Milenko Isakov
„A On im reče: jelo je moje da izvršim volju Onoga koji me je poslao,
i da svršim Njegov posao“
(Jovan 4:34)
Jednom prilikom Gospod Isus je išao iz Judeje u Galileju. Prolazio je kroz Samariju i seo je da se odmori na Jakovljevom izvoru blizu grada Sihor. Njegovi učenici su otišli u grad da kupe hranu, a za to vreme Isus je imao susret i razgovor sa ženom Samarjankom. Ona Ga je upoznala kao Hrista i Mesiju, te je otišla u grad da to objavi drugim ljudima. Tako su ljudi izašli iz grada i pošli prema izvoru da sretnu Isusa.
Hristova služba i javno delovanje podrazumevalo je Njegovu veliku zauzetost i ogromna odricanja. Možemo da pretpostavljamo da je bio veoma gladan od puta. Njegovi učenici su to znali i kada su se vratili iz grada sa hranom, molili su Ga da jede. Međutim, On im je odgovorio: „Ja imam jelo da jedem, za koje vi ne znate“ (Jovan 4:32).
Hristov život na zemlji je vrlo snažno i upečatljivo dokazivao sve što je On govorio. Isus je rekao da čovek neće živeti o samom hlebu, nego o svakoj reči koja izlazi iz Božijih usta (Mat.4:4). Njegov život je savršeno dokazivao istinitost tih reči. Njegov prioritet u životu je bio da čini Očevu volju. To je bio razlog Njegovog dolaska na zemlju. „Ja sam sišao sa neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me je poslao“ (Jovan 6:38). Isus ništa nije činio sâm od sebe. Govorio je samo ono što Ga je Otac naučio. Uvek je činio samo ono što je bilo ugodno Njegovom Ocu (Jovan 8:28,29). Sve što je Isus govorio, govorio je upravo onako kako mu je Otac rekao da govori (Jovan 12:50). Isusov način života se nikada nije svodio na ugađanje sebi. Naprotiv, On se svaki put odricao svoje volje koju je posedovao kao čovek, da bi se pokorio Očevoj volji. To se posebno istaklo u Getsimaniji kada se molio da Očeva volja bude ispred Njegove! (Luka 22:42).
Šta možemo ovde da naučimo? Znamo da nam je neophodna telesna hrana kako bi organizam funkcionisao. Naš organizam ima jednostavno potrebu za hranom. On postaje zadovoljen i ispunjen kada dobije tu hranu. U suprotnom osećamo glad i prazninu.
Isus je živeo nebeski život na zemlji. On je ličnim primerom pokazao kako treba da nalazimo zadovoljstvo i ispunjenje u činjenju Božije volje! Baš kao što je naše telo zadovoljeno kada dobije telesnu hranu, naš unutrašnji čovek treba da nalazi zadovoljstvo i ispunjenje kada vršimo Božiju volju.
Kako je to kod tebe, dragi prijatelju? Da li nalaziš ispunjenje i zadovoljstvo vršeći Božiju volju? Da li je i tvoje jelo da izvršavaš volju tvog nebeskog Oca?
Danas mnogi takozvani hrišćani kao da ne znaju da niko ne može biti Hristov učenik ako se ne odrekne sebe! (Mat.16:24). Mnogi ljudi ispovedaju veru u Hrista, ali u njihovom životu nećete primetiti trunku odricanja. Oni su toliko pažljivi da ugađaju sebi da im je jednostavno van svake pameti da preskoče jedan svoj obrok da bi učinili nešto za bližnjeg. Takvi vernici nalaze veće ispunjenje u zadovoljavanju svojeg stomaka, nego ispunjenje koje dolazi kada se vrši volja Božija! Njihovo jelo za sigurno nije da vrše Božiju volju. Apostol Pavle je govorio Filibljanima da takvi vernici hodaju kroz život kao neprijatelji Hristovog krsta. Takvi vernici ne žele da nose svoj krst. Ne žele da se odreknu sebe. Nikada nisu umrli sebi. Pavle kaže da je svršetak takvim ljudima pogibao, pošto im je Bog trbuh (stomak) i pošto zemaljski misle (Fil.3:18,19). Dakle, njihov prioritet je da ugađaju svom stomaku. Stomak im je bog! Želje tela su im bog! Njihov prioritet nije da ugode istinitom Bogu, nego sebi! To je koren samožive i samoljubive grešne ljudske prirode!
Dopusti mi da te ohrabrim, dragi prijatelju, da postoji Božija volja za svaki dan i za svaki trenutak tvog života. Bog je zainteresovan da hodaš u Njegovoj volji. On je otkrio svoju volju kroz Hrista. On je kroz Hrista unapred pripremio dobra dela kroz koja želi da prolaziš (Ef.2:10). Bog želi da svakodnevno dobrovoljno biramo Njegovu volju. On želi da se „hranimo“ činjenjem Njegove volje! Njemu nije u interesu da budemo isforsirani na religiozan život po nekim ljudskim normama i zakonima. On želi da imamo ispunjenje i zadovoljstvo zbog toga što znamo da imamo čast i privilegiju da radimo za najvažniju osobu univerzuma. Radnik neke velike svetske kompanije nalazi ogromno zadovoljstvo i ispunjenje u tome što može biti deo tako moćnog giganta i što može imati učešće u njegovim projektima. Da li shvatamo, braćo i sestre, koliko smo privilegovani? Nije li tragedija što mnogi hrišćani doživljavaju činjenje Božije volje kao dosadnu obavezu i suvoparnu dužnost?
Je li radosno vršimo volju našeg Oca? Ti i ja smo pozvani da ličnim primerom svima dokažemo da se hranimo izvršavanjem Očeve volje i vršenjem posla koji nam je On dao da radimo!
Hvala Ti Oče za Tvoju jasno otkrivenu volju u Bibliji. Pomozi nam da uvek nalazimo zadovoljstvo i ispunjenje u izvršavanju Tvojih zapovesti. Nauči nas da svakodnevno umiremo sebi i svojoj volji. Pomozi nam da možemo biti verni u vršenju posla koji si nam poverio da radimo. U Hristovo ime, amin.