Lukav neprijatelj

Milenko Isakov
“Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske,
koje stvori Gospod Bog, pa reče ženi:
Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?”
(1.Mojsijeva 3:1)

Danas želim da razmišljamo o najvećem Božijem protivniku i najvećem protivniku dobra ljudskih duša. On se zove Sotona. Ovo je prvi slučaj gde se u Svetom Pismu spominje Sotona, odnosno đavo. Biblija govori da je đavo lukav neprijatelj. On je prepreden neprijatelj. On nije naivan ili bezopasan neprijatelj. On je vrlo lukav i mudar i ima mnogo veću snagu od svakog čoveka koji se oslanja na svoju mudrost. Kada apostol Pavle piše Efescima o duhovnom ratu, on kaže da se obučemo u sve oružje Božije da bismo mogli da se odupremo, suprotstavimo i održimo protiv đavolskog lukavstva (Ef.6:11).

 

Dakle, lukavstvo đavola nije naivna stvar, niti ga Božija Reč predstavlja kao bezopasnog protivnika, već naprotiv Petar govori u svojoj poslanici da je potrebno da budemo trezni i da pazimo, jer naš suparnik đavo kao ričući lav hoda i traži koga može da proždere (1.Pet.5:8).

 

U prvom poglavlju knjige o Jovu čitamo kako je Bog dozvolio Sotoni da Jov postane meta njegovih testiranja. Čitajući to poglavlje možemo jasno videti određene karakteristike đavola. Kada je Bog dopustio da Sotona umeša svoje prste u Jovov život, vidimo šta je počelo da se događa. Stihovi 14 i 15, “Volovi orahu i magarice pasijahu pokraj njih, a Saveji udariše i oteše ih i pobiše momke oštrim mačem…” Inicijator krađa i ubistava je đavo. On je taj koji inspiriše krađe, nasilje, ratove i ubistva. To vrlo jasno razumemo iz ovih reči.

 

Dalje, stih 16, “Oganj Božiji spade sa neba i spali ovce i momke i proždre ih.” To je Sotona uradio. On ima silu da čini natprirodne stvari! On daje silu određenim mađioničarima, vračarima i gatarima da rade natprirodne stvari, a ljudi koji nemaju poznanje Reči Božije otvorenih usta posmatraju te stvari i misle kako je to Božija sila.

 

Stih 19, “A to veliki vetar dođe preko pustinje i udari u četiri ugla od kuće, te pade na decu i pogiboše.” Nije Bog poslao taj vetar. Bio je to đavo. Dakle, Sotona takođe može da utiče na vremenske prilike, kada mu Bog to dozvoli.

 

Zatim, Jov 2:7, “I Sotona otide od Gospoda i udari Jova zlim prištem od pete do temena.” Naneo je Jovu tešku bolest kože. Đavo je taj koji nanosi fizičke bolesti ljudima, kada mu Bog to dozvoli.

 

U Mateju 4 čitamo kako je đavo kušao Isusa kada je bio u pustinji. Znači, još jedna karakteristika đavola je da on iskušava ljude na greh.

 

Kada je Isus govorio o Carstvu nebeskom, često je govorio u pričama. U Mateju 13:24 čitamo priču o kukolju. Čovek je posejao dobro seme u svom polju. Kada su ljudi pospali, došao je neprijatelj i posejao kukolj po pšenici, pa otišao. Isus kasnije u objašnjenju ove priče kaže da je Sotona taj neprijatelj koji je posejao kukolj. Tu vidimo još nešto što njega karakteriše. On koristi sve prilike da seje svoje seme kada je ljudska savest i trezvenost uspavana. Kada su ljudi pospali, došao je neprijatelj. Prosto, kao što lopov neće dolaziti u kuću da krade, ako zna da je domaćin u kući. Na isti način, đavo koristi svaku priliku naše pospanosti i netrezvenosti da učini nešto loše u našim životima. Iz tog razloga je potrebno biti trezan i budan! (1.Pet.5:8).

 

Nakon što je posejao kukolj, otišao je. Đavo stalno pokušava da sakrije svoja dela. On je knez tame i radi svoja dela u tami. Kada su ljudi pospali i kada niko nije video, on je uradio svoje delo i otišao. Đavo sakriva svoja dela i on se boji da bude uhvaćen na delu i da bude razotkriven. Dragi moj brate i sestro, ako radiš određene stvari u tami, znajući da bi te bilo sramota da te bilo ko vidi u tom trenutku, tada si u tesnoj zajednici sa Sotonom.

 

Iz tog razloga, đavo se pretvara u anđela svetla kada želi da prevari vernike. On im se predstavi kao anđeo, kao dobrotvor, kao onaj koji želi da dâ svetlo i blagoslov. Zaista je neverovatno njegovo lukavstvo i mi smo nemoćni da se odbranimo od njegovog lukavstva, ako nismo u Božijoj blizini i pod Njegovom zaštitom.

 

Apostol Pavle kaže u 2.Kor.2 da nas ne prevari Sotona, jer znamo šta on misli. Da li zaista znamo šta su njegove namere za naš život? Ovom porukom nisam želeo da uzvisim moć đavola, nego da kažem da je on poražen neprijatelj. Ne kažem da naš fokus treba da bude na proučavanju snage đavola. Naš fokus treba da bude na sili Gospoda Isusa Hrista, jer je veći onaj koji je u nama, nego onaj koji je na svetu. Isus ga je pobedio i razoružao na krstu!

 

Međutim, đavo nije bezopasan neprijatelj. Neka nam Bog dâ blagodat da budemo pobednici u Isusu Hristu i da đavo bude pod našim nogama! Amin.


Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: