Da i spolja bude čisto

Gospod Isus se vrlo protivio ljudima koji su previše isticali spoljašan izgled, a iznutra su bili totalno izopačeni. On je takve ljude nazivao licemerima. Iako su od spolja želeli da se prikazuju kao sveti, iznutra nisu bili nimalo sveti! Gospod je gledao na njihova srca. Postoji jedan stih u Starom zavetu koji kaže: “Čovek gleda što je na očima (ono što je spolja), a Gospod gleda na srce” (1.Sam.16:7). Iako Bog gleda na ono što je u srcu, to nikako ne znači da nije bitno kako izgledamo od spolja. Međutim, prve stvari treba da stavimo na prvo mesto! Ne pomaže nam prividna spoljna čistota ako nam je srce prepuno raznim prljavštinama. Sa druge strane, kada je naša unutrašnjost čista, naš spoljašni izgled će automatski biti čist. Isus je to jasno rekao.

U Evanđelju po Marku 7:1-5 zapisano je kako su fariseji i neki od književnika ukorili Hristove učenike koji su jeli hleb prljavim rukama. Fariseji su mislili da će držanjem određenih spoljašnih običaja ugoditi Bogu, ali mišljenje Gospoda Isusa je bilo sasvim drugačije. On je rekao da su fariseji ljudi čija srca su daleko od Boga! Fariseji su ljudske zapovesti i običaje najpre širili kao učenje, a zatim su i odbacivali Božije zapovesti da bi se držali upravo tih ljudskih predanja. Božiju reč su obesnaživali svojim predanjem. Nije li to tragedija? Mi i danas možemo primetiti da svako društvo koje stavlja veliki akcenat na držanje ljudskih predanja i običaja nije iskreno zainteresovano za proučavanje i praktikovanje Reči Svedržitelja!

Čitamo u nastavku kako je Isus rekao Farisejima da ne postoji stvar koja može da opogani čoveka od spolja, nego da ga jedino pogani ono što izlazi iz njegovog srca (15). Iz srca izlazi svaka nečistota! Isus kaže da je uzrok svake nečistote unutra, a ne spolja. Možda su starešine mnogih crkava pokušavale da rešavaju probleme spoljašne nečistote ljudskim zakonom, ali nikada nisu u tome uspele. Na primer, ako u crkvi postoji problem neskromnog oblačenja, taj problem neće biti rešen ljudskim zakonom koji će reći: “Ovako više ne sme da se ponaša”, nego ukazivanjem na uzrok tog problema. Gospod Isus je uvek išao u srž problema! On nije želeo da rešava samo posledice problema, nego njegov uzrok. Kada se reši uzrok problema, posledica automatski nestaje! Problem spoljašne nečistote je sigurno uzrokovan unutrašnjom nečistotom. Svaki problem spoljašne nečistote uzrokovan je unutrašnjom bolešću srca. Ako recimo postoji problem neskromnog oblačenja, mogući uzrok tog problema jeste ponos, a Isus kaže da ponos izlazi iz srca. Ponos ne dolazi od spolja! Ponos izlazi iz srca. Ako neko želi da ističe svoje telo i da se odeva nečisto, uzrok njegovog problema može ležati u ponosu njegovog srca koji ga podstiče da to ispolji svojim odevanjem.

Kako se može rešiti problem spoljašne nečistote? Pa jedino forsiranjem unutrašnje čistote! Jedini način da se reši problem spoljašne nečistote jeste borba za unutrašnjom čistotom. Isus je rekao da će naša čaša biti automatski čista spolja, ako je prvo čista iznutra! Nemojmo rešavati probleme zakonima. Prepustimo Gospodu da prvo reši unutrašnju bolest srca.

Sa druge strane, nemojmo se zavaravati da je Gospod izlečio našu unutrašnju bolest srca, ako naša čaša nije čista od spolja. Zato u Svetom Pismu postoje specifični nalozi u vezi spoljašnjeg odevanja. Petar je pisao o tome, a takođe i Pavle Timotiju. Interesantno je da u oba slučaja apostoli daju nalog sestrama – možda zbog toga što su ženske osobe više sklone želji za atraktivnošću u odnosu na muški pol. Bog je tako stvorio čoveka i ženu. Međutim, ako smo iskreni sami prema sebi, svi mi želimo da budemo atraktivni za okolinu. Niko ne želi da bude neprimećen. Niko ne želi da bude neprivlačan za ljude oko sebe i ta želja ne mora biti grešna u svakom slučaju. Pa sâm Bog je dao nalog da imamo želju da budemo atraktivni, ali sada ćemo videti odakle treba da potiče naša atraktivnost i koje to stvari treba da nas čine atraktivnim.

U 1.Pet.3:3-6, Petar kaže: „Nemojte se brinuti za svoju spoljašnu lepotu koja bi se pokazivala u vašim frizurama, skupocenom nakitu ili skupoj odeći. Umesto toga treba da se odenete unutrašnjom lepotom. Ta lepota će se pokazati u ljubaznom i tihom duhu – što je dragoceno pred Bogom. Tako su i svete žene ukrašavale sebe…“ Da, svete žene su se ukrašavale! Svete žene su činile sebe atraktivnim ljubaznim i tihim duhom.

Bog zna da želimo da budemo privlačni i Bog zna da imamo želju da budemo ukrašeni, ali On ovde kaže kojim stvarima treba da se ukrašavamo. Ako probamo da se ukrašavamo od spolja, Bog kaže da je to započelo impulsom grešne želje koja dolazi iz srca, ali ako se budemo ukrašavali duhovnim stvarima, tada nema sumnje da je takva želja potekla od impulsa Svetog Duha. On je rekao da se usredsredimo na unutrašnje ukrašavanje – na uvežbavanje tihog i krotkog duha. To će biti mnogoceno pred Njim!

Pavle kaže u 1.Tim.2:9,10 – „Neka žene budu skromne u svom spoljašnjem izgledu. Treba da se odevaju tako da ne privlače pažnju okoline na svoju frizuru, nakit, bisere ili skupu odeću. Žene koje ispovedaju da su posvećene Bogu treba da čine sebe atraktivnim svojim dobrim delima.“  Lako možemo ispovedati da smo posvetili život Bogu, ali je veliko pitanje da li činimo sebe atraktivnim svojim spoljašnim izgledom ili dobrim delima? Dobra dela su ono što nas pred Bogom čini privlačnim.

Dobra dela su takođe stvari koje nas čine privlačnim drugim duhovnim ljudima! Potpuno sam siguran da svaki duhovni mladić na ovoj zemlji neće biti ’osvojen’ sestrom koja pokušava da bude privlačna svojim spoljašnim izgledom. Naprotiv, njemu će biti atraktivna samo sestra koja je iznutra privlačna. To se isto odnosi na braću. Duhovnim sestrama neće biti privlačan brat koji pokušava da bude atraktivan od spolja. Njoj će biti atraktivan samo onaj brat koji je iznutra privlačan.

Gospode, pomozi nam da se usredsredimo na unutrašnju čistotu. Ispuni nas Svetim Duhom da bismo uvek prebivali u tihom i ljubaznom duhu. Pomozi nam da nikada ne bi imali želju da činimo sebe privlačnim spoljašnim izgledom. U Hristovo ime. Amin!