Sablazan

Danas želimo da razgledamo i razumemo značenje reči “sablazan” koja se na mnogo mesta pojavljuje u Svetom Pismu. Gospod Isus je mnogo koristio reč “blago” želeći da istakne blaženstvo i duhovnu dobrobit osoba koje se pokoravaju Njegovoj nauci. Poznata nam je Njegova propoved na takozvanoj ”Gori blaženstva” gde se izriče blagoslov svima koji su siromašni duhom, koji plaču, koji su krotki, gladni i žedni pravde, milostivi, mirotvorci…itd. Međutim, Isus je došao da objavi ne samo blaženstvo onih koji žele da poslušaju Njegovu nauku, već i strahotu koja sledi onima koji hladnokrvno krše Njegove zapovesti. Tako se u Novom zavetu više od 30 puta spominje reč “teško” koja označava veliku opasnost svima koji ispunjavaju uslove tih stihova. Naš uvodni stih za ovu temu jeste jedan takav slučaj. Isus kaže da je teško onome kroz koga dolaze sablazan.

Najpre želimo definisiti značenje reči “sablazan”. Moramo prvo napomenuti da u biblijskom prevodu “Daničić-Karadžić” ova reč nema svugde jednako značenje. U najvećem broju slučajeva sablazan možemo razumeti kao uzrokovanje spoticanja ili pada naših bližnjih u greh, ili postavljanje određenih prepreka koje će ih omesti u njihovoj pobožnosti ili želji za pobožnošću. Isus ovde kaže da je nemoguće da ne dođu sablazni, odnosno da je pokvarenost ljudskog srca toliko jaka da će uvek postojati osobe koje će iskušavati druge na greh. Nečija zloba će podrazumevati trud u zavođenju hrišćana sa puta istine, kao i radovanje prilikom pada vernika u greh. Isus kaže da je strašna krivica svakoga ko uvodi druge u greh! Najpodmuklija zloća jeste remetiti mir, skrnaviti čistotu i uništavati duše drugih. Ipak, u svim dosadašnjim vekovima postojali su ljudi koji su putem progonstva, pretnji, umetnosti, svetske pomame ili nagovaranjem odvraćali hrišćane od njihove vere i odvodili ih u greh.

Kada se neko zbog nas spotiče u veri, pada u greh i odvaja od Boga on će nositi svoju krivicu, ali veliki deo odgovornosti i krivice biće na nama. Isus kaže da je bolje da se čoveku obesi vodenični kamen oko vrata i da se pusti u dubinu mora (što je bila praksa kažnjavanja velikih krivičnih dela kod Grka i Rimljana), nego da sablazni jednoga od malih koji veruju Njega. Ti “mali” su oni hrišćani koji pokazuju u svom životu duh i nivo deteta (1.Jov.2:1,12, Ef.4:14). Sablazniti mlade vernike jeste jako opasna i zla stvar! Isus kaže da je bolje neslavno i tragično završiti svoj život nego sablazniti malu decu u Hristu.

Na više mesta u Novom zavetu takođe se spominje reč sablazan, ali u tim slučajevima ona nije na toliko visokom nivou kao u Luki 17 ili Mateju 18. Videli smo da se oni slučajevi odnose na sablažnjavanje “malih koji veruju u Hrista” (mladih vernika), što predstavlja najviši nivo sablazni. Primera radi, kada Isus kaže Petru: “Ti si mi sablazan, jer ne misliš što je Božije, nego ljudsko” (Matej 16:23), On sigurno nije želeo da kaže: “Petre, teško tebi, bolje da smo ti obesili vodenični kamen oko vrata i pustili te u more!” Petrova sablazan nije u istom nivou sa prethodno navedenim primerima.

Apostol Pavle je takođe dosta pisao na ovu temu. Rekao je: “Ne budite na sablazan ni Jevrejima, ni Grcima, ni ckrvi Božijoj” (1.Kor.10:32). Drugim rečima, nemojte se ponašati na takav način da uvedete bližnje u greh, nemojte činiti nešto što će proizvesti skandal i izazvati loše predrasude kod Jevreja, Grka ili braće u Hristu. Pavle ovde govori o idolskim žrtvama u vezi kojih su hrišćani u to vreme imali različita mišljenja. Jevreji su imali jedan stav prema mesu koje je žrtvovano idolima, a Grci skroz drugačiji stav. Pavle im zato piše da budu pažljivi i da ne dozvole da savest jednih osuđuje slobodu savesti drugih (1.Kor.10:29).

Mi imamo slobodu u svojoj savesti da činimo razne stvari za koje naša braća i sestre u Hristu možda ne bi imali slobodu. Iz tog razloga Bog želi da imamo svest o nivou savesti naših bližnjih i da svojom slobodom “ne udaramo” njihovu savest i ne sablažnjavamo ih.

Na kraju želim još da spomenem činjenicu da je Gospod Isus bio mnogima kamen spoticanja i stena sablazni. Isus je izrekao blaženstvo za one koji se ne sablazne o Njega (Luka 7:23). Istina koju je Isus objavljivao je često “udarala” (sablažnjavala) samopravedne ljude! Učenici su jednom prilikom napomenuli Isusu da su se Fariseji sablaznili zbog nekih Njegovih reči. Isus im je odgovorio: “Ostavite ih! Oni su slepci, vođe slepima” (Matej 15:12-14). Danas će se takođe mnogi vređati i sablažnjavati na istinu koju propovedaju Božiji ljudi zato što su slepi i ne vide lične potrebe zbog svoje okorele samopravednosti. Isus nam je rekao da ih ostavimo u njihovoj uvređenosti i slepilu. Neki žele da budu svetiji od sâmog Isusa i da trče za takvim uvredljivcima da bi “lili melem na njihove rane”.

Takođe, u nekim slučajevima reč sablazan se odnosi na neku uspomenu iz prošlosti koja narušava ugled čoveka (1.Samuilova 25:31), ili u smislu nečeg neuglednog i bezbožnog (Sofonija 1:3).

Isus je rekao da je poslednje vreme karakteristično po tome što će se mnogi sablazniti i drug druga će izdati i dobri drugovi će se zamrzeti (Mat.24:10). Lično sam iskusio istinitost duhovne pesme koja kaže: “Stranci ti postaše jučerašnji drugovi…” Živimo u vremenu kada mnogi otpadaju od vere slušajući lažne nauke i đavolske duhove, saobražavaju se svetu, žive po svojim željama, a misle da su ugodni Bogu. Mnogi zavode i mnogi su zavedeni. Mnoga deca su odlutala od Gospoda sablaznivši se na mrtvu i suvu veru svojih roditelja. Mnoga deca su ljuta i nesrećna u robovanju različitim besmislenim zakonima svojih samopravednih roditelja. Mlako hrišćanstvo i jaka usmerenost na zemaljske stvari jesu sablazan za mnoge nevernike koji posmatraju živote ispovedajućih hrišćana. Njima ne treba takvo hrišćanstvo, njima treba živi Gospod Isus!

Hoćeš li, brate i sestro, dostojno predstavljati svog Spasitelja drugima?

Pomozi nam Gospode da ne budemo nikome na sablazan. Neka vatra Tvoje ljubavi i prisutnosti gori u našim životima! Oprosti nam sve naše grehe zbog krvi Hristove. Amin.