Ne zaboravljati dobra koja nam je Bog učinio

Pre dve sedmice smo razmišljali o tome kako Bog želi da u ovoj godini živimo sa mnogo više zahvalnosti. Apostol Pavle je pisao da će poslednji dani biti karakteristični po tome što će ljudi postati nezahvalni (2.Tim.3:2). Ovde ne mislimo samo na bezbožne ljude, nego na ljude koji imaju formu pobožnosti, dolaze iz sedmice u sedmicu u zajednicu, ali nemaju unutrašnju silu Božijeg Duha.

Svima nama je jako lako da budemo nezahvalni. Grešna priroda koju smo nasledili od Adama nas svakodnevno podseća da budemo nezahvalni, naročito u situacijama kada vidimo ljude oko sebe čiji život nam se čini lepši i lakši od našeg. Nezahvalnost nas lako obuzme kada osećamo da dobijamo manje nego što ‘zaslužujemo’ i kada jednostavno ne vidimo koliko nam Bog daje i kada ne cenimo Njegove darove.

Sa druge strane, Sveti Duh nas podstiče na zahvalnost. Međutim, On nam neće namećati zahvalnost, već će sarađivati sa nama i pomagati nam u skladu sa našim traženjem Boga, našom gladi i žeđi za Bogom i našom verom u Njegova obećanja i Njegovu Reč i silu! Jedan način da dozvolimo Duhu Svetom da proizvodi u nama zahvalnost jeste da se podsećamo i razmišljamo o dobrima koja nam je Bog učinio.

Mi živimo u svetu gde se svakodnevno dešavaju loše stvari i razna zla. Sâm Gospod Isus je rekao da svaki dan nosi sa sobom dovoljno zla (Matej 6:34). Svakodnevne vesti koje se serviraju ljudima preko TV-a, radija ili interneta sadrže mnoštvo informacija o zlim delima koje ljudi čine jedni drugima. Mi lično smo takođe doživljavali ili doživljavamo da nas drugi ljudi loše tretiraju i to jako lako pamtimo. Možda su nam drugi ljudi učinili neku nepravdu, povredili nas ili zakinuli. Iako se uopšte nismo trudili, mi smo to jako dobro zapamtili. Đavo želi stalno da nam vraća te uspomene, da nas uznemirava i muči, da nas podstiče na nepraštanje, gorčinu i vraćanje zla za zlo. U isto vreme, Bog takođe ima plan za nas u svemu tome. On želi da nas duhovno ojača i da nas učini sličnijima Hristu. On želi da naučimo da praštamo, da pretrpimo nepravdu, da volimo ljude, da se ne osvećujemo itd…

Uvodni stih kaže da blagosiljamo Boga i da ne zaboravljamo nijednog dobra što nam je učinio. Da nešto ne bismo zaboravljali, potrebno je da se sećamo toga i da razmišljamo o tome. Puno naših misli i razmišljanja je čisto gubljenje vremena i žalost Bogu. Bog nas je darovao sposobnošću da mislimo i razmišljamo o onome što će biti Njemu ugodno. Psalmista se molio da reči njegovih usta i misli njegovog srca budu ugodne Bogu (Ps.19:14). Misli koje su ugodne Bogu jesu misli o dobrima koje nam je Bog učinio.

Najveće dobro koje nam je Bog učinio jeste dar Isusa Hrista (Jovan 3:16). Bog nas je toliko voleo da je dao svoga Sina za nas. Ne zaboravljaj, dragi brate i sestro, to najveće dobro koje je darovano nama grešnicima – žrtvu Isusa Hrista, Božijeg sina. Svakodnevno razmišljanje o tome šta je Bog učinio za nas kada je dao Isusa Hrista proizvodiće u nama zahvalnost!

Dalje, budimo zahvalni za roditelje i okolnosti pod kojima smo odgajani. Budimo zahvalni i razmišljajmo o dobroti Božijoj koja nam je ukazivana od detinjstva do današnjeg dana. Bog nas je veoma blagoslovio. Pravilno funkcionisanje bilo kojeg uda našeg tela je čisti Božiji fenomen. Mogli smo biti rođeni kao hendikepirana deca, a ipak Bog nas je nezasluženo blagoslovio zdravljem. Mogli smo u toku dosadašnjeg života ostati invalidi za ceo život. Bog nas je sačuvao. Mogli smo odrastati na ulici kao mnoga deca, a Bog nam je dao roditelje koji su brinuli za nas. Mogli smo ostati neobrazovani kao mnogi ljudi širom sveta, ali Bog nam je kroz roditelje obezbedio dobro obrazovanje.

Bog je koristio mnoge ljude da nam prenose poruku Evanđelja. Mnogi su se molili da dođemo Bogu i da Ga upoznamo. Bog je koristio mnoge ljude da nas usreće u svakodnevnom životu. Možda su nas posetili kada smo bili bolesni. Možda su nas ohrabrili porukom koju su poslali. Možda su nam kupili poklon kada to nismo očekivali. Možda su saosećali sa nama i brinuli se za nas kada smo bili u nekoj nevolji.

Bog nam je dao posao koji danas mnogi nemaju. Bog nam daje mesečnu platu koju mnogi nemaju. Bog nam daje udoban i topao stan ili kuću u kojoj živimo, dok mnogi žive i spavaju na ulici u hladnoći. Bog nam je dao bračnog druga, dok drugi to isto žele i nemaju. Bog nam je dao decu koju takođe mnogi žarko žele, a ipak nemaju. Bog nam je dao živu decu. Mnogi su dobili mrtvo dete. Bog nam je dao zdravu decu. Mnogi su dobili bolesnu i za ceo život hendikepiranu decu. Bog nam je dao rodbinu, prijatelje, braću i sestre. Bog nam je dao zajednicu braće i sestara. Bog nam je dao zrelu, duhovnu braću i sestre koji su nam pomogli da bolje upoznamo Boga i Njegovu istinu.

Blagosiljajmo Gospoda za Njegovu ljubav koju smo iskusili kroz braću i sestre koje nas vole, mole se za nas, čine nam mnogo dobra. Budimo zahvalni jedni za druge i ne zaboravljajmo dobra koja su nam drugi ljudi učinili.

Činimo ono što će usrećiti i blagosloviti druge. Amin.