Milenko Isakov
vere i na sebe navukoše muke velike“
(1.Timotiju 6:10)
Možda nam se u prvi mah čini da ne možemo voleti novac ako nemamo mnogo novca – ako nismo bogati. Međutim, da li znate da totalno siromašan čovek može da bude vrhunski srebroljubac? Uopšte se ne radi o vrednosti bogatstva koje poseduje, već o stavu našeg srca prema materijalnim stvarima.
Ljubav prema novcu je vrlo prisutna i u životima religioznih ljudi. Primetićemo da su religiozni ljudi Hristovog vremena bili veliki srebroljupci. Bili su ekstremni materijalisti. Voleli su materijalne stvari. Isus je to posebno istakao. U Evanđelju po Luci nalazi se vrlo konkretna Hristova izjava na osnovu koje možemo zaključiti da je novac (bogatstvo) ustvari jedan veliki gospodar. U Luci 16:13 Isus je rekao da nijedan sluga ne može istovremeno služiti dvojici gospodara. U skladu sa tim, On nastavlja i kaže: „Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.“ Nemoguće je istovremeno služiti Bogu i bogatstvu! Ne možemo istovremeno služiti Bogu i materijalnim stvarima. Isus želi da kaže da postoje dva gospodara. Jedan gospodar je Bog, a drugi gospodar je novac i sve što pruža materijalni svet. Treba da se opredelimo kome ćemo služiti. Da li ćemo služiti materijalnim stvarima? Da li će naš cilj u životu biti da se obogatimo i steknemo materijalno bogatstvo, ili ćemo dati svoj život Bogu i želeti da proslavimo Njega?
Božija Reč dalje kaže da su tu Hristovu izjavu čuli fariseji. Fariseji su bili istaknuta religiozna grupa ljudi tadašnjeg vremena. Činili su dela koja su od spolja imala fascinantan izgled. Mnogo su postili i molili se Bogu. Davali su priloge siromašnima i trudili se da poštuju sitne detalje Mojsijevog zakona. Međutim, Luka piše u svom evanđelju da su se oni rugali Isusu pošto su čuli tu istini da je nemoguće služiti u isto vreme Bogu i bogatstvu. „A ovo sve slušahu i fariseji, koji bijahu srebroljupci, i rugahu mu se.“ (Luka 16:14). Interesantno je da primetimo da religiozni ljudi (oni koji redovno idu u crkvu i koji smatraju sebe pobožnima) imaju udeo u tom velikom grehu srebroljublja. Upravo su religiozni ljudi vrlo često vezani za materijalne stvari.
Ako razmišljamo o sebi, možemo reći da smo i mi religiozni ljudi. I mi idemo često u crkvu, i mi čitamo Bibliju, molimo se Bogu… Zato i kod nas postoji realna opasnost da budemo u toj zamci srebroljublja. Treba da ispitamo naša srca koliko smo vezani za materijalne stvari, koliko nam one znače i koliko nalazimo zadovoljstvo u njima. Naravno, živimo u civilizovanom svetu gde moramo da koristimo novac. Bilo bi apsolutno nerealno da ne želimo da koristimo novac. Znači, sasvim je normalno da posedujemo novac, da ga zarađujemo i da ga trošimo. Sada se postavlja pitanje na koji način zarađujemo novac, kako ga stičemo, kako ga trošimo, i da li kroz sve te transakcije proslavljamo Boga. Bog nas testira u našem upravljanju novcem.
Postoji mnogo priča u Svetom Pismu koje govore o vezanosti ljudskog srca za materijalne stvari. Poznata nam je priča o nepravednom pristavu, pa o bogatašu i Lazaru (Luka 16), zatim o bogatom čoveku kome je rodila njiva (Luka 12). Sve te priče nam pokazuju stav ljudskih srca prema materijalnim stvarima.
Treba da se pitamo, braćo i sestre, na koji način zarađujemo novac. Da li ga zarađujemo pošteno? Da li smo vezani za ono što smo stekli? Da li je naša savest potpuno čista kada posmatramo sve materijalne stvari u našem stanu ili kući? Da li smo sve stekli na pošten način? Posebno me je takao stih iz knjige proroka Avakuma. Tamo kaže: „Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kući svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sačuva se od zla.“ Dakle, prorok kaže da je prokletstvo na onome ko ne bira načine samo da bi načinio sebi bezbedno ‘gnezdo’ – udobno mesto za stanovanje. Međutim, dalje kaže: „…jer će kamen iz zida vikati i čvor iz drveta svedočiće.“ (Avakum 2:11). Kako su jake ove reči!
Svaka stvar koju si stekao na nepošten način, dragi prijatelju, onog trenutka kada Bog bude probudio tvoju savest, ta stvar će vikati i svedočiti o tvom nepoštenju i krivici pred Bogom! Zato je Božija volja da sve što stičemo, stičemo na pošten način!
Ljubav prema novcu je koren svake vrste zla. Mnogo krvi je proliveno na zemlji zbog srebroljublja. Uzrok mnogih žučnih rasprava i svađi je ljubav prema novcu. Zavist i pakost mnogih ljudi je uzrokovana njihovom ljubavlju prema materijalnim stvarima. Mnogi obraćeni ljudi koji su se obogatili i kojima je Bog dao prosperitet u njihovoj profesiji, zašli su od vere i navukli velike muke svojoj duši. Đavo ih je prevario da misle da je materijalni prosperitet dokaz Božijeg blagoslova u njihovom životu! Psalam 62:10 kaže: „Ne uzdajte se u vlast i otimanje. Kada raste bogatstvo, ne dajte da vaše srce prione za njega.“ Čoveku je teško da se ne veže za svoju materijalnu imovinu kada ona raste. Nama je uvek lakše da se naviknemo na viši standard života. Isus je, međutim, rekao da ne sabiramo sebi blago na zemlji, nego na nebu. Pavle je rekao Timotiju da čovečija žudnja za sticanjem materijalnog bogatstva proizvodi nerazumne i štetne želja u srcu koje potapaju ljudsku dušu u večnu propast i pogibao.
Ko se u uzda u svoje bogatstvo propašće, a pravednici će se kao grana zeleniti. Ko ima uši da čuje, neka čuje!
Gospode, pokaži nam svaki aspekat srebroljublja u našem srcu. Oslobodi nas od sebičnosti i lakomstva i učini da možemo sticati nebesko blago koje nikada neće istrunuti! U Hristovo ime, amin!