Priče Solomunove – uvod

Knjiga Psalama i Priče Solomunove opisuju dva aspekta našeg hrišćanskog života. Psalmi govore o našem pouzdanju u Boga i obožavanje Njega, a Priče se bave drugom polovinom kruga našeg života – našim svakodnevnim hodanjem u ovom svetu i našim odnosom sa drugim ljudima. Ove dve stvari moraju ići zajedno. Ne smemo biti toliko nebeski orijentisani da postanemo potpuno beskorisni na zemlji, niti toliko zemaljski orijentisani da postanemo potpuno beskorisni Bogu.

Posvećen život sa Bogom, hodanje sa Bogom, život slavljenja, obožavanja, molitve i vere mora voditi u praktičan život koji odražava Hristov karakter i prirodu prema drugim ljudima na ovoj zemlji. Solomunove poslovice se primarno bave time. U njima postoje saveti za mlade, za naš život u poslovnom smislu i za situacije u našem domu.

Poslovice se bave temama kao što su mudra i bezumna deca, lenjost u poslu ili biti vredan, korišćenje jezika, bogatstvo i siromaštvo, lagati i govoriti istinu, biti previše pričljiv ili uzdržan u govoru, ogovaranju, pravdi i nepravdi, ponosu i poniznosti, dobrim i lošim ženama, lakomstvu ili zadovoljstvu, gnevu ili samokontroli, neraspoloženju ili veselosti, dobrom ili lošem društvu, poučavanju i disciplinovanju dece, strahu Božijem, mišljenju koje ljudi imaju o sebi, upozorenju protiv iskušenja, kako tretirati sluge (radnike), mitu, ukoru, korekciji, prijateljstvu, čulnim zadovoljstvima, opijanju, laskanju, novcu koji je stečen na nepravedan način, osveti itd… Možete videti da to pokriva mnoge oblasti našeg svakodnevnog života na zemlji. Zato je dobro za sve mlade da ozbiljno proučavaju ovu knjigu.

Prvih devet poglavlja je primarno usmereno ka mladima da bi “spoznali mudrost i znanje i pouku razumnim rečima” (1:2). Te tri reči imaju prepoznatljivo značenje u Knjizi Poslovica.

Mudrost se odnosi na božansku prirodu. Znanje se odnosi na praktičnu spoznaju koja dolazi kroz disciplinu. Pouka se odnosi na poznanje Boga i Njegovih puteva.