Obeležja kultizma (1)

Ovo je rekao apostol Pavle starešinama iz Efesa sa kojima je proveo pune tri godine učeći ih i propovedajući Hristovo Evanđelje. On je znao da će nakon njegovog odlaska iz Efesa doći ljudi sasvim izopačenog duhovnog kalibra koji će imati prirodu vuka i čiji cilj neće biti da brinu o duhovnom stanju vernika, nego da ih bespoštedno iskoriste za svoju ličnu promociju i korist. Danas u svetu postoji mnoštvo takvih vernika i različitih izvrnutih nauka koje nemaju temelj u Pismu, niti su u skladu sa učenjem našeg Gospoda Isusa Hrista i njegovih apostola. Ipak, mnogi vernici slede ta učenja zato što misle da su istinita. Đavo je lukav neprijatelj. On neće servirati nauku koja očigledno odudara od nauke našeg Gospoda i apostola. Naprotiv, falsifikati se uvek prave tako što izgledaju gotovo identični originalu!

Danas želim da pogledamo dva obeležja kultizma. Biti kultističan znači imati opsesivnu posvećenost i duboko strahopoštovanje prema bilo kojoj osobi ili nauci pored Gospoda Isusa Hrista. Današnji hrišćanski svet je pun različitih kultova i Gospod Isus želi da nas sačuva u čistoj i iskrenoj posvećenosti samo Njemu!

U nastavku ću citirati jednog brata: “Biti kultističan znači biti posvećen osobi ili doktrini pored Gospoda Isusa Hrista. To znači napraviti senice za ‘Iliju’ i ‘Mojsija’ zajedno sa senicom za Gospoda. To uvek donosi oblak koji sakriva Božiju prisutnost. Božija volja je da naši životi budu usredsređeni SAMO U ISUSU (Mat.17:1-8).

U poslednjim danima videće se porast kultova u hrišćanstvu. Mnogi će pasti na udaru toga, jer će obožavati Gospodnje poslanike umesto da imaju blizak lični odnos sa Hristom Glavom. Da bismo bili spašeni od ove opasnosti, dobro je da znamo neka obeležja kultizma da bismo mogli biti na oprezu protiv toga u svakom trenutku. Ne treba da sudimo druge da li su kultistični ili ne, ali možemo proveriti sebe.

Postoji razlika između toga kada je neko deo kulta ili kada je neko kultističan. Moguće je da budete u crkvi gde su sve doktrine u osnovi biblijske i gde su sve vođe pobožni ljudi, a da ipak budete kultistični u svojim stavovima prema svom vođi, vašoj grupi i prema drugim vernicima u drugim crkvama. Kultizam se vidi ne samo u pogrešnoj doktrini, nego i u pogrešnim stavovima. Oni koji su ispravni u svojim doktrinama i ispravni u svom životu često su nesvesni kultizma koji može postojati u njihovim stavovima.

Primarni znak kulta je da ima vođu (obično osnivač grupe) koji je toliko visoko poštovan da se njegov život smatra savršenim i njegova učenja jednaka Božijoj Reči. Sveti Duh je nazvao Jevreje iz Verije “plemenitima”, jer su svakodnevno istraživali Pismo da bi proverili da li je Pavlovo učenje po Pismu. Pavle je bio veliki apostol, ali čak i njegovo učenje je bilo potrebno da se proveri Pismom, da bi se videla podudarnost (Dela 17:11). Biblija kaže da čak i kada proroci govore na sastanku potrebno je da “drugi rasuđuju” (1.Kor.14:29). Šta moraju drugi da rasuđuju? Upravo ono o čemu su Verijanci rasuđivali – da li se to što govore proroci zasniva na Božijoj Reči ili ne. To je najveća zaštita od kultizma.

Međutim, kultistični vernici toliko poštuju svog vođu da prihvataju sve što on uči bez provere da li to ima dobru biblijsku osnovu. Oni nisu plemenito orijentisani kao Verijanci. U kultističkoj grupi nakon smrti osnivača obično naslednik preuzima vođstvo koji se tada priznaje kao vođa grupe. Od svih članova grupe se očekuje da priznaju svog trenutnog vođu kao najvećeg od svih živih Božijih ljudi. Rezultat takvog stava dovodi do bespogovorne pokornosti autoritetu i učenju takvog vođe. Njegov autoritet nad svim članovima grupe je apsolutan poput Papinog autoriteta i njegova reč je zakon. U mnogim kultističnim grupama, ukoliko vođa ima sina, on se postepeno obučava da preuzme odgovornost vođe u grupi. Svi članovi grupe tada postepeno počinju da poštuju sina kao što su poštovali oca.

Drugi znak kultizma je da pored Biblije ima knjigu (čiji autor je obično vođa grupe), koja se za sve praktične svrhe smatra nepogrešivom poput sâme Biblije. Mnoge kultističke grupe možda poriču da toliko vrednuju pisanja njihovog osnivača, međutim, njihov stav prema toj jednoj knjizi ukazuje da je oni izjednačuju sa Biblijom. Njihova dela govore glasnije od njihovih reči.

U ranim fazama formiranja kultističke grupe možda je postojalo mnogo iskrenosti i stvarne posvećenosti Gospodu. U nekim slučajevima sâm osnivač je mogao biti pobožan čovek, ali obično kasnije u nekom trenutku sledbenici osnivača su kodifikovali njegova pisanja i učenje u organizovani sistem doktrine kojoj je počeo da se daje jednak autoritet kao sâmoj Bibliji.

Lična mišljenja osnivača na taj način postaju Božija reč za njegove sledbenike. Ako je osnivač pobožan čovek, on nikada neće dozvoliti da se tako nešto dogodi za vreme njegovog života. Međutim, ako osnivač nije čovek Božiji, on će tokom svog života tvrditi da u njegovim govorima postoji Božanski autoritet. Članovi kultističke grupe će čitati i ponovo čitati i ponovo čitati knjigu koju je napisao osnivač. Mnogi od njih će nositi tu knjigu sa sobom gde god da putuju, citiraće iz nje čak i na njihovim sastancima, sa istom autoritetom kojim citiraju iz Biblije. Ako ta knjiga tumači bilo koji stih ili objašnjava bilo koju doktrinu na određen način, onda je to jedino moguće shvatanje koje se očekuje da članovi grupe imaju po pitanju tog stiha i te doktrine. Konstantno čitanje takve knjige ispira kultističan um vernika, tako da on postepeno počinje da tumači Reč Božiju samo onako kako se ona tumači U KNJIZI.

Dakle, zbog automatizovanja njegovog uma, on postaje nesposoban da primi bilo kakvo sveže svetlo od Duha po pitanju mnogih delova Svetog Pisma – jer svaki put kada čita te delove, on je već doneo odluku o tome šta oni znače. Tako je njegov um zauvek postao isprogramiran i van domašaja Duha. Ovo je slično postupanju rimokatoličkih sveštenika koji uče svoje sledbenike da Biblija treba da se tumači samo onako kako je rimokatolički teolozi tumače. Ljudi će tako biti odvraćani od ispitivanja ispravnosti doktrine grupe ili učenja vođe.”

U sledeće dve poruke pogledaćemo još nekoliko obeležja kultizma. Neka naša srca ne budu odvraćena od čiste i iskrene predanosti našem jedinom ženiku duše, Gospodu Isusu Hristu! Amin.