio strašno težak! Njegovo stanje je bilo jako loše zato što je živeo među ljudima koji se nisu pokajali!
Kao što sam spomenuo na početku, postoji bliska povezanost između pokajanja i gledanja. Mi smo videli to u Mateju 7, videli smo to u Luci 11 i vidimo to ovde. Jasan pogled zavisi od kontinualnog pokajanja! I ako vidiš čudo… Da li si iskusio čudo u svom životu? Nadam se da te je ono dovelo do pokajanja. Tada je ono ispunilo svoju svrhu. Ako nije, Gospod će vikati na tebe! Video si čudo, a nisi se pokajao! “O, ali Gopode, ja sam uzverovao”. To je prevara koja postoji danas u hrišćanstvu.
I Gospod je želeo da izvede ljude iz tog mesta. On nije izveo celo selo. Zašto Isus nije propovedao celom selu: “O ljudi, napustite svi to selo”. Ne! On izvodi samo one koji žele da vide! Mi ne idemo da govorimo ljudima da napuštaju svoje skupštine. Ne, to nije naš posao! Ali, neki individualac će reći: “Ja želim da jasnije gledam”, i ja kažem: “Treba da napustiš skupštinu u kojoj se ne propoveda pokajanje, inače ćeš tamo umreti duhovno.”
Možda ste ovde došli slučajno da čujete nešto, pošto ste rekli u sebi: “O, biće dobra služba. Brat Zek će govoriti. Želim to da čujem.” E, ali ipak možete biti slepi kao slepi miševi celog svog života, zato što u ostatku vremena slušate propovedi koje vas ne vode na pokajanje. Ponekad dođete i čujete nešto što pokrene vaše umove i tada budete intelektualno stimulisani, ali tako nećete postati duhovni. Treba da živite u mestu gde se uvek propoveda pokajanje. Ja želim da budem u skupštini gde se uvek ukazuje na greh, zato što znam da postoji mnoštvo sfera u mom životu u kojima nisam sličan Hristu! I ja želim da moja braća i sestre ustanu u pomazanju Svetog Duha i da mi pokažu Isusa! Ja želim da vidim Isusa u skupštini da bih mogao mnogo jasnije videti sebe i pokajati se! Ja želim da budem u takvoj skupštini! Težim da vidim tu braću i sestre koja će mi u pomazanju Svetog Duha pokazati Isusa, da bih se ja mogao pokajati i postati bar malo sličniji Njemu! Oni ne treba da budu veliki propovednici. Ne! Dovoljno je da samo na dva minuta uzdignu Hrista i da ja zahvaljujući tome dobijem svetlo u vezi sebe. To je mesto gde uvek želim prebivati. Ne želim da budem u Vitsaidi! Ne.
I ovde kaže da ga je Isus pitao da li vidi nešto. On je odgovorio: “Ne, ja vidim da su ljudi i drva slična”. Vi znate da je čovek stvarno slep kada misli da je drvo čovek, ili čovek drvo.
Vidite, to je ilustracija vernika koji ne mogu da vide razliku između večnih duša i materijalnih stvari. Drvo je materijalna stvar. Ljudsko biće je večna duša! Danas postoji mnoštvo vernika koji ne mogu da razlikuju večnu dušu od materijalnih stvari. Zato oni toliko vole materijalne stvari, a ne vrednuju večne duše. Oni se nalazi u potpuno istom stanju kao taj poluisceljeni slepac. Da, oni čuju mnoge stvari na bogosluženjima, ali još uvek vole materijalne stvari zato što su ljudi i drva jednostavno isti. Večne duše i materijalne stvari za njih su jedno te isto. Oni su dobili mnogo poznanja i to je patetično.
Da li znate šta oni potrebuju? Drugi dodir! Ali, treba da budu iskreni!
Zamislite da se taj čovek pravio: “O da, da, ja vidim Gospode. Vidim sve. Moj propovednik je rekao da moram da priznam da vidim, iako ne vidim sve. Propovednik mi je rekao da moram priznati da sam isceljen, iako nisam isceljen”. Isus bi mu rekao: “Dobro, ti si isceljen. Idi.”
Hvala Bogu da je bio iskren! Reću vam nešto, šta god da vam bilo koji propovednik kaže, ako ne vidite, jednostavno kažite: “Ne vidim”. Isus će vas voleti zbog toga! Ako ste bolestni, jednostavno kažite: “Bolestan sam. Molio si se za mene, ali i dalje sam bolestan”. Uredu, molićemo se ponovo za tebe. Molićemo se deset puta.
Kada se Pavle molio u vezi žalca u mesu, on nije objavio: “O, ja sam isceljen”. Ne! On se molio i ništa se nije desilo. “Gospode, ništa se nije desilo”. Gospod mu nije rekao: “Hajde, veruj da se to desilo”. Ne! On se molio drugi put. Opet se ništa nije desilo. On se molio treći put i opet se ništa nije desilo. On je bio potpuno iskren i rekao je: “Nikada se nisam oslobodio od toga! Tada mi je Gospod rekao da treba da se nosim sa tim, jer je to dobro za mene. To će me poniziti.”
Postoje velike opasnosti u svedočenju laži i pogrešnom citiranju Pisma. Mnogi propovednici govore: “Kaži da si isceljen”, iako nisi isceljen. Ovde vidimo najjasniji dokaz da ne treba tako da radimo.
Treba da dođete Isusu i kažete: “Gospode, treba da priznam da su mi materijalne stvari dragocenije od večnih duša! Gospode, hoćeš li me taknuti drugi put da bih jasno mogao videti razliku između stvari koje su večne i stvari koje su prolazne?”
Drvo je prolazna stvar, ali ljudsko biće je večna stvar. Koliko vas može da kaže da jasno vidi razliku između stvari koje su večne i stvari koje su samo prolazne? Kada bi to jasno videli, živeli biste za stvari koje su večne, ali ono što je vama potrebno jeste drugi dodir! A taj drugi dodir će doći kada se pokajete – kada iskreno priznate: “Gospode, treba da priznam. Materijalne stvari mi jako mnogo znače”. Ali ipak, one nisu toliko dragocene kao večne stvari i ako ste iskreni, Gospod će vas taknuti drugi put i vi ćete videti jasno!
Tada ćete videti: “O, ovo je čovek, a ovo je drvo. Ovo je večno, a ovo je samo prolazno”. To će vam biti kao crno i belo! Zar nije divno kada dođe taj dan u vašem životu? Ali treba da budete iskreni, to je sve što treba da budete! Treba da priznate, a ne da se pravite da živite za stvari večnosti, kada ipak živite za stvari vremena! Treba da se pokajemo od toga!
“I potom opet metnu mu ruke na oči i reče mu da pogleda: i isceli se, i vide sve lepo” (25).
Ja kažem: “Gospode, takni me po stoti put ako je neophodno, ali ja želim da vidim sve lepo! Ako i nisam isceljen drugim dodirom, želim treći. Želim četvrti! Možda je meni potrebno malo više nego tom slepcu. Možda je meni potrebno stotine dodira dok ne počnem da vidim jasno da je ovo materijalno, prolazno, a ono večno. I ja želim da živim za to. Ovo je zemaljsko, a ono nebesko. Ja želim da živim za nebesko! I to će biti istina u tvom životu ako prestaneš da imaš zajednicu sa ljudima koji se ne kaju. Gospod kao da kaže: “Ako želiš da budeš ponovo slep, vrati se tamo”.
Ne vraćaj se više tamo, jer ćeš izgubiti to malo svetla koje si ovde dobio! Ako se vratiš u Vitsaidu na šest meseci izgubićeš svetlo koje si dobio ovde.
Ali, ja sam siguran da je ovaj slepac poslušao i to je promenilo njegov život. Bilo je mnogo onih koji nisu poslušali i nisu bili isceljeni!
Jovljev primer
Želim još da vam pokažem reči koje je Jov rekao, a koje su zapisane u Knjizi o Jovu.
Znate, Jov se puno raspravljao. I ja vidim mnoštvo vernika koji su takvi i koji se mnogo raspravljaju i prepiru. I posle određenog vremena ja se predam. Vidim da nema koristi da im bilo šta govorim jer nemaju svetla u vezi sebe. Jov jednostavno nije imao svetlo u vezi sebe. Elijuj je na kraju rekao: “Dobro, ja se predajem”. I ja ću vam reći iskreno, ja sam se takođe predao u vezi nekih ljudi zato što nemaju svetla u vezi sebe. Ali, tada je Bog bio milostiv prema Jovu i sâm Bog je otkrio sebe Jovu. I da li znate šta se desilo? Jov je rekao: “Gospode, do sada sam slušao o tebi od drugih ljudi, od drugih propovednika, ali sada te moje oči vide. Ja te vidim, Gospode” (Jov 42:5).
I šta se dešava kada ja vidim Gospoda? Ja se kajem! To je upravo ono što je Jov rekao. “O Gospode, svi ti gresi na koje su ljudi pokušavali da me presvedoče – o, nisam mogao da ih vidim! Ali, sada vidim Tebe, Gospode i žalim zbog svega što sam govorio i znam da sam grozan grešnik, strašno samoprevedna osoba! Kajem se i stavljam ruku na svoja usta”. Rekao je: “Mećem ruku svoju na usta svoja. Jednom govorih, ali neću odgovarati; i drugom, ali neću više” (Jov 39:37,38). Ja sam grešnik i ja se kajem!
Nijedan propovednik nije mogao doprineti da Jov vidi sebe da je grešnik. Ali, kada je on video Gospoda, u momentu se desilo ono što sati i sati propovedanja nisu mogli da učine! I zbog toga verujem da je velika potreba u našem životu da vidimo Isusa sve jasnije i jasnije! Zato piše: “Da trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na Isusa” (Jev.12:1,2).
Reći ću vam iskreno, u mom dosadašnjem životu, pogled na Isusa navodio me je na pokajanje više nego bilo šta drugo! Propoved? Da, dobiješ malo svetla na to. To je kao kada ti neko ukaže na nešto. Znate, postoje ljudi koji su specijalisti u tome. Oni smisle kako će domišljato reći neku pametnu stvar, čime se nadaju da će otkriti greh u ljudima. Znate, postoje ljudi koji imaju jako pametne mozgove kao Elifas, Sofar i Vildad – svi ti pametni propovednici o kojima čitamo u Knjizi o Jovu. Oni su iznosili vrlo domišljate stvari – uglavnom one što ni sami nisu praktikovali u svom životu! Iznosili su neki greh (propovednici, starešine) da otkriju greh zajednici. I tada se osećaju: “O, ljudi su presvedočeni u vezi te stvari. Dao sam im svetlo”. Ha, prolazno – nestaće za par dana!
Ali, da bi uzdigao Isusa, što je mnogo teže, ne treba da budeš pametan! Treba da vidiš Isusa u svom srcu i treba da uzdigneš način Njegovog života – Njegov čist, nesebičan, ponizan način života. Kada ljudi vide Isusa, promena u njima biće trajna! To vidimo u Knjizi o Jovu. Pravo pokajanje ne dolazi od mnogog propovedanja, nego jasnijim gledanjem u Isusa! “O Gospode, ja vidim. Jasno vidim i kajem se. Kajem se u prahu i pepelu”. Prah i pepeo! Tako je Jov rekao.
I kada je to učinio, u desetom stihu kaže da je Bog dvojinom umnožio sve što je Jov imao.
Ja takođe želim da Gospod umnoži dvojinom ono što imam duhovno! Reći ću vam šta želim dvostruko. Dva dela Njegovog Duha, kao što je Jelisije tražio. Duplo od onoga što sada imam – pomazanje i silu! Odakle to dolazi? Od pokajanja. Pokajanje!
Pokaj se…
Želim još pri kraju da vam pokažem odlomak iz Otkrivenja, drugu i treću glavu. Pet skupština nisu bile u dobrom stanju i starešine nisu bile u dobrom stanju. I Gospod govori tim crkvama: “Pokajte se, pokajte, pokajte se”. I starešinama govori: “Pokajte se”. I ta pisma su čitana javno u crkvi. Da li možete da zamislite da ste vi starešina koji sedi u skupštini i dođe jedan glasnik apostola Jovana i počne da čita starešini Efeske crkve: Gospod kaže: “Pokaj se”.
I on kaže: “Hej, zašto mi to nisi rekao nasamo?”
“Ne znam, Gospod mi je rekao da to pročitam u crkvi”.
Naš arogantan stav doprinosi da se osećamo ovako: “O, ja moram zadržati malo časti”. To je upravo ono što je Saul rekao Samuilu (1.Sam.15). “Nemoj to govoriti javno. Reci mi nasamo. Ja ću se pokajati. Ja ću se pokajati tajno”. I Samuilo je ipak pristao.
Ali David nije bio takav. Kada mu je Natan rekao da se pokaje, on je rekao: “Nije me briga ako će ostali znati o tome. Ja treba da se pokajem”.
Ako kažeš ovo: “Hej, zašto on javno otkriva moje mane?”, tebi je potrebno pokajanje više nego bilo kome! Gospod je rekao: “Pročitajte to u crkvama. I ne samo u ovoj crkvi, nego idi i pročitaj i u Tijatirskoj crkvi da ovaj čovek u Efesu treba da se pokaje”. To je izvanredno kad se čita: “Pokaj se, pokaj se, pokaj se”. I ako čitate celu Knjigu Otkrivenja pronaćete da sedam puta piše: “Pokaj se”, a pet puta kaže: “I ne pokajaše se, ne pokajaše se, ne pokajaše se”. Tako se završava poruka Biblije. Ona poziva sve na pokajanje, a mnogi se ipak neće pokajati! To znači da se oni neće okrenuti od onoga što znaju da nije dobro u njihovom životu!
Pokajanje je postupno i progresivno u svakom nivou. Na primer, pre dvadeset godina nisam znao da su neke stvari pogrešne, koje danas znam. Pre godinu dana, iskreno, pre godinu dana nisam znao da su određene stvari pogrešne koje sam sada otkrio da su loše. Dakle, imam napredak u životu zato što vidim određene stvari od kojih treba da se oslobađam! Većinom su to tajne stvari, stvari koje niko od ljudi ne zna. Ja ovde ne govorim o javnim gresima koji se vide na početku našeg hrišćanskog života, nego sitne, sitne stvari koje ne uradimo onako kako bi Isus uradio. Nadam se da i vi otkrivate te stvari u vašem životu! Naš život treba da bude kontinualno očišćavanje sve dok Isus ne dođe ponovo!
Danas skoro nigde nećete čuti ovakvu poruku! Zato su mnogi Hrišćani poraženi u grehu, ne vide jasno i odstupaju od Boga. Starešine takođe odstupaju od Boga i čine mnoge loše stvari zato što ne žive u kontinualnom pokajanju! I ja želim da kažem svima vama: hodajte tom stazom kontinualnog pokajanja od danas.
Hajde da pognemo svoje glave pred Bogom. Vi ste primili ovu poruku samo u vaše umove, ali da li je ona potonula u vaše srce, da li ste videli Isusa koji govori crkvama: “Pokajte se” ili ne, ja ne znam! Ali, ako ste to videli, to će promenuti vaš život.
Ponizite se, ne brinite se ako vas je neko javno opomenuo. Da li je vaše poniženje ozbiljnije nego greh? Kako poniženje može biti lošije nego greh? Apsolutno nikako! Zašto onda brineš zbog toga što si bio ponižen, a ne brineš za greh? Nije ni čudno što nikako da se oslobodiš od greha! Reci: “Gospode, ponizi me svugde. Nije me briga, samo želim da budem slobodan od greha u mom životu! Želim da se obratim Tebi! Želim da Te vidim jasnije, Gospode Isuse. Pomozi mi”.
Ja verujem da će nam Gospod pomoći zato što On mrzi greh! On će sigurno pomoći i tebi ako vidi da i ti takođe mrziš greh!
Molitva
Nebeski Oče, pomozi nam da hodamo u svetlu i da dobijamo svetlo u vezi sebe! Znamo da ćeš nas očistiti u Krvi Isusovoj i da ćeš nas svaki dan činiti bar malo sličnijima Isusu! Hvala ti Oče u ime Isusovo. Amin.