Milenko Isakov
„Jer naš rat nije sa krvlju i telom, nego sa poglavarima i vlastima,
i sa upraviteljima tame ovoga sveta, sa duhovima pakosti ispod neba”
(Efescima 6:12)
Apostol Pavle ovde jasno naglašava da rat jednog verujućeg čoveka nije protiv drugih ljudi od krvi i tela, nego protiv duhovnih poglavara, vladara i upravitelja čiji vrhovni komandir jeste sâm Sotona. Pavle ovde govori o demonima koji imaju strahovito loš uticaj na ljude. On podseća vernike da su pozvani u rat. Taj rat se, međutim, ne vodi protiv ljudi, nego protiv sila tame – protiv demona.
Ko su ustvari demoni? Božija Reč uči da je heruvim zaklanjač napravio pobunu u nebu zato što je želeo da se izjednači sa Višnjim Bogom (Jez.28:14,15). On je uspeo da odvuče sa sobom trećinu nebeskih stanovnika. Tako su oni zajedno bili odstranjeni iz Božije prisutnosti (Otkr.12:4,9). Danas sva ta duhovna stvorenja deluju na zemlji kao demonske sile zla. Demoni su duhovna stvorenja. To su duhovi pakosti i svake vrste zla. Pošto nemaju telo, demoni čeznu da pronađu svoj “dom” kod ljudi čija tela će moći da koriste za praktično izvršavanje svojih zlih požuda. Demoni su duhovna bića koja poznaju Boga i veruju u Njegovo postojanje (Jakov 2:19). Međutim, to su bića koja su dobrovoljno izabrala da postanu Božiji suparnici i da kvare i izopačuju ono što je Bog stvorio.
Nažalost, mnogo puta nemamo jasan uvid u stvarnost i realnost duhovnog sveta. Mnogo puta ne vidimo jasno te demone koji rade “iza scene”. Iz tog razloga stičemo negativne stavove u srcu protiv drugih ljudi koji čine zlo. Međutim, ti ljudi su samo jadne žrtve demona koji ih koriste za svoje ciljeve. U suštini, svako čovečije srce je rezidencija nečistih duhova (demona), osim onih čija tela su postala hram Božijeg svetog Duha, posredstvom vere u Isusa Hrista (1.Kor.6:19). Ljudima je, dakle, jako potrebno oslobođenje od sila tame. Potrebna im je poruka Evanđelja i vaskrsla sila Gospoda Isusa Hrista koji je pobednik nad Sotonom i svim njegovim anđelima!
Ono što je posebno upečatljivo za službu i rad Gospoda Isusa Hrista jeste Njegov izvanredan autoritet nad silama tame. Iako je Đavo celim svojim bićem želeo da sruši Hrista i da Ga navede na greh (Matej 4:1-10) bilo je očigledno da Gospod Isus u svakom momentu ima pobedu nad svim iskušenjima. Demoni su se strašno plašili Isusa. Oni su videli svoju nemoć prilikom svakog suočavanja sa Njim. Kada je Isus došao u okolinu Gadarinsku sreo se sa čovekom u kome je bilo mnoštvo demona. Taj čovek je bio neustrašiv. Niko nije mogao da ga ukroti. Ljudi su se bojali da prolaze tim putem. Ali, kada je ugledao Isusa izdaleka, potrčao je i poklonio Mu se (Marko 5:6). Demoni koji su opseli tog jadnog čoveka, koristili su njegov glas da bi povikao: “Šta hoćeš sa mnom, Isuse sine Boga višnjeg? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!” Isusu je odmah bilo jasno da je to uticaj demona, te je rekao: “Izađi duše nečisti iz čoveka.”
U ovom slučaju iz Marka 5 vidimo da demoni imaju veliku čežnju da prebivaju u čoveku. Ako ne mogu imati prebivalište u čoveku, onda žele da prebivaju makar u životinji. Božija Reč objavljuje da je taj čovek bio opsednut mnoštvom demona i oni su molili Isusa da ih ne šalje iz tih krajeva i da ih pošalje makar u svinje. Demoni su znali da Isus ima potpunu vlast nad njima i bojali su Ga se.
Ono što takođe možemo videti u Evanđeljima jeste da su upravo demoni stojali iza mnogih fizičkih bolesti ljudi. U Mateju 9:32-33 spominje se čovek koji je bio nem i besan. Stiče se utisak da je bio nem upravo zato što je bio opsednut demonom. Kada je Isus isterao demona, čovek je progovorio.
U drugom slučaju, u Mateju 12:22, spominje se čovek koji je bio nem i slep, takođe pošto je bio opsednut demonom. Kada ga je Isus iscelio, čovek je progovorio i progledao. Ljudima je jednostavno bilo poznato da su mnoge bolesti bile rezultat delovanja demona. To vidimo i u slučaju žene Hananejke koja je znala da njenu ćerku muči demon (Matej 15:22).
Slučaj iz Luke 4:33-36 dokazuje da demoni imaju silu i nad religioznim ljudima. Ovaj čovek je verovatno redovno posećivao jevrejsku sinagogu i nije pravio problema sve dok se tamo nije pojavio Isus. Tada je tek prisutnost demona u njemu isplivala na površinu.
Jako je bitno da razumemo da nisu sve fizičke bolesti rezultat prebivanja demona u čoveku, ali neke definitivno jesu. Interesantno je primetiti da se u Evanđelju koje je beležio Luka spominje više slučajeva gde je uzrok bolesti bio upravo demon. Luka je bio lekar i znao je da za mnoge bolesti on nije imao rešenje, već je trebala intervencija Lekara nad lekarima. Trebala je natprirodna sila!
Zato se zemaljska služba Gospoda Isusa Hrista u velikoj meri svodila na iscelivanje ljudi i isterivanje demona (Marko 1:34,39, Marko 16:9, Luka 13:11-16, Luka 13:32, Dela 10:38). Tu istu službu Isus je poverio svojim učenicima kada ih je poslao rekavši: “Bolesne isceljujte…đavole izgonite…” (Matej 10:8). On želi tu službu da poveri onima koji veruju u ime Njegovo. Isus je rekao: “Znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole…na bolesnike metaće ruke i ozdravljaće” (Marko 16:17).
Verovatno većina nas nije ovo iskusila, ali ova služba definitivno nije rezervisana samo za neke nedodirljive ljude. Božija volja jeste da mnogi imaju udela u toj službi, jer je Isus rekao da će takvi znaci biti na onima koji veruju!
Mnogi vernici dugo žive u strahu da će biti prevareni od Sotone. Istina je da Sotona ima ogromnu prevarnu silu. Čovek u svojoj sili nikako ne može odoleti Sotoninoj mudrosti i lukavstvu, ali ako se predamo Bogu u molitvi, ustanemo u veri i uhvatimo se čvrsto za Božiju Reč i silu Svetog Duha, postaćemo neustrašivi borci od kojih će Sotona i svi njegovi demoni drhtati! To je Božija volja za svakog Njegovog učenika.
Hvala Ti Oče što u imenu Isus imamo pobedu i što su svi demoni potčinjeni nama u ime Gospoda Isusa Hrista. Pomozi nam da hodamo u realnosti spasenja koje smo nezasluženo primili. Pomozi nam da često podsećamo Sotonu i njegove anđele na njihov večni poraz! Ispuni nas silom Svetog Duha da bi uspešno ratovali u borbi protiv sila tame. Amin.