Blaženstvo pobožnih

Ove reči je zapisao čovek za koga je Bog posvedočio da je po Njegovom srcu i da će ispuniti Njegovu volju. (Dela 13:22). To je bio čovek koji je u pojedinim periodima svog života bio prezren kao begunac i čiju dušu su mnogi tražili. Takođe, to je bio čovek koji je imao ogromnu slavu, bogatstvo i vlast. To je bio David, car u Izrailju. Napisao je mnogo Psalama u kojima je izražavao zahvalnost prema Bogu. U njegovim Psalmima se kriju duboke duhovne istine i mnogi hrišćani znaju napamet njegov prvi psalam gde kaže: “Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko i na putu grešničkom ne stoji i na putu nevaljalih ljudi ne sedi…”

Prva reč ovog stiha (“blago”) spominje se na mnogo mesta u Svetom Pismu. Ta reč ima posebnu težinu ako uzmemo u obzir da ju je iskoristio sâm Gospod Isus kada je započeo svoju najdužu propoved koja je zapisana u Evanđelju po Mateju (poglavlja 5-7). “Blago čoveku” ustvari znači “Blagosloven je čovek” ili “Blažen je čovek” ili “Duhovno je srećan čovek”…

David spominje tri stvari koje takav čovek ne radi, a zatim u drugom stihu i šta radi i kakav je rezultat takvog života. Blagosloven čovek

1. Ne ide na bezbožničko veće

2. Ne stoji na putu grešnika

3. Ne sedi u društvu nevaljalih ljudi.

Šta znači ne ići na bezbožničko veće? Možda je nekom nejasna reč “veće”. Kada se ljude okupe da razmatraju neka pitanja i predloge, usvajaju neka rešenja i donose odluke, to bi se moglo nazvati većem. Božija Reč kaže da blagosloveni ljudi ne idu na bezbožnička veća. Međutim, svi smo mi okruženi ljudima koji ne poznaju Boga. Da li ne ići na bezbožnićko veće podrazumeva nemati nikakav kontakt sa bezbožnicima? Naravno da ne. David je želeo da kaže da pobožan čovek ne sluša savete bezbožnika. To naravno ne znači da hrišćanin neće imati slobodu da ode kod bezbožnog doktora i posluša njegov dobar savet. Problem nastaje kada hrišćanin polaže više nade u bezbožnika nego u Gospoda. U Bibliji je zabeležen upravo takav slučaj. 2.Dnevnika 16:12 kaže: “I razbole se Asa trideset devete godine carovanja svojega od nogu, i bolest njegova bi vrlo teška, ali ni u bolesti svojoj ne traži Gospoda nego lekare.” Nije problem što je Asa tražio lekare, nego što nije tražio Gospoda! Dakle, ako se mi danas više pouzdajemo u bezbožnog lekara nego u Gospoda, mi ustvari idemo na bezbožničko veće.

Mnogi hrišćani misle da ne idu na veća bezbožnika, ali pogledajte koliko mnogo puta nesvesno prihvataju ideje bezbožnika. Navešću primer korišćenja raznovrsne kozmetike za ulepšavanje tela. Da li je ta ideja potekla od Boga ili od bezbožnog sveta oko nas? Mi se sada ne bavimo pitanjem da li je korišćenje određene kozmetike ispravno ili pogrešno, nego se pitamo da li je ideja za korišćenje te kozmetike potekla od bezbožnog sveta oko nas ili od Boga! Ono što želim naglasiti jeste sledeće pitanje. Da li je ono što radimo proizvod delovanja Svetog Duha u našim srcima ili rezultat našeg klanjanja idejama i stilovima bezbožnog sveta oko nas?

David kaže da je blagosloven čovek koji ne ide na veće bezbožničko. Blažen čovek neće padati pod uticaj ideja bezbožnih ljudi. Božija Reč govori o caru Ohoziji koji se razboleo, pa je poslao ljude da pitaju boga akoronskog da li će ozdraviti (2.Car.1). Svi ljudi se suočavaju sa određenim problemima u svom životu za koje nemaju rešenje, samo je pitanje gde tražimo rešenje. Bog je posebno žalostan kada ljudi koji sebe smatraju Njegovim narodom polažu više nade u bezbožnike nego u svog Boga. Bog je i danas žalostan ako vidi da se mi, koji sebe smatramo Njegovim narodom, više pouzdajemo u savete bezbožnika nego u Njegove savete! Ne postoji lošija stvar od toga da narod koji ima pravog Boga okrene svoje lice od Njega i počne da traži rešenja na drugoj strani. (Jeremija 2:11-13).

Drugo, David kaže da je blagosloven čovek koji ne stoji na putu grešnika. Drugim rečima, blažen je čovek koji ne živi kao ostali grešnici. To ne znači da će on biti fizički odvojen od grešnika. Najsvetiji čovek koji je hodao ovom planetom je bio optužen i nazvan prijateljem grešnika (Luka 7:34). Isus je voleo grešnike i provodio je vreme sa njima. Svaki hrišćanin treba da bude otvoren i ljubazan prema grešnicima. Treba da budemo prijateljski raspoloženi prema njima, ali ne i da živimo kao oni. Dakle, treba da budemo u svetu, ali da ne budemo od sveta! Ne stojati na putu grešnika ne znači otići u manastir i zamonašiti se!

Treća stvar, David kaže da je blagosloven čovek koji ne sedi u društvu nevaljalih ljudi. To znači da se takav čovek neće družiti sa onima koji ismejavaju Boga. Hrišćani neće imati udela u šalama koje izigravaju Boga, niti će odobravati viceve koji ismejavaju istine Svetog Pisma.

Dakle, to su tri stvari koje neće činiti jedan istinski pobožan čovek. Sa druge strane, njemu je omilio Božiji zakon i on o tome razmišlja. To ne znači da on čita Sveto Pismo dan i noć, nego da voli Božiju Reč i često razmišlja o njoj. Ogromna je razlika čitati Sveto Pismo samo zbog intelektualnog saznanja da je to potrebno, ili čitati zbog istinske ljubavi prema Bogu i Njegovoj Reči!

Bog želi da uživamo u Njemu i da se radujemo u Njegovoj Reči. Takvi ljudi su zaista kao drvo koje je puno života pošto je usađeno pored potoka. Oni su puni duhovnog života. Oni će biti na blagoslov ljudima sa kojima se susreću. Oni u svim okolnostima imaju duhovan napredak.

Pomozi nam Oče da budemo ovakvi ljudi! Ispuni nas svojim Duhom da bi mislili o tome što je nebesko, a ne na ono što je zemaljsko. Učini nas istinski blaženim pobožnim ljudima. U Hristovo ime. Amin.