Mržnja

Zac Poonen

Danas želimo da još malo razmišljamo o najopasnijoj stvari u našem životu koja nas uništava – o grehu. Greh nas mnogo više uništava nego bolest. Mi smo to malo razgledali u poslednjih nekoliko proučavanja, ali danas to želimo pogledati još malo dublje.

Danas želimo da razgledamo još jedan greh o kojem je Isus govorio, koga ljudi u svetu, a čak i mnogi vernici, ne smatraju grehom. U naša tri poslednja proučavanja, ako ih se sećate, razgledali smo grehe koje je Isus najviše mrzio. Videli smo tri greha: licemerje, ponos i sebičnost. E sada, u svetu licemerje se ne mrzi. Ponos se ne mrzi. Sebičnost se ne mrzi. Svi pretpostavljaju ovako: „Dobro, nije tako strašno ako se čovek pretvara, ako je ponosan ili sebičan. Svi su takvi.“ – Dakle, ako držiš deset zapovesti, spoljašnji dobar život, ti si uredu!

Nažalost, mnogi vernici isto tako misle. Zato su životi mnogih vernika samo spoljašno izgledni! Ne postoji ništa unutra. Oni su izbavljeni samo od spoljašnjih greha – od greha od kojih su mogli biti oslobođeni čak i ljudi koji su bili pod zakonom, pre nego što je Isus došao. Ljudi pod zakonom su bili oslobođeni od greha ubistva i preljube zahvaljujući zakonu, deset zapovesti, ali nisu mogli biti oslobođeni od unutrašnjih greha – stvarno ozbiljnih greha koji nas uništavaju.

Tada na prvoj stranici Novog Zaveta čitamo U Mateju 1:21 da Isus znači „Spasitelj“- osoba koja će te osloboditi od tvojih greha. I kao što sam rekao ranije, ako ne razumeš šta je greh, nikada nećeš razumeti od čega je Isus došao da nas izbavi. On je došao da nas oslobodi od greha, ali šta je greh? Sada vidimo malo jasnije da je greh pretvarati se – biti licemer. On je došao da nas oslobodi od toga. Greh je ponos. Isus je došao da nas oslobodi od svake vrste ponosa – fizičkog ponosa, duhovnog ponosa, intelektualnog ponosa. On je došao da nas oslobodi od sebičnosti – od toga da mislimo samo na sebe.

I danas želim da govorim o mržnji. E sada, mnogi ljudi misle da mržnja nije greh. Novi Zavet kaže da onaj koji mrzi svog brata jeste ubica. Mrziti je toliko strašno koliko i ubistvo – 1.Jovanova 3:15. Ako mrziš osobu, to je ekvivalentno ubistvu te osobe. Možda nemaš priliku da ubiješ tu osobu. Možda se bojiš da ćeš biti uhvaćen ako ubiješ tu osobu. Ne bi imao ništa protiv ako bi neko drugi ubio tu osobu ili ako bi se toj osobi desila neka nesreća. Na taj način saznaješ da li mrziš osobu.

Ponekad možemo kazati: „Ja stvarno ne mrzim nikoga“, ali samo se upitaj. Neko ko je uvredio tebe ili nekoga iz tvoje porodice – možda neki rođak koji te je prevario, možda neko ko ti je naneo stvarno veliku nepravdu. Možda neko ko je pokvario tvoju reputaciju ili te je ponizio na poslu. Možda tvoj šef ili gazda, ili neko ko to je uvredio, i ti kažeš: „Da, oprostio sam mu“, ali kada čuješ da mu se desila neka nesreća, da li se pomalo obraduješ? Ako se obraduješ, znate šta to pokazuje? To pokazuje da ga stvarno mrziš, zato što se nikada ne bi obradovao da se nesreća desi tvom sinu ili ćerki – nekome koga voliš. Ne možeš biti srećan kada nesreća ili udes naiđe na nekoga koga voliš. Zašto si radostan kada se to desi toj osobi za koju kažeš da si joj oprostio? Ne, to stvarno dokazuje da je mrziš!

Ili to se može desiti i na drugi način. Kada čuješ da se nešto dobro desi tom čoveku – da je postao blagosloven na neki način, da je uznapredovao na poslu, ili mu se dogodilo nešto odlično, a ti se pomalo rastužiš, šta to pokazuje? To takođe pokazuje da stvarno mrziš tu osobu! Da li bi se rastužio ako bi se nešto dobro desilo tvom sinu ili ćerki? Ako bi tvoj sin bio najbolji u razredu, da li bi se rastužio zbog toga? Bio bi tužan ako bi neko drugi bio prvi u razredu tvog sina.

Vidite, kada se rastužimo zbog blagoslova ili dobre sreće ili neke radosti koja dođe drugoj osobi, to pokazuje da stvarno ne voliš tu osobu. Ti je mrziš! Dakle, vidite da je mržnja prilično duboko ukopana u našem srcu i mi varamo sami sebe govoreći da je nemamo. Kažeš da nemaš gorčinu prema određenoj osobi, ali test je sledeći: da li si srećan ako joj se desi nešto loše? Da li se rastužiš ako joj se desi nešto dobro? Ako da, onda imaš gorčinu i treba da se suočiš sa tim.

To je kao skenirani dokument koji Biblija daje u vezi tvog srca. Znate, sada u bolnicama koriste skener da bi dobili predstavu šta se nalazi unutar vašeg tela, što ne može inače da se vidi. Kada doktor pogleda skenirani dokument, on kaže: „Slušaj, nešto nije uredu sa tobom. Postoji tumor ovde. Imaš rak ovde.“ Da li onda kažeš: „Dobro, pa osećam se dobro. Ne osećam da nešto nije uredu.“ Možda ti to ne osećaš, ali tu je skenirani dokumet koji pokazuje da postoji tumor i bolje je da ga odstraniš, bez obzira da li se osećaš dobro ili ne, inače će te ubiti.

I sada želim da vam kažem da je ovo skener stanja vašeg srca. Kada si radostan zbog toga što je neko doživeo nesreću, skener kaže da imaš tumor! Bolje ga odstrani. Taj tumor se naziva gorčina ili stav nepraštanja. Sve te stvari su deca mržnje. Mržnja ima mnogo dece: gorčina, zavist, gnjev i stav nepraštanja…sve su to deca koja dolaze od majke koja sa naziva mržnja. Manifestacija je, kao što sam rekao, da si srećan kada se drugome desi nešto loše, ili se rastužiš pošto se drugome desi nešto dobro. I mi morami biti osetljivi. Isus je došao da nas oslobodi od toga.

Vidite, Bog je ljubav! Biblija to iznova i iznova govori! Ako je Bog ljubav, recite mi koji je odgovor na sledeće pitanje: Šta je Sotona? Čak i malo dete može da odgovori na to pitanje. Šta je suprotno od ljubavi? Mržnja! Ako je Bog pun ljubavi, čega je Sotona pun? Mržnje! Dakle, kada imaš mržnju u svom srcu (a kako znaš da je imaš? Dobro, ta deca su se rodila kroz tebe: gorčina, zavist, stav nepraštanja), šta to dokazuje? To dokazuje da si u zajednici sa Sotonom, bez obzira da li ti to znaš ili ne! I te stvari su toliko duboko ukopane u nama da je nemoguće da budemo izbavljeni od toga sve dok nas Isus ne spase!

Da li znate da je spasenje od mržnje nemoguće? Vi možete kontrolisati svoj gnjev. Vi možete kontrolisati svoju gorčinu i čuvati je unutar sebe, ali to je kao kada imate tvrdu stolicu. Imate svu tu prljavštinu iznutra, ali to ne znači da ste čisti. Kakva je korist čuvati gnjev unutra, a nebiti očišćen, ili čuvati zavist unutra i reći: „Dobro, nisam je pokazao od spolja“? Ona je još uvek unutra! Ako je bolest unutra, čak ako i nema spoljašnjih simptoma, ona će te ipak ubiti!

A ko zna da li je to unutar tebe ili nije? Ti sâm! Niko drugi ne mora znati da li je unutra ili nije, ali ti znaš vrlo dobro da li je tamo unutra ili nije. Zato treba da budemo ekstremno pažljivi kad god primetimo da imamo pogrešan stav prema nekome, a to je obično prema ljudima koji su nas na neki način uvredili u prošlosti.

Isus je govorio o tom čoveku koji je počeo da davi drugu osobu zato što mu je dugovala manji iznos novca, a sâmom njemu je bilo oprošteno jako mnogo od strane cara. Taj čovek nije očistio taj pogrešan stav u svom srcu i kao rezultat toga, završio je u zatvoru trebavši da plati caru taj ogroman iznos koji mu je dugovao. I Isus je u toj priči učio da budemo oprezni u vezi malog, pogrešnog stava prema drugoj osobi. Da li imaš takav stav srca da želiš nekoga da počneš da daviš zato što osećaš da ti on nešto duguje? Da, budi oprezan! Nije pitanje odsecanja ploda, pitanje je da li je drvo postalo dobro! Znate, Isus je rekao da načinimo dobro drvo. Nemoj samo odsecati plod i postaviti neke dobre plodove da vise na drvetu i tako varati ljude da si dobra osoba.

Sećaš se šta je Isus rekao u Mateju 15. Rekao je da iz srca izlaze zle misli, Matej 15:18. Stvari koje izlaze iz srca, stih 19, zle misli, ubistva…te stvari pogane čoveka! Treba da očistiš svoje srce. Drugim rečima, koren bolesti, koren gorčine, koren zavisti, koren stava nepraštanja prema drugima – to je ono što treba da bude očišćeno ako želiš da budeš čist. To je ono od čega je Isus došao da nas izbavi. Kao što sam rekao, nemoguće je da se sami oslobodimo od toga, ali Isus to može učiniti! On je došao da učini ono što je, ljudski rečeno, nemoguće! On je došao da nas oslobodi od greha mržnje!

Najpre treba da priznamo: „Gospode, ja sam mislio da sam oprostio toj osobi, ali zapravo nisam. Mislio sam da nemam mržnju prema ljudima u svom srcu, ali sada shvatam da imam. I ja stvarno želim da budem oslobođen. Želim da imam udeo u Božijoj prirodi koja je puna ljubavi. Želim da moje srce bude očišćeno od svakog bita mržnje i od sve dece mržnje: gorčine, zavisti…svega! I želim da imam Božiju prirodu unutar sebe: prirodu ljubavi koja izobiluje u dobroti, želeći dobro i želeći najbolje drugim ljudima!“

Postoji stih, Isus je rekao u Propovedi na gori: „Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi.“ Biće zadovoljeni! Ako imaš jaku čežnju u svom srcu za Božijim životom unutar sebe – da imaš ljubav i da budeš potpuno oslobođen od svake mržnje, primetićeš da Bog odgovara na tvoju molitvu. To zavisi od tvoje čežnje. Nije dovoljno učiniti samo slabu molitvu: „Da Gospode, ja sam malo presvedočen u vezi onoga što si danas rekao. Da, ja znam da nije baš dobar moj stav prema toj osobi.“ To nije dovoljno! Nećeš biti oslobođen! Bićeš oslobođen jedino ako imaš jaku čežnju da budeš oslobođen: „O Bože, ovo je zla stvar!“ Samo pomisli ako bi otkrio da imaš sidu, ili gubu, kako bi čeznuo da se oslobodiš od toga! Išao bi od doktora do doktora, od bolnice do bolnice, očajnički želeći ozdravljenje.

Kada budeš u takvom očaju za oslobođenjem od greha mržnje i svih njenih manifestacija, Isus će te osloboditi!

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: