Milenko Isakov
„Hoću dakle da molitve čine ljudi na svakom mestu,
Podižući svete ruke bez gnjeva i premišljanja.“
(1.Tim.2:8)
Iako mnogi ljudi žele da se predstave na takav način da su dovoljni sami sebi i da im ne treba ničija pomoć (što jeste rezultat ponosa njihovih srca), mi smo ipak samo ljudi sa mnogo potreba koje ne možemo sami podmiriti! Naše potrebe su različite. Imamo razne potrebe u životu. Naše telo potrebuje zdravlje, hranu, odeću, odmor… Naša duša potrebuje istinsku sreću, trajnu radost i pravi mir. Mnogi ljudi smatraju da podmiruju te potrebe svojom sposobnošću – nisu spoznali da je svaki treptaj njihovog oka i svaki otkucaj njihovog srca i svaki pokret bilo kojeg uda tela Božija milost! Ali, kada čovek postane svestan duhovne realnosti i kada spozna Božiju ljubav, njegov duh snažno oseća potrebu za Hristom! Iako Sotona želi da potisne Boga iz naših razmišljanja, mi znamo da jedino Bog može ispuniti svaku našu potrebu u Isusu Hristu (Fil.4:19). Zato je svaki čovek bez Hrista nekompletan. Njegov duh je jednostavno mrtav za Boga i očajno potrebuje oživljenje! Najdublji deo čoveka (čovekov duh) treba Hrista.
Kada verujemo da jedino Bog može ispuniti svaku našu potrebu, tada znamo da je neophodno da Ga upoznamo! Svesni smo da nam je potrebna komunikacija sa Njim. Komunikacija sa Bogom se zapravo naziva molitva. Molitva nije mrtav ritual prilikom kojeg čovek nešto na brzinu izrecituje. Tako rade religiozni ljudi koji doživljavaju molitvu kao obavezu. Međutim, ljudi koji su stvarno upoznali Boga i koji su shvatili vrednost komuniciranja sa Njim znaju da je molitva ne njihova obaveza, nego potreba! Molitva je zapravo zajedništvo sa Osobom koja je tvoj Stvoritelj i u čijim rukama je ceo tvoj život. Kada čovek nije dovoljno svestan činjenice da potpuno zavisi od Boga, tada on doživljava molitvu kao svakodnevnu religioznu obavezu koju treba da „odradi“. Sa druge strane, kada smo ganuti Božijom svetošću, pravdom i ljubavlju, tada znamo da putem molitve na poseban način prebivamo u Božijoj prisutnosti.
Da li smem da pitam, kako doživljavaš molitvu, prijatelju?
Pomisli sada na svoju najdražu osobu na zemlji. Da li razgovor i susrete sa tom osobom doživljavaš kao dosadnu obavezu, ili kao najsrećnije trenutke svog života? Bog želi da budemo ushićeni pošto možemo imati razgovore i susrete sa Njim, kao našom najdražom Osobom!
Ipak, ponos nas mnogo zadržava od molitve. Često nešto radimo sami. Mislimo da možemo sami. Mislimo da ne zavisimo baš uvek od Boga. Mislimo da nije baš svaki detalj našeg života za Njegovu kontrolu. Zato mnoge stvari ne delimo sa Njim. Nećemo da pričamo sa Njim u vezi toga. Ne treba nam Njegovo mišljenje! Vidite, što smo više ponosni, to se manje molimo. Ponizni ljudi se mole! Ponizni ljudi znaju da u svakom trenutku zavise od Boga. Ponizni ljudi dele sa Bogom sitne detalje svog života.
U poslednje vreme mi je Bog ukazao na jednu stvar. Kao da me je pitao: „Da li sam ti potreban u stvarima koje već rutinski uspešno radiš?“ Svi koji su zaposleni znaju da ono što često radimo na poslu jednostavno postaje naša rutina. Da li smo u tim trenucima svesni da nam jako treba Božija milost? Da li se setimo da zahvalimo Bogu iz srca za svaki uspešno završen posao? Vidite, ponosni ljudi nisu zahvalni! Oni smatraju da je normalno kada svojom sposobnošću nešto uspešno urade, ali ponizni ljudi znaju da im je neophodna Božija milost da bi nešto dobro uradili i zahvalni su Bogu za Njegovu pomoć.
Često nam je potrebna pomoć u molitvama. Tada se na poseban način vezuju udi Hristovog tela!
Nedavno sam imao veliku borbu sa brigom. Čovek koji nam je obećao da će vratiti pozajmljen novac pre više od pola godine još uvek nije to učinio. Probudim se ujutro, mislim o tome. Ne mogu da se skoncentrišen na čitanje Božije reči zaokupljen tom brigom. Na poslu mislim o tome i brinem se. Molim se u vezi toga, ali ne dobijam pobedu. I tada se desilo da imam razgovor sa dve osobe sa kojima sam podelio moju potrebu i zamolio ih da se mole za mene. Sutra ujutro bio sam oslobođen od brige! Bog mi je dao veru da je On dovoljno moćan da reši taj problem. Tog jutra sam pročitao slogan: „Početak brige je kraj vere, a početak vere je kraj brige.“ Aliluja!
Potrebne su nam molitve braće i sestara. Potrebne su nam molitve na svakom mestu. Pavle je pisao da treba da se molimo na svakom mestu! Baš kada su situacije idealno napete da bi se razgnjevili, potrebne su nam molitve. U situacijama kada se dvoumimo potrebne su nam molitve.
Podignimo ruke Bogu sa verom i razgovarajmo sa njim! Ogromna je sila molitve.
O Gospode, pokaži nam koliko smo mali i koliko zavisimo od Tebe! Ponizi nas i pokaži nam našu ništavost. Tada ćemo tražiti Tvoju milost u rutinskim stvarima našeg života! Hvala ti za silu tog moćnog duhovnog oružja! U ime Hristovo, amin.