Milenko Isakov
nego u sili Božijoj.”
(1.Korinćanima 2:5)
Danas ćemo nastaviti razmišljanje koje smo započeli prošle sedmice. Naša tema je hodanje sa Bogom. Prošli put smo videli da hodanje sa Bogom podrazumeva hod ispravljenog stava, zatim hodanje u istini i hodanje u svetlu Božijem. Život čoveka koji hoda sa Bogom se dramatično razlikuje od života bezbožnih ljudi. U ovoj poruci ćemo pogledati još nekoliko karakteristika ljudi koji hodaju sa Bogom. Na četiri stvari ćemo posebno obratiti pažnju: hodanje u sili Božijoj, hodanje bez mane pred Bogom, hodanje u slobodi i pravednosti.
Oni koji hodaju sa Bogom hodaju u sili. Pogledajte stihove iz Psalma 84. “Koju radost imaju oni čija snaga dolazi od Gospoda, koji je usmerio njihove razume da putuju u Sion! Kada hodaju plačevnom dolinom, ona im postaje mesto osvežavajućih izvora, a jesenje kiše će obući tu dolinu u blagoslove! Nastaviće da hodaju iz snage u snagu. Svi oni će se pokazati pred Bogom u Jerusalimu!” (5-7). Blago onima kojima je sila je Gospodu i u čijem srcu su Njegove putevi! Dakle, u srcu ljudi koji hodaju sa Bogom nalaze se Božiji putevi. Ono što je čežnja Božijeg srca, to je čežnja i njihovog srca. Njihova sila je u Bogu. Apostol Pavle ohrabruje Efežane da jačaju u Gospodu i u sili Njegove snage! (Ef.6:10). U čoveku ne postoji izvor duhovne snage. U Gospodu je izvor naše snage. Formalan, rutinski hrišćanski život je rezultat ljudske sile! U takvom životu nema dokaza Božije sile. Istinski hrišćanski život je dokaz sile Duha Svetoga u nama. On nam daje ljubav u situacijama kada niko ne može da voli. On nam daje snagu da oprostimo kada sve govori protiv toga. On nam daje veru u situacijama koje izgledaju bezizlazne. To je život u sili Božijoj.
Takođe, kada piše Korinćanima, Pavle kaže da njegovo Evanđelje nije bilo samo u rečima, nego u sili Duha Svetoga. “Reč moja i poučenje moje ne beše u nadgovorljivim rečima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile.” (1.Kor.2:4). Kao što smo videli iz uvodnog stiha, istinska vera se ne sastoji u ljudskoj mudrosti ili sposobnosti poznavanja istine iz Biblije. Dokaz istinske vere nije prvenstveno u rečitosti, sposobnosti citiranja biblijskih stihova ili sposobnosti ljudskog dokazivanja i nadgovaranja. Hodati sa Bogom znači hodati u sili Božijoj. Naša snaga je u Gospodu! To znači da se ne pouzdajemo u svoju snagu, jer izvor snage nije u nama! Kada smo svesni sopstvene slabosti, onda nam je dostupna sila Božija! (2.Kor.12:10). Kada vidimo svoju nesposobnost, onda smo jaki u Bogu.
Oni koji hodaju sa Bogom, hodaju bez mane! Psalam 84:11 “Jer je Gospod Bog naše sunce i naša zaštita, On nam daje blagodat i slavu. Ne uskraćuje nijedno dobro od onih koji hodaju besprekorno pred Njim!” Kada govorimo o životu bez mane ili o besprekornosti, tu ne mislimo na bezgrešnost ili nepogrešivost, već na spremnost da, čim smo presvedočeni u vezi nečega gde smo pogrešili, ispovedimo greh Gospodu. To znači živeti besprekorno pred Bogom. Kada Pavle piše Timotiju u vezi starešina, on kaže da treba da budu bez mane (1.Tim.3:2). To ne znači da su oni bezgrešni i da nikada neće pogrešiti, nego su besprekorni zato što su ispravili svoju grešku i ispovedili Bogu greh svaki put kada su postali svesni da su ga učinili. Gospod ne uskraćuje nijedno dobro od onih koji besprekorno hodaju pred Njim. Mnogi vernici ne hodaju besprekorno ni pred svojom porodicom. Oni kažu grubu reč mužu, ženi, detetu, i nikada ih ne zamole za oproštaj zbog toga. Ne hodaju sa čistom savesti.
Oni koji hodaju sa Bogom hodaju u slobodi. Psalam 119:45 “Hodaću u slobodi zato što sam se posvetio Tvojim zapovestima.” Neko će reći da je ropstvo posvetiti se Božijim zapovestima, ali David kaže da je to put slobode! Jovan apostol kaže da Božije zapovesti nisu teške. (1.Jov.5:3)
Oni koji hodaju sa Bogom hodaju u pravednosti. Poštenje i pravednost su važne crte čoveka koji hoda sa Bogom. Priče 8:20, “Putem pravednim hodim, posred staza pravednosti.” Dakle, put pravednosti ima određenu širinu, ali Božija deca ne žele da budu negde uz kraj tog pravednog puta, nego da hodaju posred njega.
“O, kad bi narod moj slušao mene i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim. Brzo bih pokorio neprijatelje njihove i na protivnike njihove digao bih ruku svoju.” (Psalam 81:13,14). To je vapaj Božijeg srca. Neka to bude i naš vapaj!
Bože, učini da najdublja želja našeg srca bude da hodamo Tvojim putevima i posred staza pravednosti, u Tvojoj sili, besprekorno pred Tobom, u Tvojoj slobodi i istini. Učini da kao Tvoj narod budemo svetlo i svedočanstvo svim ljudima o Tvojoj ljubavi i prisutnosti. Amin.