Zac Poonen
Još jednom ćemo dublje pogledati šta to znači činiti mrtva dela. Mrtva dela ne pripadaju kategoriji ni dobrih, a ni zlih dela. Mrtva dela nas čine religioznima, umesto da nas učine duhovnima!
Želimo pogledati još dve karakteristike mrtvih dela u današnjem proučavanju. Najpre ćemo pregledati ono što smo već uradili u našim prošlim proučavanjima. Znate, pokušavali smo da razumemo razliku između religioznog i duhovnog Hrišćanina. Pokušavali smo da vidimo kako je upravo u tome velika razlika.
Religiozni Hrišćani će na kraju postati Fariseji, a to su bili ljudi koji su razapeli Hrista. Duhovni Hrišćani će postati kao Isus! Dakle, nije mala razlika! Fariseji nisu bili ljudi koji su stalno živeli u preljubi, krađama, ubistvima itd. Nisu bili nemarni, zli svetski ljudi. U suštini, nepronicljivi Jevreji tog vremena su smatrali Fariseje vrlo duhovnim ljudima. Prilično je jasno da su čak i Isusovi učenici (apostol Petar, Jovan i Jakov), pre nego što su sreli Gospoda, tako mislili. Da si prišao Petru, Jakovu ili Jovanu dve, tri godine pre nego što su se sreli sa Gospodom rekavši: “Dobro Petre, šta misliš ko je duhovan čovek u tvom gradu?” Pretpostavljam da bi Petar možda spomenuo nekog starog Fariseja sa dugačkom bradom koji je bio starešina sinagoge. Mislim da bi i Jakov i Jovan tako odgovorili, zato što su Fariseji bili ljudi koje su oni poštovali kao vođe. Oni su ih gledali kako poste, gledali su kako se mole i gledali su kako nose male kutijice sa Pismom na svojim čelima. Fariseji su jako često boravili u sinagogama boreći se za istinu i čuvajući istinitu doktrinu. Čitali su Sveto Pismo i proučavali ga. Držali su zakon. Bili su revnosni da slušaju zakon! Petar, Jakov i Jovan su mislili u sebi: “To su duhovni ljudi”, ali kada je Isus došao i kada su mu se oni pridružili i kada su čuli kako Isus osuđuje te Fariseje nazivajući ih zmijama i prevarantima koji idu u pakao, mora da su bili šokirani, ali samo tako njihove oči su mogle da se otvore da bi shvatili da ono što su oni mislili da je duhovnost, to je bila ustvari samo religioznost – da ljudi koje su oni smatrali duhovnima bili su samo religiozni. Ja verujem da sve dok sveti Duh ne otvori naše oči mi ćemo praviti istu grešku. Mi možemo biti prilično iskreni, kao što su bili Petar, Jakov i Jovan, ali ipak biti u zabludi.
Kada osoba radi Gospodnje delo (hrišćansko delo, hrišćanske aktivnosti) bez radosti, to je mrtvo delo! Broj dva, kada to radi bez ljubavi! Broj tri, kada to radi bez revnosti! Četvrto, kada to radi bez vere! Peto, kada to radi radi lične dobiti i časti! Šesto, kada to radi samo da bi rasteretio svoju savest. Sedmo, kada to radi iz straha od božanskog suda. I osmo, kada to čini radi zadobijanja nagrade! Sve ove stvari pripadaju kategoriji mrtvih dela!
Hajde sada da pogledamo stih koji mnogim Hrišćanima nije baš poznat. Nalazi se u 2.Kor.4:10. Tamo apostol Pavle kaže: “I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.” Isusov život je svetlo sveta! Ako bih vam postavio pitanje: “Ko je svetlo sveta?” kakav bi bio vaš odgovor? Mislim da bi 99% Hrišćana pogrešno odgovorilo. Rekli bi: “Isus je svetlo sveta”, a taj odgovor bi bio pogrešan i ja ću vam to pokazati iz Svetog Pisma.
Isus je rekao u Jovanu 9:5, slušajte pažljivo: “Dok sam na svetu, videlo sam svetu.” Znači, kada je Isus rekao da je svetlo sveta? Samo dok je bio na svetu! Kada se molio Ocu u Jovanu 17, rekao je svom Ocu: “I više nisam na svetu…a sad k tebi idem.” Pošto Isus nije više na svetu nego u nebu, ko je onda danas svetlo sveta? On je rekao da je On svetlo dok je na svetu, ali On je otišao. Isus govori svojim učenicima tamo u Mateju 5:14 – “Vi ste videlo svetu.”
Dakle, koji je ispravan biblijski odgovor na pitanje: “Ko je danas svetlo sveta?” Odgovor je: “Mi – učenici Isusa Hrista”. E sada, to zvuči kao izvanredna pretenzija, ali to je upravo ono što je Isus rekao. Ponekad treba da promenimo naš način razmišljanja i da ga više prilagodimo Svetom Pismu. Šta to znači da smo mi videlo sveta? Biblija kaže u Jovanu 1:4 – “U Isusu Hristu beše život i život beše videlo ljudima.”
Svet je pun tame! Svetom vlada knez tame (Sotona), a usred te tame Bog želi svetlo koje će sijati za Njega! Šta misliš, da li ljudi u svetu mogu da vide Isusov život u samom Isusu? Ne! On je u nebu i ne mogu da Ga vide. Gde Ga onda mogu videti? Treba da Ga vide u tebi i meni, kao učenicima Isusa Hrista! Ako to ne vide u nama, neće videti nigde! To svetlo je u nama. Oni vide kako reagujemo u određenim situacijama, kako se ponašamo i rukujemo sa novcem, kako pričamo sa ljudima i kako se uopšte ponašamo. U tim stvarima ljudi vide da li se Isusov život pokazuje ili ne. I ovde kaže: “da se i život Isusov na telu našem pokaže.” Drugim rečima, postoji život koji izlazi iz nas, iz kojeg izlaze određena dela.
Znate razliku između toga kada uzmete čašu vode i prosipate vodu, i kada se čaša puni vodom iz bokala, pa iz čaše počne da se preliva voda. Postoji razlika – čaša iz koje se prosipa voda i čaša koja se preliva vodom. Kakva je razlika? U tome je primena za naš život.
Da li je tvoja služba za Gospoda nešto što ti prosipaš ili je to prelivanje koji dolazi iz tvog života pošto si ispunjen Isusovim životom? Postoji ogromna razlika! Isus je rekao: “Ako si žedan i veruješ u Mene, iz tvog tela poteći će reke žive vode.” Kakva je razlike između reka koje teku i ručne pumpe koja ispumpava vodu? Postoji ogromna razlika! Služba za Gospoda kod mnogih Hrišćana može se uporediti sa ručnom pumpom! Da, ističe određena količina vode. Postoji tu neki vid službe. Ti pumpaš, pumpaš, pumpaš i pumpaš i voda ističe. Ali, u Isusovom slučaju, Njegova služba Ocu nije bila takva. U slučaju duhovnog Hrišćanina, njegova služba Ocu i Gospodu nije takva! Kod njega je prelivanje. Ne prosipanje ili ispumpavanje, nego prelivanje, jer je njegov život ispunjen Isusovim životom!
Onda, kako možemo da dođemo u taj život? Samo ako nosimo Isusovu smrt! Uzmi svoj krst svaki dan! Ako ne nosimo svakodnevno svoj krst, neće se prelivati život iznutra!
Dozvolite da vam navedem praktičan primer. Ako bi vernik samo kontrolisao svoj jezik (da ne govori sa gnjevom i grdnjom), ali još uvek unutra kuva u gnjevu i razdraženosti prema nekome, šta on tada radi? Samo praktikuje samokontrolu! Svaki neznabožac može to da uradi! Ne treba ti Sveti Duh i ne treba Isus Hrist da učini delo u tebi da bi mogao tako da postupiš – treba ti samo dosta samodiscipline. E, to nije ono što nam Isus nudi, iako je dobro, ali nije najbolje. To je ono što svi mogu da proizvedu, ali Sveti Duh je došao da donese smrt u nama, da bi se iz nas (iz naše unutrašnjosti) prelivala Hristova dobrota. Tada neće više biti kuvanja i razdraživanja unutra!
I poslednja karakteristika mrtvih dela, broj deset. To su dela koja nastaju iz ideje našeg ljudskog razuma. Videli smo broj devet, dela koja su učinjena bez nošenja krsta – bez umiranja sebi! I broj deset, dela koja nastaju iz ideje našeg ljudskog razuma. Najbolji primer toga je možda Martina služba Gospodu u Vitaniji koja je opisana u Luci 10.
U Luci 10:38-42 čitamo da je Isus došao u Vitaniju i Marta ga je poslužila. Zar to nije jako dobra stvar? Znate, Gospod i učenici su bili gladni i ona je otišla u kuhinju da napravi obrok za njih. Učinila je to delo zato što je osećala da je to dobro delo, ali dopustite da vam pročitam stih 1.Kor.4:2. U “Living Bible” kaže ovako: “Najvažnija stvar za slugu jeste da čini baš ono što mu Gospodar kaže.” Ne ono što sluga oseća da treba da uradi! Ako imaš slugu u kući ili na poslu, šta želiš da on radi? Samo ono što on oseća da bi trebao da radi (čak ako to i nije zlo nego dobro), ili baš ono što mu ti kažeš da radi? Vidite, postoji jako malo ljudi koji ovo razumu! U tome je razlika između duševne ljudske službe i duhovne službe u volji Božijoj!
Božija reč razdvaja duševno i duhovno, čitamo u Jevrejima 4:12. Duševna dela su mrtva dela! To su dela koja nastaju iz ideje našeg ljudskog razuma. Postoji izvanredan stih o Isusu koji je zapisan u Jovanu 5:30 – “On ništa nije učinio na svoju inicijativu!” To znači da je On prvo čekao da čuje šta Otac želi da radi. Ne šta On (Isus) oseća da treba da radi!
Pošto je Avram želeo da pomogne Bogu rodio je Ismaila koji je prouzrokovao mnogo zbrke. Da je slušao Boga, Avram ne bi to učinio! “Ismailjci” su mrtva dela koja mnogi Hrišćani čine danas! Oni su iskreni i žele da pomognu Bogu, ali ne traže volju Božiju!
Onda, šta treba da radimo? Da sednemo i ne radimo ništa? Upravo suprotno! Hajde da tražimo Boga! Ako ga volimo, nema veze ako pravimo greške – možemo uznapredovati čineći duhovna dela za slavu Božiju!