Milenko Isakov
„I reče im: zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih;
jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svojega,
a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.“
(Luka 21:3,4)
Jednom prilikom Gospod Isus je posmatrao kako ljudi stavljaju priloge u haznu koja se nalazila u hramu. Marko u svom Evanđelju beleži da su mnogi bogati ljudi stavljali mnogo. Možda se pitamo na osnovu čega je mogao da zaključi da su to bogati ljudi? Verovatno ih je odavalo njihovo odevanje, a i sâma činjenica da su priložili velike iznose. Isus je video sve te ljude. Bilo ih je mnogo. Međutim, On nije spomenuo nijednoga od njih. Želeo je da posebno istakne jednu ženu koja je priložila dve lepte. Lepta je bila jevrejska kovanica najmanje vrednosti. Interesantno je primetiti da i Luka i Marko (koji beleže ovaj događaj) kažu da je ta žena bila siromašna udovica. Ne možemo tačno da tvrdimo na osnovu čega su to znali, ali možemo pretpostaviti da je sâma njena pojava mnogo govorila o njenom usamljenom i oskudnom životu. Ne znamo na koji način je stekla te dve lepte, ali verovatno su te kovanice bile rezultat njenog mukotrpnog rada.
Možda ste imali priliku da vidite na nekim mestima kutije koje su predviđene za prikupljanje raznih priloga. Nikada nisam primetio da neka očigledno siromašna osoba daje prilog. Tamo se obično prilažu samo popularni iznosi od strane ljudi koji imaju stabilno finansijsko stanje.
Dakle, začuđujuće je da se jedna osoba u izrazito oskudnom finansijskom stanju uopšte nalazi na mestu gde se daju prilozi. Ipak, ova siromašna udovica je bila baš tamo. Ne samo što je bila tamo, nego je i priložila sve svoje siromaštvo. Isus je rekao da je dala više od svih tih bogatih ljudi. Oni su priložili svoj suvišak, a ona je dala baš to što joj je bilo neophodno.
Bog ima poruku za nas iz ovog događaja. Možemo zaključiti da je Bog prvenstveno zainteresovan za kvalitet, a ne kvantitet naših priloga. Znači, Bogu je daleko važnije kako dajemo, a ne šta dajemo. Novčana vrednost priloga udovice je bila daleko manja od priloga onih bogatih ljudi, a Isus je ipak rekao da je ona dala više od svih njih.
Gospod Isus i danas posmatra kako dajemo naše priloge. On zna da li dajemo Bogu samo ostatke i suviške našeg vremena, energije, novca i sposobnosti, ili istinski dajemo naše telo i sve što posedujemo u žrtvu i prilog Njemu na slatki miris (Rim.12:1).
Dragi brate i sestro, kako doživljavaš svoju službu Bogu? Da li Mu dragovoljno daješ svoj život? Da li mu danas dragovoljno služiš? Bog voli one koji dragovoljno daju (2.Kor.9:7).
Možda je neko ponosan zbog svojih mnogih žrtava i priloga Bogu, ali ako ta dela nisu bila učinjena dragovoljnim srcem, takvi prilozi su slični prilozima bogatih ljudi iz ovog događaja. Mnoge javne službe i korišćenje duhovnih darova današnjih hrišćana jesu samo “prilozi bogatih ljudi”. U očima drugih ljudi su to ogromni prilozi, ali Gospos Isus nije oduševljen takvim prilozima.
Sa druge strane, možda se neko oseća kao siromašna udovica u smislu posedovanja i korišćenja duhovnih darova, ali Bog vrlo ceni njegove “lepte”. Ako si takav, budi veran u davanju svojih lepti Bogu! Ako je to i mizerija u očima svih ljudi, Isus kaže da daješ više od svih tih “bogatih” i nadarenih propovednika.
Gospode, pomozi da možemo videti svoje ništavilo. Pomozi da Ti uvek služimo dragovoljnim srcem. Hvala Ti što si nas oslobodio od želje da imamo priznanje od drugih ljudi. Daj nam snagu da budemo verni u davanju naših mizernih “lepti”. Blagoslovi nas. Radi u nama i kroz nas. Želimo da platimo sve što je potrebno da bi nas Ti u poslednji dan priznao kao svoje verne sluge! U Hristovo ime, amin.