Milenko Isakov
…“Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suvu zemlju, izliću duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje. I procvetaće kao u travi, kao vrbe kraj potoka …“ (Isaija 44:3,4)
Poznat nam je događaj iz knjige proroka Jone kada je Bog pokazao veliku milost prema stanovnicima Ninevije. Nakon što je preneo Božiju poruku, Jona je otišao izvan grada i načinio sebi kolibu želeći da vidi šta će Bog učiniti sa Ninevijom. Bog je najpre učinio da izraste tikva kako bi Jona imao hladovinu, ali je sutradan ujutro zapovedio crvu da podgrize tikvu i ona je usahnula. U knjizi proroka Jone 8:4 zapisano je: „I kad ogranu sunce, posla Bog suv istočni vetar; i sunce stade žeći Jonu po glavi tako da obamiraše i poželje da umre govoreći: bolje mi je umreti nego živeti.“
Ovih dana na našim prostorima imamo dosta visoke temperature i možemo bar malo da razumemo kako se Jona osećao. Neko možda podnosi teže vrućinu, a neko lakše, ali Bog želi da nas pita kakvo je stanje u našoj duši! Da li je naša duša samo pustinja i suva zemlja koju bije sunce i suv istočni vetar, ili je ona mesto koje osvežava reka žive vode koja teče u život večni? Možda se pitaš zašto tvoj život i životi mnogih koji smatraju sebe Hrišćanima izgledaju tako ’suvo’ i ’sasušeno’. Zašto su mnogi tako klonuli i umorni? Zašto im nedostaje duhovna svežina?
Dragi prijatelju, možda si mislio da ćeš konačno biti ’osvežen’ kada ostvariš neki cilj u prolaznim stvarima koje nudi Sotona i svet, a na kraju si ipak shvatio da je tvoja duša i dalje u pustinji. Njen kapacitet je suviše velik da bi je zadovoljile prolazne stvari i zato ona ima i dalje veliku glad i žeđ. Postoji samo Jedan koji u potpunosti zadovoljava njene žudnje i traganja! Samo On može napojiti umorne duše i nasititi klonule duše (Jer.31:25). Samo Bog može pretvoriti pustinju tvoje duše u jezera. Samo Bog može pretvoriti suvu zemlju tvog srca u izvore vodene (Psalam 107:35). Samo Onaj koji je nekada ponudio živu vodu ženi iz Samarije može i tebi dati tu vodu – to osveženje i tu svežinu! Sve ostale ’vode’ samo će proizvoditi još veću žeđ tvoje duše.
Isus je rekao: „Ko pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedniti doveka: nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni“ (Jovan 4:14). Gospod Isus je izvor naše duhovne svežine! On predstavlja te potoke na suvom mestu i senku od velike stene u zemlji sasušenoj (Isaija 32:2). Svi koji su stavili svoje pouzdanje u Njega dobijaju novu snagu (novu svežinu) i podižu se na krilima vere kao orlovi (Isaija 40:31). Oni bivaju pomazani svežim uljem Svetog Duha. Oni su rodni, jedri i zeleni – puni svežine (Ps.92:10-15).
Zašto je ipak realnost našeg života da ne posedujemo uvek tu duhovnu svežinu? Šta je uzrok naše ’ustajalosti’ i duhovnog kvarenja? Svaki greh kvari našu dušu! Svaki greh odstranjuje svežinu naše duše i postepeno je čini ’ustajalom’. Kada pravednik posustaje pred bezbožnikom i pristaje na greh, tada on muti svojim nogama čist izvor i kvari studenac žive vode (Priče 25:25). Na taj način odstranjuje od sebe svežinu duhovnog života, kvari svoju dušu i nanosi bol Onome koji je platio ogromnu cenu da bismo imali mogućnost da dobijemo živu vodu!
Nebeski Oče, pomozi nam da možemo mrziti svaki greh i tražiti iznova i iznova sveže pomazanje Svetog Duha u našim životima. U Isusovo ime, amin!