Milenko Isakov
(Jeremija 3:15)
Bog nije Bog nereda i bune! On je ustanovio principe i pravila po kojima društvo može besprekorno da funkcioniše. Bog je odredio ljude koji će biti vođe velikih nacija i država. Ne postoji državna vlast na svetu koja nije od Boga postavljena (Rim.13:1). „Višnji vlada ljudskim carstvom i daje ga kome hoće…“ (Danilo 4:17). Dakle, Bog je ustanovio autoritete u svakoj sferi života ljudi. Roditelji su autoritet deci, učitelji i profesori đacima, poslodavci radnicima, starešine crkvi. Bog želi da poštujemo osobe koje imaju ulogu autoriteta u našem životu. Sa druge strane, svesni smo da ljudi kojima je Bog dao autoritet nisu savršeni. Oni takođe mnogo pogrešuju.
Svi ljudi koji su otkupljeni Hristovom krvlju i čija tela su postala hram Božijeg Svetog Duha više nisu svoji (1.Kor.6:19). Njihov vrhovni autoritet jeste njihov Iskupitelj – sâm Bog! U isto vreme, iskusili smo da se mnogo puta zahtevi privremenih zemaljskih autoriteta ne uklapaju u volju vrhovnog Autoriteta našeg života. Takvo iskustvo su imali Petar i apostoli. Religiozni vrh tadašnjeg vremena (poglavar sveštenički, vojvoda i ostali glavari) je zahtevao da apostoli prestanu da uče u Hristovo ime. Oni su, međutim, odgovorili: „Više se treba pokoravati Bogu nego ljudima“ (Dela 5:29). Dakle, Hrišćani se prvenstveno pokoravaju Bogu, a zatim i zemaljskim autoritetima. Međutim, u slučajevima kada se zahtevi zemaljskih autoriteta suprote volji Božijoj, mi se ne možemo pokoravati ljudima. Tako su radili prvi Hristovi sledbenici.
Danas je nepoštovanje autoriteta veoma prisutno u svim sferama. Deca ne poštuju roditelje, đaci učitelje i profesore, radnici poslodavce i crkva starešine! Sotona se prvi pobunio protiv vrhovnog Božijeg autoriteta i on je taj koji rasplamsava duh buntovništva među ljudima. Međutim, sada ćemo videti da je slepa poslušnost određenim autoritetima takođe opasna stvar.
Kada posmatramo sferu autoriteta u crkvi, da li znate da isto koliko je opasno ne pokoravati se instinskim duhovnim autoritetima, toliko je opasno pokoravati se lažnim duhovnim autoritetima? Božija reč je puna primera kada su velike skupine ljudi bile zavedene zbog pogrešnog stava njihovog vođe. Sâm Gospod Isus je rekao da su religiozne vođe njegovog vremena bile slepe. Fariseji su bili duhovni slepci! Zamislite kako su tragičan kraj imali svi ljudi koji su im se slepo pokoravali!
Ako dva slepca počnu da hodaju uskom ulicom koja sa obe strane ima jarak, da li znate gde će oni ubrzo završiti? Isus je iskoristio upravo takvu ilustraciju da bi nas upozorio da ne budemo slepi poslušnici slepih vođa! On je rekao: „…slepac ako slepca vodi, oba će u jamu pasti.“ (Matej 15:14). Dopusti mi da te upozorim, brate i sestro, nemoj biti slep poslušnik slepih duhovnih autoriteta!
Kada se posle Solomuna podelilo Izrailjevo carstvo, Jerovoam je dobio deset plemena (severno carstvo – Izrailj), a Rovoam dva (južno carstvo – Juda). Jerovoam se plašio da se carstvo ne povrati Davidovom domu i zato je načinio dva zlatna teleta koja je postavio u Vetilju i Danu, kako bi sprečio da deset plemena ide u hram u Jerusalim. Jerovoam je uspostavio sasvim izopačen sistem službe lažnim bogovima (1.Car.12:26-33). To je učinio da bi sačuvao ljude pod svojim autoritetom. Da li primećujemo da je to tipična karakteristika autoriteta koji nije od Boga? Takav pastir će svesno pribegavati kršenju Božije reči samo da bi očuvao svoju “vlast”. Jerovoamove odluke su bile toliko mrske Gospodu da je odlučio da istrebi njegov dom (1.Car.14:10). Međutim, nije samo u tome tragedija njegovih odluka. Svi naredni carevi Izrailja nastavili su da hodaju u njegovim gresima. Jerovoam je odbio Izrailjce od Gospoda i naveo ih na veliki greh! (2.Car.17:21,22).
Da li vidimo kolika sila leži u lažnom autoritetu? Nerazumni pastiri uvek biraju svoj put i svoju korist! (Isaija 56:11). Identitet lažnog pastira se prepoznaje po nedostatku njegove želje da traži Gospoda! To postaje uzrok njegove unutrašnje nesreće i raspršavanja njegovog stada (Jeremija 10:21). Mnogi pastiri su pokvarili Božiji vinograd (Jer.12:10). Mnogi lažni pastiri potiru i razmeću stado Gospodnje (Jer.23:1). Iz tog razloga Božiji narod postaje izgubljen narod, jer su ga njegovi pastiri zaveli! (Jer.50:6). Vidiš li, dragi prijatelju, kako je opasno biti pod autoritetom lažnih pastira?
Gospod Isus je pravi Pastir ljudske duše! On je toliko želeo dobro svojim ovcama da je sebe žrtvovao za njih i Bog je obećao svom narodu pastire po svom srcu koji će nas pasti znanjem i razumom. Pravi pastiri imaju razum Hristov i dobro poznanje Gospoda! Pravi pastir toliko voli stado da je spreman da svoj život položi za njih (Jovan 10:11). Pravi pastir se brine za duhovno stanje ovaca. Pravi pastir se moli za ovce. Pravi pastir traži izgubljene ovce, dovodi natrag odagnane, zavija ranjene, krepi bolesne… Pravi pastir nas vodi na zelene paše duhovne hrane Božije Reči. Vodi nas na tihu vodu! Oporavlja našu dušu. Pravi pastir dragovoljno nadgleda stado. On ne smatra sebe vladarem tog naroda, već se trudi da bude ugled stadu. On to radi iz dobrog srca, a ne radi nekog svojeg dobitka.
Da li se staramo za dragocene duše? Upućujemo li ovce na tu pašu i vodu? Braćo i sestre, imamo li pastirsko srce?
Nebeski Oče, hvala Ti za Pastira i vladiku naših duša! Hvala ti za sve udove koji imaju pastirsko srce. Sačuvaj nas od lažnih pastira. Pomozi nam da uvek tražimo dobrobit Tvog stada, a ne svoju korist! U Hristovo ime, amin!