Jedan razlog za neuspeh

Zac Poonen

Razmatraćemo iz kojih razloga upadamo u greh i zašto ne bi trebali da padamo. Siguran sam da će ovo biti vrlo bitno proučavanje za sve vas koji slušate.

U prošlom proučavanju videli smo da nam blagodat daje snagu da greh ne bi gospodario u nama. Najveći čovekov problem je što greh gospodari nad njim, a Bog je obezbedio put kroz Isusa Hrista, ne samo za oproštenje naših greha, nego i za oslobođenje od sile greha. Zaista je dobra vest Evanđelja da možemo biti oslobođeni od sile greha! Znate, postoji razlika između posedovanja samo oproštenja greha i posedovanja spasenja. Puno ljudi ne bi znalo da objasni tu razliku. Dopustite mi da iskoristim jednu ilustraciju da bih to objasnio.

Ako putari iskopaju veliku rupu ispred moje kuće i ako ja kažem mom malom detetu: „Sine, nemoj ići blizu te rupe. Možeš tamo upasti i povrediti se.“ Da li znate kakva su mala deca? Ona ne obraćaju pažnju na ono što roditelji govore i recimo da je ono otišlo do te rupe i upalo unutra. Iz dubine rupe ono sada viče i kaže: „Tata, tata, pomozi mi“ i ja čujem taj glas i trčeći stižem do rupe i kažem: „Sine, šta se desilo?“ On odgovara: „Tata, žao mi je. Nisam te poslušao i pao sam u ovu veliku rupu“, i ja odgovorim: „U redu sine, opraštam ti. Doviđenja“, i ostavim ga u toj rupi i odem! Da li sam oprostio njegovu neposlušnost? Za sigurno jesam! Da li sam ga spasao? Ne, nisam!

Da li sada razumeš razliku između posedovanja samo oproštenja i posedovanja spasenja? David je rekao: „Blagosiljaj dušo moja Gospoda…On ti prašta sve grehe“, ali David nije mogao da bude spašen od sile greha. Isto je bilo sa svim ljudima u starom zavetu. Ali, kada pređemo na stranice novog zaveta, na samoj prvoj stranici dolazimo do sledećeg stiha: „Nadenućeš mu ime Isus, jer on će izbaviti svoj narod od greha njihovih“ (Matej 1:21). Ne samo da će oprostiti njihove grehe. On će izbaviti svoj narod, ne u njihovim gresima, nego od njihovih greha! Ako je poruka Evanđelja samo u tome da Isus može da mi oprosti, a ne i da spasi, ja bih rekao da to jeste dobra vest, ali i da nije toliko dobra koliko bi trebala biti! Bilo bi to kao da je Isus rekao ženi koja je bila uhvaćena u preljubi samo ovo: „Ni ja te ne osuđujem.“ U Jovanu 8 sećate se šta joj je Isus rekao: „Niko te nije osudio, ženo?“ „Nijedan, Gospode“, odgovorila je. Dobro, Isus joj je rekao dve stvari. Prvo je rekao: „Ni ja te ne osuđujem“ (Jovan 8:11) i „idi i više ne greši.“ Ovo je dvostruka poruka Evanđelja: „Ja te ne osuđujem. Idi i više ne greši.“ E sada, da je postojao samo taj jedan deo: „Ja te ne osuđujem“, znate, onda bi mogli ići i opet padati u greh. Ta žena bi opet mogla živeti u preljubi i to ne bi bilo pravo Evanđelje! Ali, postoje dva dela.

Poruka Evanđelja ima dve strane na novčiću. Ako jedna strana nedostaje, to Evanđelje nije kompletno. Ljudi govore o „punom Evanđelju“. Dobro, evo tog Evanđelja: „Ja te ne osuđujem. Idi i više ne greši.“ Milost i blagodat! Oproštenje i pobeda! Koji su bili pod zakonom imali su samo oproštenje, a mi sada imamo oproštenje i pobedu. Neće više biti gospodarenja greha u našem životu! E sada, ako je tako to ne znači da mi više nikada nećemo zgrešiti! To ne znači to. Bog kaže da će nam promeniti prirodu. On kaže da će nam dati prirodu Božiju – svoju božansku prirodu. Kada imam tu prirodu i kada dopustim toj prirodi da postepeno kontroliše moj život, imaću sve veću slobodu od greha i više nikada neću želeti greh!

Vi znate razliku između svinje i mačke. Kakva je razlika? Ne možemo reći da se svinja kupa u blatu, a da mačka nikada ne upada u blato, zato što i mačka ponekad upadne u blato. Ali, možemo reći da se ta razlika može primetiti kada te životinje upadnu u blato. Svinja uživa u tom iskustvu, a mačka odmah iskače iz blata. Ne samo da odmah iskoči iz blata nego se izliže i očisti! Mogli bi reći da ovo ilustruje razliku između neobraćene i nanovo rođene osobe. Ne možemo reći da nanovo rođena osoba neće grešiti! Vrlo je evidentno da nanovo rođeni ljudi greše, kako iz Biblije, tako i iz naših iskustava. Ti grešiš i i ja grešim, ali postoji razlika i ta razlika se ogleda u prirodi osobe. Ti znaš da li si nanovo rođen u momentu kada upadneš u greh po tvom stavu srca u vezi svog pada. Ako imaš stav pokajanja, ako želiš da ustaneš i želiš da budeš čist i želiš da se odvojiš od toga – to dokazuje da je Bog učinio svoje delo u tvom srcu. Ali, ako si srećan pošto to niko nije video, uživaš u tome i ne želiš da se odrekneš toga – to će dokazati da si samo religiozan i da se nisi promenio iznutra.

Zašto onda Hrišćani padaju? Da li je moguće imati takvu pobedu da više ne treba da padamo u iste stare grehe iznova i iznova? Hrišćanski život je život rasta! To nije život u kojem smo stalno poraženi od gnjeva, na primer, 25 godina, ili smo poraženi od nečistih misli 25 godina, ili od ljubomore, gorčine i bilo čega. Ne! Treba da postoji napredak! Biblija govori o našem napretku u blagodati i možemo to uporediti sa napretkom deteta u školi. Znate, dete ide u školu i kako godina za godinom prolazi ono prelazi iz jednog razreda u drugi. Ono uči neke stvari u jednom razredu koje nije učilo u prethodnom razredu. Mogli bi da kažemo da jedne godine ono savlađuje određene probleme, recimo matematičke probleme, koje nije moglo da savlada u prethodnoj godini. Hajde da kažemo da dete ne zna da sabira brojeve. Nakon prvog razreda ono zna da sabira, ali ne zna da oduzima. Nakon drugog razreda ono možda zna i da oduzima, ali ne zna da množi. Nakon još jedne godine ono nauči da množi i onda nauči da deli i onda nauči da dobije kvadratne korene…Dakle, to je napredak i to je primer kako treba da bude i u našem hrišćanskom životu. Rast – kada u našem životu savlađujemo oblast za oblašću u kojima smo nekada bili poraženi, baš kao što to dete savlađuje razne oblasti u celoj oblasti matematike, dok je nekada bilo potpuno u neznanju u vezi toga. To je napredak u blagodati!

Šta onda možemo da kažemo za dete koje stalno pada u prvom razredu? Da li je to Božija savršena volja? Za sigurno ne. Mi nikada nećemo biti bezgrešno savršeni ovde na ovoj zemlji, ali treba da se damo na savršenstvo – kao što dete počinje sa zabavištem i napreduje svojim putem, sve do možda doktorata jednog dana. Ali, postoji napredak svake godine!

Biblija kaže u Pričama 4:18 da je put pravednički kao svetlo videlo koje sve više i više svetli kako dan prolazi, dok u podne ne zauzme savršenu poziciju. Taj put postaje svetliji i svetliji, baš kao sunce od svanuća do podneva. Ne postoji trenutak kada se sunce vraća nazad i postaje mračnije. Ono samo postaje svetlije, svetlije i svetlije. To je Božija savršena volja za nas – baš kao za dete u školi. Ako je to dete ove godine u prvom razredu, mi očekujemo da sledeće godine ide u drugi razred. Ono neće dospeti  u deseti razred za devet godina, ali mi očekujemo da sledeće godine bude u drugom razredu, pa sledeće godine u trećem razredu i tako dalje.

Božija volja ze tebe, prijatelju moj, jeste da prelaziš iz jednog nivoa slave u drugi! Napredak i savladavanje! Ne treba da budeš poražen od istih greha iz godine u godinu. Treba da budeš pobednik! Zašto onda neki đaci padaju, padaju, padaju i padaju u istom razredu? Dobro, možda postoji mnogo razloga, ali ja mislim da jedan od glavnih razloga jeste nedostatak straha Božijeg! U Pričama 9:10 kaže da je strah Božiji početak mudrosti. Drugim rečima, strah Božiji je prva lekcija u školi mudrosti! On je kao učenje azbuke. Znate, dete koje krene u školu najpre uči azbuku. Šta je azbuka mudrosti? Bojati se Gospoda! Kaže u Pričama 8:13 da je strah Božiji mržnja prema zlu! Mi mrzimo zlo zato što Bog mrzi zlo. Kada čujemo da nas je Bog pozvao da budemo sveti zato što je On svet i kada smo zahvaćeni tom istinom, mi počinjemo da mrzimo greh!

Dopustite da vam postavim pitanje. Zašto primećuješ da ne upadaš u neke grehe kada si u društvu sa drugim vernikom, u koje inače upadaš kada si sâm? Znači, kada si usamljen u svojoj sobi, potpuno sâm i nema nikog u blizini, zašto tada upadaš u određene grehe? Da je u tom momentu drugi vernik naišao u tvoju sobu, pokucao na vrata i ušao, ti ne bi ni pomislio da činiš taj greh! Reći ću ti razlog. Plašiš se mišljenja tog čoveka! Mišljenje tog čoveka ti više znači nego Božije mišljenje. Kada si sâm, samo Bog je u sobi. Kada ta osoba uđe, čovek je u sobi. Ako prisustvo te osobe može da te sačuva od određenog greha, (a kada je ta osoba odsutna i kada je samo Bog sa tobom, ti činiš taj greh) to pokazuje da se ne bojiš Boga! Bojiš se čoveka više nego što se bojiš Boga!

Jedna od prvih stvari koje treba da učiniš, dragi prijatelju, jeste da se moliš Bogu i kažeš: „Gospode, molim te, pomozi mi da te se bojim. Molim te pomozi mi da žalim kada padnem, kada pogrešim.“ Dopustite da vam dam jedan izazov. Ako stvarno želiš da žališ svaki put kada padneš – svaki put, kaži: „Gospode, spotakao sam se, oprosti mi. Pomozi mi da te se bojim. Želim da prepoznajem tvoje prisustvo. Želim da živim pred tvojim licem!“

Tada ćeš primetiti da oni koji žale zbog svojih padova dobijaju snagu. Tako možeš biti pobednik!

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: