Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Ne budi brz na jeziku,
ne žuri da nešto izgovoriš pred Bogom.
Bog je na nebu, a ti si na zemlji, zato štedi reči.”
(Propovednik 5:2)
U Propovedniku 4:13 imamo dobru reč u vezi primanja saveta: “Bolji je siromašan a mudar mladić, nego star a bezuman car koji više ne prihvata savet.” Lako je postati bezuman car. Kada nas Bog podigne na poziciju duhovnog vođstva, lako je zamisliti da smo uvek u pravu i da niko više nema pravo da nas ispravi. Neka nas Bog sačuva, da nikada ne dođemo u takvo stanje bezumlja.
Zahvalan sam Bogu za mlade ljude koji su me ispravljali. Primio sam njihovu korekciju i postao bolji čovek. Ako postoji crna prljavština na mom licu koju ne mogu da vidim, trebao bih da budem zahvalan svakome ko mi ukaže na to, da bih se mogao očistiti. Nema veze da li ta osoba ima 20 ili 80 godina. Ona mi je svakako pomogla. Mnogi hrišćanski lideri su postali stari i bezumni carevi koji odbijaju svaki savet. Mudar čovek je uvek voljan da primi korekciju.
U poglavlju 5:1-3 kaže da ne treba da govorimo mnogo kada smo u Božijoj prisutnosti: “Ne budi brz na jeziku, ne žuri da nešto izgovoriš pred Bogom. Bog je na nebu, a ti si na zemlji, zato štedi reči” (stih 2). U molitvi više moramo slušati nego što govorimo. Molitva je kao telefonski razgovor sa Bogom. Telefon ima zvučnik za slušanje i mikrofon za govorenje. Kada razgovaraš sa nekim ko je zreliji od tebe, da li više govoriš ili slušaš? Jedino ponosna osoba može pričati više nego što sluša kada je u društvu pobožnije osobe od sebe. Kako onda treba da izgleda situacija kada smo u molitvi sa Bogom? Većina hrišćana nikada ne daju priliku Bogu da im nešto kaže kada se mole. Oni sve vreme govore. To je vređanje Boga.
Molitva treba da bude 90% slušanje, a 10% govorenje. Naš nebeski otac već zna za svaki naš problem i potrebu, ali još uvek želi da izražavamo svoje želje Njemu i zato traži od nas da Mu se molimo. Molitva ne treba da se odvija samo kada smo na kolenima. Isus nam je rekao da se uvek molimo (Luka 18:1). Dakle, moramo razvijati naviku da stalno slušamo Boga.
Svi smo videli policijske zvaničnike koji nose “toki-voki”. Ti uređaji su uvek uključeni, jer policajci moraju biti oprezni da čuju svaku poruku koja dolazi iz glavne komande. Ovo je divna ilustracija kako i mi treba da živimo – uvek oprezni da čujemo komande iz našeg štaba u nebu.