Odgovornost

Gospod Isus je ispričao priču o čoveku koji je poverio svojim slugama srebro pre nego što je otišao u daleku zemlju da primi carstvo. Tu priču čitamo u 19.poglavlju Evanđelja po Luci. Taj čovek je bio naslednik velike imovine koju je trebao da primi. Kada razmišljamo o tome, stičemo utisak da Gospod Isus ustvari govori o sebi. On je ispričao tu priču malo pre nego što će biti razapet za grehe sveta i vaskrsnut radi opravdanja svih koji Ga veruju. On je taj koji je kasnije primio Carstvo i silu jer je nakon svog vaskrsenja izjavio da Mu je data svaka vlast na nebu i na zemlji (Matej 28:18), a 40 dana posle vaskrsenja bio je vaznet na nebo i seo je sa desne strane Božijeg prestola, iznad svake visine (Ef.1:20,21).

Međutim, pre nego što je otišao da primi svoje Carstvo, Gospod Isus je doneo na ovaj svet Evanđelje – radosnu vest. On je dozvao svoje sluge i svakome je poverio jednako – jednu kesu. Kesa je blago (srebro) koje je gospodar poverio svojim slugama da bi radile sa tim i donele profit. Ova priča se, znači, razlikuje od priče o gospodaru koji je razdelio talante svojim slugama (Matej 25), jer je ovde gospodar svima razdelio jedako, a tamo različito. Kesa, dakle, predstavlja sâmo Evanđelje, Radosnu vest koju je Gospod Isus došao da donese svakom čoveku. Što se tiče duhovnih darova (talanata) vernici se mnogo razlikuju, ali po pitanju spasenja i dara večnog života svi smo dobili jednako, bez obzira na naše sposobnosti!

Gospodar očekuje od svojih slugu da rade sa tim blagom koje su primili i da donesu određen profit. Znači, svaki sluga je sâmim prihvatanjem tog blaga dobio veliku odgovornost. Mi smo takođe, braćo i sestre, mnogo odgovorni za spasenje koje smo primili od Boga. Bog takođe očekuje od nas da radimo sa spasenjem koje smo dobili i da donesemo slavu Njemu. Iz priče možemo zaključiti da su odgovorne sluge donele profit svom gospodaru i da je on bio zadovoljan sa njima. Sa druge strane, onaj sluga koji nije bio odgovoran nije doneo profit svom gospodaru.

Božija volja za nas jeste da budemo odgovorni. Sotona je najviše želeo da potisne u ljudima tu svesnost da su odgovorni pred Bogom. Ako uzmemo primer Darvinove teorije o evoluciji, njen cilj je da ljudi budu u zabludi da ne postoji neko ko je iznad njih i kome su odgovorni. Vremenom su se u istoriji pojavljivale različite ideologije koje su se uglavnom bazirale na teoriji evolucije i koje su oslobađale ljude da čine razne vrsta zla, misleći da nikome neće trebati da polože račun za svoje postupke.

Ipak, Božija Reč jasno uči da je svaki čovek na zemlji, kao Božije stvorenje, odgovoran pred Njim. Odgovorni smo za svaki postupak u našem životu. U Rim.14:12 piše da će svako od nas dati Bogu odgovor za sebe. Svako od nas prvenstveno ima ličnu odgovornost pred Bogom! Za svaki postupak u našem životu mi smo direktno odgovorni Bogu i jednog dana ćemo trebati da položimo račun kako smo iskoristili vreme koje nam je Bog dao na zemlji.

Mnogo puta se čini kao da čovek zaista nema odgovornost pred Bogom. Bog mnogo puta ne sankcioniše zla dela ljudi. Često se možda čini da Bog nije prisutan i da ne vidi razne zle stvari, ali ipak Božija reč kaže da će svako od nas dati Bogu odgovor za sebe. Ako verujemo istini Božije reči i ako verujemo da je to zaista toliko realno i stvarno kako je i napisano, onda ćemo biti svesni da upravo sada imamo direktnu odgovornost pred Bogom za sve što radimo.

Nažalost, gledamo mnoge hrišćane oko nas koji nemaju svesnost lične odgovornosti pred Bogom. Ako smo pozajmili od nekoga knjigu, CD ili bilo koju materijalnu stvar i godinama smo to zadržavali kod nas bez ozbiljnog razmišljanja da vratimo, to je klasičan primer neodgovornog ponašanja. Isto tako, redovno kašnjenje na posao ili neki sastanak jeste rezultat neodgovornosti.

Božija volja za Njegovu decu jeste da budu odgovorna. Bog je postavio različite autoritete u našem životu kojima smo takođe odgovorni. U zavisnosti od naše uloge u društvu, na poslu ili u crkvi, imamo i različite odgovornosti. Nije jednaka odgovornost predsednika države i običnog građanina. Nije jednaka odgovornost učitelja u školi i đaka. Nije jednaka odgovornost starešine crkve i vernika koji nema javnu službu. Ipak, Božija volja je da budemo verni u našoj sferi odgovornosti. To će biti put da nam Bog poveri veću sferu odgovornosti.

Od male bebe se ne očekuje nikakva odgovornost. Međutim, ista ta beba kada napuni 4-5 godina već može da ima jednu minimalnu sferu odgovornosti koja podrazumeva na primer sakupljanje igračaka, bacanje smeća u kantu za otpatke itd. Odgovornost jednog đaka je da uradi svoj domaći zadatak i razne druge obaveze. Kako odrastamo, Bog nam poverava šira područja odgovornosti. Područje odgovornosti jednog momka i devojke je definitivno manje od područja odgovornosti oženjenog čoveka i udate žene. Isto tako, područje odgovornosti roditelja je veće od područja odgovornosti supružnika koji još nemaju decu.

Nije realno da očekujemo da nam Bog poveri šire područje odgovornosti ako nismo verni u našem trenutnom području odgovornosti. To jasno možemo zaključiti iz ove Isusove priče. Sluge koje su bile odgovorne u upravljanju tom jednom kesom koju su primili od svog Gospodara dobile su kasnije mnogo šira područja odgovornosti (pet i deset gradova). Međutim, sluga koji nije bio odgovaran da napravi profit sa tom jednom kesom koju je primio od Gospodara, ne samo da nije dobio širu sferu odgovornosti, nego je bio kažnjen – izgubio je povlastice tog područja odgovornosta koje je posedovao. Zato je Isus rekao: “Daće se svakome koji ima, a od onoga koji nema, uzeće se od njega i ono što ima.” (Luka 19:26).

Odgovornim ponašanjem ćemo otvoriti put da nam Bog poveri veće stvari, a neodgovornim ponašanjem će nam biti oduzeto i ono što mislimo da imamo.

Nebeski Oče, pomozi nam da budemo odgovorni u svemu što si nam poverio. Pomozi nam da ne osuđujemo neodgovornost naših bližnjih prema nama, nego da budemo milostivi kao što si Ti prema nama milostiv. U Hristovo ime, amin.