Pripremite put Gospodu

Najveći čovek starozavetnog doba bio je Jovan Krstitelj. To je izjavio sâm Gospod Isus kada je rekao da nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja (Luka 7:27).

Biblija govori o jednom pobožnom bračnom paru, Zariji i Jelisaveti, koji su bili pravedni pred Bogom i živeli u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim. Jelisaveta je bila nerotkinja, a oboje su već bili stari. Međutim, primetio sam jednu divnu stvar u vezi Zarije. On je bio čovek vere. On se molio da im Bog dâ dete iako je to, ljudski gledano, već bilo nemoguće. Reč Gospodnja kaže da mu se javio anđeo dok je bio u crkvi. Anđeo je objavio da mu je uslišena molitva i da će Jelisaveta roditi sina (Luka 1:13).

Ovde vidimo izvanredan primer uporne molitve Božijeg čoveka. Više ljudi koji su imali poseban poziv od Boga i veliku službu na zemlji bili su rođeni od žena koje su dugo bile nerotkinje. To primećujemo u slučaju proroka Samuila čija majka je bila nerotkinja, pa je izmolila od Boga sina (1.Sam.1). Takođe, Isak je imao ženu nerotkinju za koju se molio dvadeset godina dok nisu dobili blizance, Jakova i Isava (1.Mojs.25:20-26). Samson je isto rođen od žene koja je bila nerotkinja i kojoj je anđeo objavio da će roditi sina (Sudije 13:2,3).

Zariji je bilo objavljeno da će Jovan ispuniti Malahijino proročanstvo koje kaže da će doći Mesijin preteča u duhu i sili Ilije proroka koji će obratiti srca otaca ka deci i nevernike ka mudrosti pravednika, i koji će pripremiti Gospodu narod gotov (Luka 1:17).

Jovan Krstitelj je imao poziv da pripremi narod za dolazak Mesije, Gospoda Isusa Hrista. On je imao zadatak da spremi ljude za Hrista davši im spoznaju spasenja kroz oproštenje njihovih greha (Luka 1:77). Njegov zadatak bio je da objavi ljudima kako da nađu spasenje kroz oproštenje svojih greha i na taj način on je pripremio put Gospodu Isusu.

Sa druge strane, u uvodnom stihu smo videli šta je Jovan govorio za sebe. On je znao da se na njemu ispunjava starozavetno proroštvo koje kaže da će se pojaviti glas u pustinji koji će vikati: “Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našem. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će telo videti; jer usta Gospodnja rekoše” (Isaija 40:3-5).

Jovan je bio taj glas u pustinji koji je vikao: “Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko.” Vrlo je važno primetiti da on nije govorio ljudima: “Ja ću pripremiti vaš put Gospodu. Sve je urađeno! Samo dođite i krstite se.” Ne, on je vikao: “Pripravite put Gospodu, poravnite staze Njegove. Vi ste ti koji treba da pripremite put Gospodu do vašeg srca! Vi ste ti koji treba da poravnate stazu kojom će On doći u vaše srce!”

Jovan je propovedao vrlo jasnu poruku! U starim vremenima bilo je uobičajeno da vojska koja maršira prema nekom mestu unapred pošalje glasnike koji će objavljivati njihovo približavanje, uklanjati prepreke i pripremati put kojim treba da prođu. Danas se takođe vrlo oprezno priprema i obezbeđuje maršuta kojom treba da prođe predsednik neke države ili visoki politički zvaničnici. Bilo bi apsolutno nepojmljivo da se država ne pripemi za doček nekog velikog čoveka u svetu za čiji dolazak je prethodno obaveštena.

Dakle, Jovan je propovedao da Bog neće nasilnički provaliti vrata tvoga srca. On je govorio ljudima da je vrlo loš, krivudav i zakrčen put do njihovih srca, i da je neophodno da se taj put pripremi da bi Gospod došao! On nije govorio ljudima: “Vi ne možete ništa učiniti za vaše spasenje”, nego, “Vi morate nešto uraditi! Vi se morate pokajati i ostaviti vaš greh.” On je govorio ljudima da na taj način treba da pripreme put Gospodu i da poravnaju stazu.

Neko će reći: “Pa, to je onda spasenje koje čovek sâm zarađuje.” Međutim, Jovan je rekao da će svako telo videti, ne čovečije, nego Božije spasenje kada se ispune upravo ti uslovi (Luka 3:4-6). Intelektualna vera u Hrista, bez pokajanja, nikada neće proizvesti Božije spasenje! Istinska vera u Hrista podrazumeva poslušnost prvim rečima Hristove javne službe: “Pokajte se, jer se približi Carstvo Božije” (Mat.4:17) i rezultira Božijim spasenjem.

Jovan je vrlo jasno naglašavao važnost pripremanja čovečijeg srca za prihvatanje Hrista. Mnogi današnji propovednici su sveli kompletno Evanđelje na kratku formulu od nekoliko doktrinarnih pitanja i kratke pokajničke molitve, nekon čega bi se smatralo da je osoba prihvatila Hrista. Međutim, životi tih ljudi pokazuju da li su Ga zaista prihvatili!

Ako tvrdiš da si prihvatio Hrista, a poznaješ ljude od kojih si u neverstvu nešto ukrao i nikada nisi bio potaknut da se potrudiš da im to vratiš, ti se nisi pokajao za greh krađe! Put do tvog srca je još uvek zakrčen i nije pripremljen za Gospoda.

Ako tvrdiš da si prihvatio Hrista, a poznaješ ljude koje si ljuto ranio u neverstvu i nikada nisi poželeo da odeš da im se izvineš i ispraviš te stvari, nemoj zavaravati sebe da si hrišćanin!

Ako tvrdiš da si prihvatio Hrista, a ne služiš Mu celim srcem, nego još uvek voliš svet i još uvek žališ za svestkim zadovoljstvima, bogatstvom i časti, ti si tada kao čovek koji stavi svoju ruku na plug, pa se okreće nazad! Nisi spreman za Carstvo Božije! (Luka 9:62). Da bi zemljoradnik završio oranje, neophodno je da gleda napred sa čvrstom namerom u svom poslu, a ne da se okreće žaleći što je uopšte uzeo plug u ruke.

Bog želi da potpuno vlada u našem životu. On je sve pripremio za nas! (Ef.2:10). Klonimo se praznih razgovora koji pomažu u bezbožnosti. Očistimo sebe od toga i bićemo posuda koja je potrebna domaćinu, pripremljeni za svako dobro delo! (1.Tim.2:14-21)

Pomozi nam, nebeski Oče, da bismo bili ljudi koji su pripremljeni za svako dobro delo koje želiš da učinimo! U Hristovo ime, amin.