Milenko Isakov
(Jevrejima 8:8)
Svaki iskreni sledbenik Isusa Hrista ima veliku radost zbog toga što pripada velikoj Božijoj porodici i što može da ima učešće u slavnim delima koja Bog radi. Reč Gospodnja kaže da su nam data prevelika i časna obećanja po kojima imamo udela u Božijoj prirodi, ako pobegnemo od telesnih želja ovoga sveta (2.Pet.1:4). Svaki put kada svedočimo šta je Bog učinio za nas zadajemo veliki udarac Sotoni i njegovom carstvu zla. Naša pobeda u sukobu sa Sotonom biće izvojevana zbog Hristove krvi koja nas je učinila pravednima pred Bogom i zbog reči našeg svedočanstva (Otkr.12:10,11). Iz tog razloga je važno da mladi vernici otvore svoja usta i svedoče šta je Bog učinio za njih. “Jer ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da ga je Bog podigao iz mrtvih bićeš spašen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje. Jer Pismo govori: koji ga god veruje neće se postideti. Jer nema razlike među Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih i bogat za sve koji ga prizivaju. Jer ko god prizove ime Gospodnje spašće se” (Rim.10:9-13).
U današnjem rečniku reč “zavet” se dosta retko upotrebljava. Sinonimi za tu reč su savez ili ugovor, ili još jedan stari biblijski izraz “učiniti veru”. Ugovor uvek sklapaju dve strane (dve osobe ili dve grupe ljudi). U svakom ugovoru su precizno naznačeni uslovi i obaveze koje svaka strana treba da uspunjava. Čovek se odlučuje da potpiše ugovor jedino kada je siguran da ima koristi od toga što se navodi u njemu. Dakle, kada se dve strane pridržavaju uslova njihovog zajedničkog ugovora, imaju obostranu korist.
Biblija govori o tome kako je najviši Bog sklapao ugovore sa malim ljudima na zemlji i kako On to i danas želi da čini. Mnogim ljubiteljima sporta bi bila ogromna radost kada bi iznenadno dobili ponudu da potpišu ugovor sa njihovim omiljenim sportskim klubom. Koliko je veća privilegija i radost kada nam veliki i živi Bog omogućuje da sklopimo zavet sa njim!
U starozavetnim spisima čitamo o tome kako je Bog sklopio zavet sa Nojem i njegovom porodicom (1.Mojs.6:18 i 9:9-17), sa Avramom (1.Mojs.15:18 i 17:1-21) i sa Izrailjskim narodom (2.Mojs.24:7,8). U svim tim slučajevima vidimo da je Bog najpre tražio nešto od tih ljudi. Od Noja je tražio da sagradi kovčeg, od Avrama da izađe iz svoje zemlje i kasnije da mu prinese žrtve, i od Izrailjskog naroda da poštuje Njegove zakone i zapovesti. Kada su oni pristali na to, Bog je sklopio zavet sa njima.
Takođe, neki starozavetni ljudi su dobrovoljno zavetovali nešto Bogu: Jakov (1.Mojs.28:20), Jeftaj (Sudije 11:30), Ana (1.Sam.1:11). Uvek je lakše dati obećanje, nego ispoštovati ga (Prop.5:4,5). Bog na poseban način blagosilja one koji čuvaju Njegov zavet. (Psal.103:17,18).
Međutim, Reč Gospodnja otvoreno govori o tome da ljudi često nisu bili tvrdi (verni) u zavetu (Psal.78:37), da su prestupali zavet Božiji (Isus Navin 7:11) i da su ga pokvarili (Jeremija 11:10). Bog je unapred upozorio svoj narod da će utvrditi svoj zavet sa onima koji budu poslušni i da će taj zavet biti raskinut njihovom neposlušnošću (3.Mojs.26:15).
Kada dođemo na stranice novog zaveta, tu se ne spominje mnogo sâma reč “zavet”, ali je celokupna tematika upravo taj NOVI ZAVET koji Bog želi da sklopi sa svim ljudima posredstvom svog sina Isusa Hrista. Cela Biblija ukazuje na Božiju želju da reši problem čovekovog greha. Svaki greh zaslužuje kaznu koju neko mora da plati. Oproštenje greha je omogućeno jedino prolivanjem krvi (Jevr.9:22). U starom zavetu to je bila krv životinja koje su ljudi prinosili za svoje grehe. Međutim, te žrtve nisu mogle da uzmu ljudske grehe (Jevr.10:4). One su samo pokrile ljudski greh i osvećivale ljude na telesnu čistotu. Zato su oni svake godine činili spomen za grehe. Prvosveštenik starog zaveta je jednom godišnje ulazio u prisustvo Božije sa krvlju životinja i činio spomen za greh (10:3). To pokazuje da ti darovi i žrtve nisu mogle da iznutra učine savršenom savest onoga koji služi.
Međutim, Isus je prinošenjem sebe na žrtvu svojom ličnom krvlju ušao u Božije prisustvo i našao večni otkup za nas. Njegova žrtva čisti našu savest od mrtvih dela da bismo mogli služiti živome Bogu! Zato je On POSREDNIK tog NOVOG ZAVETA. Svojom smrću i prolivanjem krvi potvrdio je taj zavet! Njegovom krvlju imamo oproštenje greha. Više ne treba da dajemo prilog da bi naši gresi bili pokriveni ili da činimo spomen za grehe, zato što se nalazimo u Novom Zavetu u kome Bog upisuje svoje zakone u naša srca i misli i više nikada ne spominje naše grehe. Aliluja! Isus je svojim prinosom savršio vavek one koji bivaju osvećeni (10:14) i sada imamo direktan pristup Bogu kroz krv Isusa Hrista.
U Novom zavetu imamo mnogo veće privilegije, ali i mnogo veću odgovornost (Jevr.10:19-31). Imajući takva obećanja, ljubazni, da očistime sebe od svage poganštine tela i duha i da tvorimo svetinju u strahu Božijemu! (2.Kor.7:1)
Hvala ti Gospode za krv Novoga Zaveta koja nas čisti od svakog greha i koja nam omogućava direktan pristup Tebi. Pomozi nam da hodamo u svetlu Novog Zaveta sa zahvalnošću i radošću! Amin.