Zac Poonen
Danas želim da razmišljamo o jednoj od najvećih postojećih misterija koju ljudi naporno pokušavaju da shvate. To je misterija o zlu. Kako je zlo nastalo u svetu koji je stvorio savršeno dobar Bog pun mudrosti. Zašto je Bog dozvolio da zlo postoji i da se tako mnogo širi? Zašto je zlo prisutno u svim krajevima sveta? Zašto ima toliko mnogo bolesti, siromaštva, tuge? Zar Bog nije zainteresovan za sreću?
Postoji odgovor na to pitanje zašto je Bog dozvolio da zlo postoji. Je li to zbog toga što Bog ne može da kontroliše zlo? Vrlo često nalazimo ljude koji pate na mnogo načina u različitim krajevima sveta. Čak i naša srca su neraspoložena. Šta je sa Bogom koji je pun saosećanja?
Pre nego što nastavimo trebamo razumeti da naše ljudsko razumevanje ne može istinski objasniti kakav je Bog, kao što pas ne može razumeti ljudsko biće jer je čovek viši u nivou stvaranja od psa. Na isti način mi ne možemo razumeti Boga. Ako pas želi razumeti ljudsko biće, čovek nekako mora da objasni samoga sebe i da nauči psa nekim naredbama. Ako bi koristili svoj razum da bismo razumeli Boga, to bi bilo jednako neozbiljno kao kada bi pas pokušao da razume ljudsko biće. To nije moguće. Moramo dozvoliti Bogu da nam se objavi. To je ono što čitamo u Bibliji. Bog nam se otkrio kroz Bibliju. U Bibliji čitamo o Bogu koji je zainteresovan za ličan odnos sa svakim ljudskim bićem na licu zemaljskom. On je snažno i duboko zainteresovan za svaku pojedinu stvar u našim životima.
Bog je pun mudrosti. On je svemoćan, svesilan. On zna sve. On zna budućnost i ima potpunu kontrolu nad celim univerzumom. Ne samo nad ovom zemljom, nego i nad celim svemirom i milionima zvezda. On je beskonačno čist. Mi ne možemo shvatiti Njegovu čistotu. On beskonačno voli. Pun je ljubavi, pun dobrote. Božija ljubav je u potpunosti nesebična. Ljubav koju vidimo na svetu je vrlo često sebična ljubav, ali ne i Božija ljubav. Njegova ljubav je potpuno nesebična. Još od samog početka, od trenutka kada je stvorio čoveka, Bog je želeo da podeli svoju radost i sreću sa ostalima, sa nama. Zapravo, zato je i stvorio živa stvorenja. Pre nego što je stvorio čoveka i ljudsku rasu, čitamo u Bibliji da je Bog stvorio milione anđela. Svrha toga bila je da bi mogao podeliti svoju sreću i svoju slavu sa svima njima. To je bilo davno pre nego što je stvorio nas, ljudska bića.
Međutim, kada je Bog stvarao anđele, stvorio ih je sa slobodnom voljom, dok u slučaju zvezda i planeta ne postoji slobodna volja. Planete se, na primer, okreću oko Sunca u savršeno preciznom vremenu. Nikad se ne uspavaju, i to rade vekovima. Nikad nisu prekršili zakon koji je Bog načinio za njih. Svaka zvezda i sazvežđe kreće se u orbiti koju je Bog osmislio. Zemlja se okreće oko svoje ose u savršenom vremenskom razdoblju, u savršenoj poslušnosti Božjim zapovestima koje su joj date vekovima ranije.
Ali, kada su u pitanju anđeli i kada je u pitanju ljudska rasa, Bog nas je stvorio sa slobodnom voljom. Drugim rečima, Bog je stvorio anđele i ljudska bića sa slobodom, sa slobodom da izaberemo da li želimo da poslušamo Boga ili ne. Imamo izbor da li ćemo Ga poslušati ili ne, za razliku od planeta i zvezda, biljaka. Drveće i biljke koje vidimo, to raste poslušno zakonima prirode koje im je Bog usadio. Biljni svet nema slobodu izbora. Zato zvezda nikada ne može postati zla. Planeta nikada ne može postati zla. Drvo ili biljka nikada ne mogu postati zli. Zašto ne mogu postati zli? Zato što nemaju slobodu izbora! I to drveće i biljke nam može učiniti dosta dobra, jer ih je Bog stvorio tako, ali ne mogu učiniti dobro od slobodnog izbora. Planeta ne može učiniti ništa dobro na svoju ruku, a ni zvezda ni drvo. Ono raste zbog određenih zakona prirode koji su usađeni u njega i nema izbora. Tako možemo reći da takva vrsta Božijih stvorenja koja nemaju izbora (ta stvoranja kao što su zvezde, planete i drveće) ne može učiniti ni dobro ni zlo. Oni liče na kompjuterizovanog robota u kući. Možete ga programirati da podigne vaše papuče i da uradi mnoge stvari, da vam donese novine, a verovatno i da napravi kafu, i možete ga isprogramirati za mnoge, mnoge druge stvari. Ali robot neće imati nikakva osećanja. On nikada neće odbiti da vas posluša. Ako ga ispravno programirate, učiniće sve što ste želeli da učini.
Bog je mogao stvoriti čoveka tako da nikada ne učini ništa pogrešno. Mi bi automatski, slepo i nemo poslušali Boga u svemu. Ali, Bog nikada nije poželeo takvu rasu ljudi. Oni nikada ne bi mogli biti Njegova deca. Roboti ne mogu postati naša deca, iako su poslušni. Svaki otac bi rekao: “Ja bih radije imao svog nevaljalog i neposlušnog sina, nego poslušnog robota.” Tako je i kod Boga. Znate li zašto se ljudi koji su očevi tako osećaju? Znate li zašto roboti i mašine ne donose radost parovima bez dece? Zato što smo načinjeni po svetlosti Božijoj. Imamo nešto od Božije prirode u nama. Mi želimo decu. Bračni parovi žude da imaju decu. Nisu srećni sa mašinama. Nisu srećni čak ni sa savršeno poslušnim mašinama. Oni žele decu. I tu vidimo Božje srce. Bog je takođe zainteresovan za decu. A opet, kada razmišljamo o deci, ona mogu postati neposlušna i mogu doneti dosta tuge našem srcu. Po tome razumemo zašto je Bog stvorio anđele i ljudska bića sa slobodnom voljom, a ne kao što je stvorio zvezde i planete. To je prva stvar koju trebamo da shvatimo.
Prva neophodna stvar koju neka osoba treba da poseduje da bi bila moralno biće jeste slobodna volja. Ako nemamo slobodnu volju ne možemo postati moralna bića. Drugi neophodan sastojak jeste savest, nešto u nama što nam govori šta je ispravno, a šta pogrešno. Kada pogledamo ptice i životinje, one takođe imaju slobodnu volju. One su bolje od drveća i zvezda u smislu da mogu da izaberu da vas poslušaju ili ne, ali još uvek nisu moralna bića. Nemaju osećaj moralnosti, ni pas, niti ptica, ni lav. Ptice i životinje nemaju savest, iako imaju slobodnu volju. Znači, postoje dve potrebne stvari i to je upravo ono što vidimo u nama. Mi imamo slobodnu volju, a imamo i savest. Iz tog razloga, ptice i životinje nikada ne mogu postati grešne ili svete. Pošto nemaju savest, ne mogu postati deca Božija. Pas ne može postati dete Božije jer nema savest. Kroz vreme možemo izdresirati psa i naučiti ga da nešto treba da radili ili da nešto ne sme da radi, ali to nije zbog usađene savesti. To je spoljašnji trening, nešto poput ’dresiranja’ kompjutera. To je kao kada putem programiranja naučiš kompjuter da radi ili ne radi određene stvari. Na isti način psi to nauče i rade.
Međutim, kada posmatramo ljudsku rasu, mi imamo savest. Pre nego što smo bili stvoreni, kao što sam rekao, Bog je stvorio sve anđele. Stvorio je milione anđela i dao im je slobodnu volju. Među anđelima je bio jedan vođa. Njegovo ime je Lucifer. Biblija kaže u knjizi Jezekilje 28:12-15 da je on bio savršen, mudar, lep i da mu je dat visok položaj. I on je postepeno počeo da zadobija loše ambicije u svom umu. Kako se to desilo? Zato što je imao slobodnu volju. I tu je nastalo prvo zlo u ovom univerzumu. Luciferove misli su bile zle, bile su ponosne, buntovničke misli – misli nezadovoljstva zbog mnogo toga što je Bog odredio za njega. Pre toga univerzum je bio savršeno čist, ali tada je zlo podiglo svoju glavu u srcu osobe koju je Bog stvorio i tako je zlo došlo na svet.
Na samom početku, zlo koje je bilo u srcu Lucifera, poglavara anđela, nije se nikako pokazalo od spolja. Znate, zlo uvek počinje u srcu. Čak i ubistvo je prvo isplanirano u čovekovom srcu, pa iz srca prelazi spolja u delo. Tako je bilo i sa Luciferom. Međutim, čim se ono pojavilo u njegovom srcu, Bog je to video. Bog vidi srce osobe i Bog je izagnao Lucifera iz svoje prisutnosti. Tu možemo naučiti kako Bog mrzi zlo. Ipak, kada je Bog stvarao moralno biće morao je da pokloni tom moralnom biću slobodnu volju. Upravo tu, prijatelju, jeste počelo zlo.
Želim da nastavimo sa razmatranjem ove teme, jer postoji rešenje koje je Bog spremio kroz Isusa Hrista i želim da razmišljamo o tome malo detaljnije u narednim proučavanjima. Ali u ovom momentu zapamtimo za danas ovo: zlo nije izvan Božije kontrole. Bog je znao da zlo dolazi i dozvolio ga je, prihvatio ga je i osigurao je rešenje za to. To rešenje je Isus Hristos.